Pijačni prodavci i fiskalizacija
U dinamičnom svetu poreskih propisa, vest koja direktno utiče na živote desetina hiljada građana uvek izaziva pažnju. Poreska uprava Srbije je danas objavila odluku koja predstavlja značajno olakšanje za jednu od najbrojnijih kategorija malih preduzetnika: pijačne prodavce su zvanično izuzeli od obavezne fiskalizacije do 31. decembra 2026. godine. Ova odluka, nastala izmenama Uredbe, nije samo tehnički detalj već strateški potez sa dubokim ekonomskim i socijalnim implikacijama za lokalnu privredu.
Detalji odluke Poreske uprave
Prema saopštenju Poreske uprave, obveznici fiskalizacije koji se bave prodajom dobara i usluga na pijačnim tezgama i sličnim objektima dobijaju pravo na odlaganje obaveze evidentiranja prometa na malo i primljenih avansa preko elektronskog fiskalnog uređaja. Ovaj rok se proteže do kraja 2026. godine, što pruža značajno rasprostranjenje za prilagođavanje. Izmene Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza fiskalizacije stupile su na snagu 5. decembra ove godine, čime je ovaj segment privrede formalno uključen u listu izuzetaka. Ovakva regulatorna odluka reflektuje sveobuhvatan pristup kada je u pitanju digitalizacija privrede, priznajući specifične uslove rada na tradicionalnim tržištima.
Koji su to “pijačni prodavci” i “slični objekti”?
Definisanje ove kategorije je ključno za razumevanje dometa odluke. Pod pojmom “pijačni prodavci” podrazumevaju se fizička lica ili preduzeća koja obavljaju prodaju na javnim tržištima, pijacama, buvljacima i sličnim mestima okupljanja gde se roba nudi direktno kupcima. “Slični objekti” obično obuhvataju sezonske tezge, sajmove, ulične prodajne punktove i druge privremene prodajne lokacije koje nemaju karakter trajne radnje. Ova delatnost često karakteriše sezonski promet, niža vrednost pojedinačnih transakcija i rad u uslovima koji mogu biti izazovni za implementaciju standardne fiskalne tehnologije, kao što su nedostatak stabilnog izvora struje ili internet konekcije.
Istorijski kontekst i put ka digitalizaciji
Proces fiskalizacije u Srbiji započeo je sa ciljem suzbijanja sive ekonomije, povećanja prikupljanja poreza i modernizacije trgovinskih procesa. Međutim, njegova implementacija nailazila je na različite izazove u različitim sektorima. Pijaci su uvek predstavljali poseban ekosistem – mesto gde se tradicija susreće sa savremenošću, gde mali proizvođači direktno nude svoje proizvode građanima. Uvođenje obavezne fiskalizacije za ovaj segment dovelo je do brojnih pitanja o izvodljivosti, troškovima i praktičnoj primeni. Odlaganje obaveze nije prvi put što se ovakva merka preduzima, što ukazuje na svesnost vlasti o složenosti celog procesa i potrebi za faznim pristupom digitalizaciji male privrede.
Ekonomski analitičari ističu da pijaci čine značajan deo neformalne, ali legitimne privrede, pružajući priliku za zaposlenje hiljada porodica i omogućavajući opstanak malim poljoprivrednim gazdinstvima. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, promet na pijacama i sličnim mestima čini zapažen procenat ukupne maloprodaje hrane i svežeg voća i povrća u zemlji. Stoga, svaka regulatorna promena u ovom sektoru mora biti pažljivo balansirana da ne ugrozi ekonomski opstanak ovih domaćinstava, ali istovremeno da podstiče transparentnost i legalizaciju delatnosti.
Praktični izazovi implementacije fiskalizacije na pijacima
Implementacija elektronskih fiskalnih uređaja na pijacama suočava se sa nizom praktičnih prepreka. Mnogi prodavci rade u otvorenom prostoru, izloženi vremenskim prilikama, gde je zaštita osetljive elektronske opreme komplikovana. Pored toga, rad često podrazumeva često menjanje lokacije, posebno kod sezonskih prodavaca voća, povrća ili ukrasa, što otežava korišćenje uređaja vezanih za jednu adresu. Tehnički zahtevi kao što su potreba za internet konekcijom za prenos podataka u realnom vremenu ili redovno punjenje baterija predstavljaju dodatne troškove i logističke izazove za pojedince čiji je dnevni promet često minimalan.
Finansijski aspekt je takođe ključan. Nabavka i održavanje sertifikovanog fiskalnog kasinog sistema predstavlja značajan početni trošak za prodavce koji često funkcionišu na margini profita. Ovaj trošak obuhvata ne samo sam aparat već i troškove servisa, obuke i potencijajalnih kazni zbog tehničkih grešaka. Za mnoge, ovaj trošak mogao bi biti ekonomski nepodnošljiv, što bi dovelo do povlačenja sa tržišta i smanjenja ponude svežih, lokalnih proizvoda za građane.
Šire ekonomske implikacije odluke
Odluka o odlaganju fiskalizacije za pijačne prodavce ima višedimenzionalne efekte na privredu. Sa jedne strane, ona omogućava ovom segmentu da nastavi sa radom bez dodatnih operativnih troškova i administrativnih tereta u naredne tri godine, čime se održava zaposlenost i dostupnost jeftinijih proizvoda. Sa druge strane, odlaganje digitalizacije prometa može usporiti proces formalizacije ovog dela privrede i otežati precizno merenje njegovog ukupnog doprinosa bruto domaćem proizvodu.
Eksperti za javne finansije ističu da je dugoročno, uključivanje celokupnog prometa u zvanične statistike ključno za kreiranje realističnih ekonomskih politika i budžeta. Međutim, ističu i da prilaz mora biti postepen i podržan merkama podrške. Ova odluka može se tumačiti kao period pripreme tokom kog će država možda razviti specifične, jeftinije i otpornije modele fiskalnih uređaja prilagođene ovom specifičnom načinu rada, ili pak uvesti finansijske podsticaje za njihovu nabavku.
| Aspekt odluke | Kraćeročni efekti | Dugoročni izazovi |
|---|---|---|
| Finansijski teret za prodavce | Smanjen odmah – nema troškova opreme | Potencijalno naglo povećanje troškova 2027. |
| Administrativni teret | Eliminisan – nema obaveze evidencije preko EFU | Potrebna buduća obuka i adaptacija |
| Prikupljanje poreza | Mogući manji prihodi od ovog sektora | Potreba za efikasnijim mehanizmima naknadno |
| Transparentnost tržišta | Ograničena – manja vidljivost prometa | Cilj ostaje puna digitalna evidencija |
Perspektive za period do 2026. godine
Tri godine odlaganja predstavljaju kritični vremenski okvir za sve stejkholdere. Za pijačne prodavce, to je prilika da sistematski planiraju budućnost svog poslovanja, da razmotre opcije grupnih nabavki uređaja ili da se udruže u zadruge kako bi smanjili buduće troškove. Za državne organe, ovo je period za razvoj ciljanih programa podrške, tehničkih rešenja i edukativnih kampanja. Moguće scenarije uključuju razvoj pojednostavljenih, mobilnih aplikacija za fiskalizaciju koje bi radile na pametnim telefonima, uvođenje subvencionisanih uređaja ili stvaranje zajedničkih fiskalnih punktova na većim pijacama.
Istovremeno, ovo je vreme za jačanje dijaloga između udruženja prodavaca, Poreske uprave i ministarstava kako bi se identifikovali optimalni modeli za inkluziju ovog sektora u digitalni ekosistem. Uspeh ove tranzicije neće zavisiti samo od tehničke izvodljivosti, već i od percipirane pravednosti i podrške koja će biti pružena onima koji čine živu sliku naših gradskih i seoskih tržišta. Ova odluka, dakle, nije kraj priče, već značajna tačka u kontinuiranom procesu modernizacije srpske vesti uz očuvanje njene raznovrsnosti i socijalne funkcije.