U Narodnoj biblioteci, 18. decembra održana je promocija knjiga , „Sećanja”, Dragoljuba S. Ilića, biografska sećanja i zapisi istaknutog užičanina s kraja prošlog veka i „Priručnik o Holokaustu”, namenjena zaposlenima u obrazovanju koja nudi metodička upustva i preporuke za izučavanje ove teme.
U uvodnoj reči, Zorica Dimitrijević, stručni saradnik u osnovnoj školi „Stari Grad” je rekla:
—Vezivna nit ove dve knjige je istorijsko pamćenje i nezaborav. Kada je reč o prvoj knjizi ona nas negde vraća u promišljanje, najšire posmatrano o uticaju modela na formiranje vrednosnih stavova. Kada govorimo o drugoj knjizi, ona pokreće i otvara brojna pitanja, a to su: gde nas mogu odvesti netolerancija, neuvažavanje, stigmatizacija, šta i u šta se mogu pretvoriti stereotipi i predrasude i kakve posledice oni mogu izazvati. Smatramo da je odgovornost svih nas, a naročito zaposlenih u obrazovanju, da pokrenemo promišljanje o ovim temama i da utičemo na razvoj vrednosnih stavova kod mladih, a naročito da osvešćujemo mlade kada je reč o opasnosti kršenja ljudskih prava i postupanja protiv čovečnosti.
Knjigu „Sećanja” Dragoljuba S. Ilića izdala je Narodna biblioteka, a o knjizi je govorio priređivač Aleksandar Savić, koji je naglasio da knjiga nije klasična istorijska publikacija nego memoarski spisi. Predstavljajući knjigu osvrnuo se na život i delo ovog istaknutog sugrađanina:
—Dragoljub Ilić je rođen 1884. u Užicu, gde je završio osnovnu škol, a zadnja dva razreda Gimnazije u Beogradu gde je kasnije završio i Veliku školu. Još kao učenik osmog razreda počeo je sa prevodom dela Karla Kauckog, a učestvovao je u studentskom udruženju „Pobratimstvo”. Za vreme studija objavljivao je u studentskom listu „Odjek”, radeći kao praktikant u Apelacionom sudu. U srpskom Konzulatu u Skoplju postavljen je najpre za pripravnika 1909. godine, a 1911. godine za pisara, gde je radio sve do 1914. godine kada je napustio zbog neslaganja sa politikom tadašnje srpske vlade prema Makedoniji. Izvesno vreme bio je direktor lista „Vardar” i sekretar Poslanstva u Atini od 1915. do 1917. godine. Posle Solunskog procesa, a bio je jedan od učesnika Crne ruke, prebačen je na Krf jer je bio optužen da je i on učestvovao u toj zaveri. Nešto kasnije, 1919., radio je kao sekretar Ministarstva saobraćaja, a od 1920.. kao sektretar Ministarstva inostranih dela, šef Kabineta predsednika vlade. Iste godine otpušten je iz službe, jer je bio među potpisnicima za osnivanje Jugoslovenske republikanske stranke. Te godine je položio advokatski ispit, i počeo je da se bavi advokaturom. Do 1941. godine nije bio politički aktivan. Posle Drugog svetskog rata bio je član Privremenog narodnog predstavništva i kao član Ustavotvorne skupštine i kao poslanik Narodne skupštine FNRJ učestvovao je u izglasavanju prvog posleratnog Ustava. Penzionisan je 1954. a preminuo u Beogradu, 1964. godine. Posle njegove smrti, supruga Kosara, je njegovu zaostavštinu poklonila Arhivu Srbije, odakle, a i iz Arhiva Užica potiču dokumenta koja su objavljena u knjizi.
Imajući u vidu da se Dragoljub S. Ilić bavio pisanjem političkih tekstova kao i humorističkih prikaza, bio urednik i uređivač nekoliko listova– „Odjek”, „Vardar”, „Republika”, „Književne novine”, u knjizi se pored sećanja mogu pročitati i zanimljiva mišljenja i stavovi o istaknutim ljudima i bitnim događajima iz perioda u kome je živeo i radio.
Knjigu „Priručnik o Holokaustu” predstavila je Vesna Lučić, profesor istorije koja je učestvovala u stvaranju ove knjige, a istovremeno i koordinirala rad na njenom nastanku. Ona je istakla:
—Uprkos tehnološkom napretku kada bi se očekivalo da će svima život biti lepši i lakši, dešavaju se pojave, donose zakoni kojima se amnestiraju, čak podstiču mržnja, plansko ubijanje drugog naroda na verskim, nacionalnim, etničkim osnovama. Obrazovanje o Holokaustu u najekstemnijem primeru genocida, ima za cilj da učenici, a i mi odrasli razvijemo svest o tome da ćemo ovakve zločine sprečiti samo ako izrastemo u društveno odgovorna bića koja će se tome glasno suprotstaviti i zaustaviti ga gde god u svetu da se pojavi. Cilj i svrha priručnika je da nastavnicima, profesorima pruži metodičku osnovu za rad sa učenicima, kvalitetan činjenični materijal, raznovrsne istorijske izvore, metode, tehnike u radu kao i strukturu časova.
Profesor Vesna Lučić je publici predočila sadržinu knjige, predloge i iskustva u nastavi, kao i iskustva u radu na stvaranju priručnika. U programu promocije knjiga u Narodnoj biblioteci, učestvovali su učenici osnovne škole Stari Grad sa muzičkom delom programa kao i kazivanjem segmenata tekstova o Holokaustu.
Milunka Nikolić
