U Gradskom kulturnom centru sinoć je predstavljena knjiga „Put satkan od svetlosti —kako sam pobedila rak” koju je napisala Pipi Mila Dragica Rajić Racić. Autorka je prisutnima govorila kako je pobedila životne teškoće i o tome kako je otkrila svoj talenat u slikarstvu i poeziji.

Ovu promociju su uveličali i kroz muziku i pesmu dali jednu posebnu notu ovoj večeri, Gradski hor „Zlatiborska vila” i gitarista Ivan Milutinović sa pratnjom.

Pipi Mila Dragica Rajić Racić

Obraćajući se prisutnima autorka se zahvalila svima što su došli u tolikom broju i istakla da joj je drago što je u Užicu. Knjiga „Put satkan od svetlosti-kako sam pobedila rak” nosi fenomenalnu poruku — da rak nije opasan, da je rak jedno veliko ništa, rekla je Pipi Mila Dragica Rajić Racić.

—Ovo pokazujem sobom i svojom pobedom. Odlučila sam da svetu i ljudima pokažem i dokažem da  sam u pravu —istakla je autorka u svom obraćanju.

Pipi Mila Dragica Rajić Racić rođena je 1968. godine u Zaječaru. Bavi se slikarstvom i poezijom, pre nekoliko godina se izborila sa bolešću, rakom najtežeg oblika i pobedila. Iako su joj lekari dali samo tri, četiri meseca. Prozvali su je medicinskim fenomenom posle svega, a ona se na sve to nasmejala i tvrdi da se u životu sve može. Kaže da je sve ostalo stvar sopstvene želje i odluke. U detinjstvu je naučila puno mudrosti od svog dede, koje su joj bile putokaz u životu.  Prvu samostalnu izložbu je imala u BLOK galeriji na Novom Beogradu, zatim u bolnici u Švajcarskoj gde je ranije odlazila da traži pomoć lekara, ilustrovala je knjigu „U pravu si, al’ baš me briga”. Imala je izložbe i predavanja o pobedi u Novom Sadu, Trsteniku, Kruševcu, Valjevu, Beogradu, Šapcu, G.Milanovcu, Nišu…Učestvovala je na lokovnoj koloniji u Malom Zvorniku, zatim na međunarodnoj izložbi u Veneciji, dobitnik priznanja za dve objavljenje pesme na internetu i dobitnik priznanja za dve pesme na Poetskoj zori u Beogradu. Živi i stvara u  Belinconi u Švajcarskoj, majka je jednog studenta, a moto joj je – život je pobeda. Nakon što je pročutala biografiju autorke, Milijana Mika Golubović, predsednik Književnog kluba „Rujno” je istakla:

—Ova knjiga nosi poruku ljubavi celom čovečanstvu i svima koji žele da se menjaju. Njena poruka je kako da izmenimo misli, sopstveni život i da živimo u radosti i blagostanju sopstvene duše.

Autorka je prisutnima objasnila kako je njena knjiga povezana sa Užicem i Kosjerićem.

—Zbog nastalih problema morala sam ponovo da napišem ceo tekst sa knjigu, a imala sam kratak rok jer je već bio zakazan termin za promociju. Odlučila sam da sa suprugom dođem u Mali Zvornik i da to sve odradim tu u miru i tišini Drine, kod prijatelja. Tu sam upoznala baku Milesiju iz Kosjerića koja je rekla da će mi pomoći, a da se ja posvetim pisanju. Tako je i bilo. Po dolasku na ovu promociju posetila sam i baku Milesiju koja je bila oduševljena što se ponovo vidimo i što sam završila knjigu. Želim da pomenem da je baka zvezda Užica i Kosjerića i da znate da knjiga ima veze sa Užicem i Kosjerićem. Želim da ponesete ovo veče sa vama i u vama, i da znate kako je to kada izađete nekome u susret ko je u nekoj nevolji i koliko to ima veliku ulogu da se ostvari kada nešto želite. Zbog toga kažem hvala baki Milesiji i hvala Užicu.

Pipi Mila Dragica Rajić Racić kroz svoju knjigu želi drugima da prenese koliko vera znači, da treba pronaći sebe u nečemu i kroz taj rad težiti ostvarenju svojih ciljeva.

— Verovanje je jako bitno. To je ono najvažnije što treba da uradimo sa nama. Lična vera je nešto što je u nama i što treba da se uskladi sa našim običajima ukoliko nam se sviđaju, ali prvenstveno u nama treba da se usklade, da mi osećamo pozitivnu energiju povodom toga i to je jedini put da prosto živimo dobro. Sve potiče od misli i kada se osećamo loše, to znači da imamo pogrešne misli. Naravno da  utiče i bitno je kakve misli imamo, a od toga kakve misli dajemo tako nam se i vraća. Nama je zadatak  da te negativne misli poništimo, da negativnu energiju brišemo i da stvaramo osećaj dobrog i lepog.

Na pitanje kako je reagovala kada su joj lekari saopštili dijagnozu i da joj je ostalo još tri, četiri meseca života, Pipi Mila Dragica Rajić Racić je rekla:

—Užasno sam se osećala. Sa jedne strane to me je probudilo, ali to ostavlja težak trag. Mislim da ljude trebamo obučiti da prestanu sa tim mislima da uvažavaju ta stanja negativnih događaja, to nije bitno, rak nije bitan, nesreće nisu bitne, smrt nije bitna. To dolazi čak na kraju života. Ja verujem da će jednog dana postati totalno blagostanje na zemlji, da ne moraju ljudi da umru, jer ljudi svojim mislima navode sebe na taj kraj, na smrt. Mi imamo zadatak na zemlji da uvek prepoznamo kako da uvek budemo pozitivni i da prestanemo da pravimo žrtve o sebi i da osuđujemo ljude ako neko nije isti kao ja, ako ne misli isto kao ja. Kada sam saznala za bolest prvo što sam uradila bila je samokontrola, upozoravanje sebe kad ne mislim dobro. Počela sam non stop da ubeđujem sebe da mogu da pobedim, da mogu da volim sve oko sebe, da ne postoji zlo i loše, da ne postoji opasnost. Priznaću da nije bilo lako sebi reći da voliš sve i sebe. Ali, radila sam to svakodnevno i verovala  u sebe.

Bavite se slikarstvom i poezijom. Koliko vam to pomaže u životu?

—Umetnost i stvaralaštvo nam govore šta je Bog. Bog je stvaraoc i mi smo kroz boga stvaraoci i mi stvaramo. Ako ću provesti život samo ništa ne radeći, na nuli sam, tako tek postojim-to nije stvaralaštvo, to je neko mirovanje. Naš zadatak je da radeći budimo pozitivnu energiju o nama i naravno da umetnost ima upravo takvu ulogu.

N. H.