Narodno pozorište Užice je kao deo koprodukcijskog projekta sa Puls teatrom Lazarevac i Bitef teatrom, 24. decembra bilo domaćin premijernog izvođenja predstave Los Yugoslavos u režiji Stevana Bodrože, po tekstu Huana Majorga i dramatizaciji Olge Dimitrijević.
Najstrašnija stvar koja može da zadesi jedno ljudsko biće je uskraćivanje slobode u najširem smislu te reči. Ne postoji čovek koji se nikada nije sukobio sa granicama, uskraćivanjima i nemogućnostima da bude ono što jeste i što njegova priroda zahteva. Upravo o tome govori Majorgin komad, o ograničavanjima, sputavanjima, granicama…I o traženju nekog imaginarnog mesta, neke nepostojeće države u kojoj je sve to dostupno i stvarno. Svako od nas ima neko svoje idealno mesto na koje želi da ode, da živi tamo, jer je ovde u nečemu uskraćen– u razumevanju, ispoljavanju, pravim prijateljima, ljubavi, stvaranju. To je u ovom komadu– Jugoslavija, mesto gde se brišu zabrane, ustaljeni redosled, nametnuti obrazac života i ponašanja, moranje i okviri normi. Ne govori se o onoj Jugoslaviji, koju sve češće prizivamo, nostalgični u traženju boljih vremena kojih ne vidimo u budućnosti, ali ih sentimentalno nalazimo u prošlosti. Čak ni generacije koje nisu rođene u toj zemlji je prizivaju i traže kao Atlantidu, obećano mesto u kome svako može da bude ono što jeste, gde se sve želje ljudskog duha ispunjavaju.
Junaci komada sreću se u baru Los Yugoslavos. Barmen i vlasnik lokala Martin (Andrej Šepetovski) je jedna vrsta karikature koja poštuje tradiciju i propise– ne pušta se muzika, ne gleda se televizija, ne podiže se ton na goste, ne menjaju se ustaljena mesta sedenja i ponašanja, ne ide se na odmor osim jednom godišnje, zatvara se samo nedeljom, a i tada ima nešto da se radi u baru, u slobodno vreme se pravi plan šta uraditi sutra, čak se i papir savija na ustaljeni način. Herardo (Darko Bjeković), je slučajan gost koji se tu našao jedino na nagovor prijatelja koji je u teškoj situaciji i ima potrebu da nekome ispriča svoju muku, a on ima sposobnost da razume, kaže pravu reč utehe i ohrabrenja, a pri tome guta svoju muku sa ćerkom (Ana Jovanović), devojkom bez cilja i smera u životu, nesvršenim studentom, koja ne ume, niti je zainteresovana za osnovne životne potrebe, čak ni da naruči picu, ali zna da nalakira nokte na sto različitih načina. Martinova žena, Anhela (Bojana Zečević), osetljivo i ranjivo biće, koja je ostala bez glasa, svojom nemom pojavom iskazuje patnju svih osetljivih koji su se, pritisnuti normama, nerazumevanjem i neostvarivanjem povukli u svet tišine i vapaja, ne tražeći ništa od njega, ali idući tajnim putevima ucrtanim na mapi koju je neko zaboravio, gde su ubeležena sva mesta na kojima su ljudi slobodni da budu ono što jesu i što žele da budu.
Jedna poetska slika savremenog društva u kome se svako odstupanje od navika i ustaljenih načina ponašanja, navika, ispoljava nesigurnošću, gubljenjem orijentacije i nametnutog smisla postojanja (gosti koji kad pogube svoje oslonce na stolu ili stolici na koje su navikli, svoju uobičajenu pozu ili stav), jedno traženje boljih mesta i vremena, želja za pravom suštinom i razumevanjem i prihvatanjem te suštine, to je bit priče o Jugoslaviji. U razigranim rediteljskim rešenjima, gledalac će se na sceni, nedaleko od glumaca, naći i u prošlosti i budućnosti, u stvarnosti i snovima, na više različitih mesta istovremeno, čeznući za pravim putem i pravim mestima, pravim vremenima…, tražeći sve to u savršenom skladu odjednom, idealno i bez kompromisa.
Za sanjalice, maštare, večite entuzijaste s nadom i verom koje savremeno društvo još nije ugušilo, za deo ljudske duše koji opstaje u traženju, nadi i čekanju, druga premijera Los Yugoslavos je 25.decembra u 20 časova. Uz premijeru i širok osmeh dobrodošlice ljudi u Narodnom pozorištu Užice, više nego dovoljno za one koji su izgubili nadu u radost predstojećih praznika.
Milunka Nikolić
