U kovid bolnici u Krčagovu smešteno je 69 pacijenata sa srednje teškom i lakšom kliničkom slikom.
IZVOR: RINA
Za još vesi pratite ERO
Uzrok prekida u vodosnabdevanju su radovi na identifikaciji vodovodnih potrošača, a bez vode će biti meštani u Javorskoj ulici, Partizanskoj ulici, Ulici Vojvode Mišića i u Ulici heroja Dejovića, na potezu od Prvomajske do Ulice Milića Kosijerovića.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
Novo preduzeće formirano je na osnovu „Međuopštinskog sporazuma o saradnji na projektu izgradnje i upravljanja regionalnim sistemom za sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda“, potpisanog od strane Grada Užica i opština Arilje, Ivanjica, Kosjerić i Požega. Na mesto vršioca dužnosti direktora JKP Skrapež imenovan je Nebojša Lijeskić iz Požege.
IZVOR: IFOLIGA.RS
Za još vesti pratite ERO
„ Cena od oko 195 miliona, koju sada grad plaća prevozniku, definisana je po pređenom kilometru na godišnjem nivou, i to za oko 1,15 miliona kilometara. Javni prevoz u Užicu odvija se na 16 linija, pet gradskih i jedanaest prigradskih. Za procenjenu kilometražu potrebno je angažovati 23 vozila, 16 solo- bus i sedam mini-bus. Mi prevozniku dajemo red vožnje gde definišemo polaske na linijama a njihova obaveza je da to izvrše. Prihod koji prevoznik ostvari od prodaje autobuskih karata ide u budžet grada. Svi navedeni uslovi važili su i u prethodnom periodu što se tiče tehničkih stvari, sem što se jedinična cena za solo-bus i mini-bus razlikovala, sada je izjednačena. Ranije je za solo-bus iznosila 1,109 evra/km a za mini-bus-0,759. Sada je za obe vrste vozila 1,297 evra/km “, kažu za Nova.rs iz JP „Užice razvoj“.
Ono što još nije isto, u odnosu na prethodni ugovor, jeste da je poslovni prostor autobuske stanice, u koji ulaze poslovne prostorije, kancelarije, biletarnica, čekaonica, peroni i parkinzi, ranije definisan posebnim ugovorom, ovog puta je objedinjen sa uslugom prevoza. Na 40 miliona, koliko na godišnjem nivou sada više vredi usluga prevoza, dodaje se i 33,6 miliona, jer prethodnim ugovorom, iz 2015. zakup je definisan na 2,8 miliona mesečno. Nadležni kažu da je aneksima taj iznos kasnije umanjivan, jer zbog smanjenog broja putnika prevoznik nije mogao da ispuni ugovornu obavezu.
U svakom slučaju, prihod grada od izdavanja ovog prostora, nije bio manji od 20 miliona godišnje. Ako je grad odustao od naplate zakupa autobuske stanice, čiji je vlasnik, da li je sada mogao da ubira prihod od stanične usluge i od prodatih peronskih karata, ili da bar putnike oslobode tog nameta, već je sve prepustio ponuđaču? Zašto je grad „odrešio kesu“ pa prevozniku dao sve ove benefite, pitali smo člana Gradskog veća zaduženog za saobraćaj u Užicu Slobodana Šiljkovića. Umesto o interesu građana,
uporno je govorio o interesima prevoznika.
„Zamislili smo situaciju da je „Bečejprevoz“ dobio na tenderu vršenje usluge prevoza a da je neko drugi dobio zakup autobuske stanice. Takav smo slučaj imali ranije kada je bilo velikih problema. Ogromni su rashodi onog ko plaća zakup autobuske stanice. Grad je, na zahtev “Bečejprevoza” aneksima ugovora više puta smanjivao cenu zakupa kako prevoznik ne bi bio u minusu. Grad svakako nije na gubitku već na dobitku“, tvrdi Šiljković.
Izostanak naplate zakupa Šiljković opravdava budućim uvođenjem tiketinga, elektronskog plaćanja karata u autobusima, što spada u uslugu prevoza a ne zakupa, ali tako su zamislili. Sve u svemu, ugovor o javnoprivatnom partnerstvu koji, po rečima gradskog većnnika predviđa ozbiljnost, pretvorio se u nagodbu u kojoj su obaveze ponuđača „na dugačkom štapu“. Sve što je tenderom predviđeno će biti, a možda i neće.
Prethodni tender propisivao je da starost vozila ne može biti više od deset godina, dok ovog puta može biti do 20, za vreme trajanja ugovora. Autobusi sada treba da budu na komprimovani prirodni gas-CNG, da od 23 vozila, minimum deset treba da ima pristupnu rampu za osobe sa invaliditetom, kao i da su klimatizovana. Uglavnom, autobusi koji prevoze putnike u Užicu, trenutno nemaju ni gas, ni rampe za invalide, ni čarobni tiketing… Ugovor je na snagu stupio početkom godine.
„Svako ko je želeo da učestvuje na tenderu morao je da pokaže da ima takva vozila i da poseduje sve što je navedeno konkursnom dokumentacijom. To što prevoznik ne koristi takve autobuse danas, objašnjava drugi deo ugovora koji definiše pripremni period od dve godine u kome on ima obavezu da počne da ih koristi. To će mu omogućiti tzv. buster stanica koju je u obavezi da obezbedi a za kompresionu stanicu ima rok od četiri godine. Probni period je dve godine i u tom periodu mogu da koriste autobuse koji ne ispunjavaju sve navedene uslove tendera“, dodaje Šiljković.
Ako će se prevoznik dve godine prilagođavati uslovima tendera, Šiljkovića smo pitai da li će u tom periodu biti umanjen iznos davanja grada na ime prevoza, čija cena je definisana uslovima? Rekao nam je da neće, jer će prevoznik tokom dve godine imati velika ulaganja. Ulaganja i njihovu opravdanost Šiljković navodi i kao razlog zbog koga je ugovor potpisan na rok od 25 godina.. Potpisivanju ugovora o javno privatnom partnerstvu prethodila je javna nabavka a jedini ponuđač je bio „Bečejprevoz“. Zašto na ovom tenderu nisu učestvovali drugi prevoznici, kao ranije, pitali smo vlasnika najveće firme koja se bavi prevozom u Užičkom kraju “Gaga turs”, Milana Radibratobića. “Nismo mogli učestvovati jer je grad sve uslove prilagodio “Bečejprevozu”, verujem da ni jedna firma iz Srbije nije mogla doći da učestvuje, tender je tako podešen ili namešten. Kada se sve stavke pogledaju, samo je nedostajalo da na vrhu piše ime “Bečejprevoz”. Mislim da tender nije raspisivao grad nego “Bečejprevoz”. Između ostalog uslov je bio da prevoznik mora vršiti uslugu javnog prevoza u najmanje tri lokalne samouprave, što nema veze sa traženim uslugom. Uslovi su javno dostupni ali jedan možda najbolje svedoči mojim tvrdnjama a to je uslov da je ponuđač, u prethodnih pet godina više od jedne godine upravljao autobuskom stanicom. Grad Užice je na upravljanje autobusku stanicu dao “Bečejprevozu”, 2015. godine od kada nije bilo drugog upravljača, šta dalje da pričamo”, kazao je za Nova.rs Radibratović.
Radibratović, čija firma je u nekom ranijem periodu upravljala autobuskom stanicom, kaže da su samo prihodi od stanične usluge, koji plaćaju drugi prevoznici 3,5- 4 miliona dinara mesečno, plus prihod od peronskih karata koje plaćaju putnici. Dodaje da samo “Gaga turs”, na ime stanične usluge “Bečejprevozu”, mesečno plaća 1,5 miliona dinara.
U gradu na Đetinji kruži priča da iza ovog projekta stoji politika ali i uticaj koordinatora Srpske naprednestranke za ovaj kraj, narodnog poslanika, Pribojca, Krsta Janjuševića, čiji je sugrađanin vlasnik preduzeća „Bečejprevoz“ Duško Đurović. Slobodana Šiljkovića, koji je odnedavno i poverenik SNS-a za grad Užice, pitali smo za komentar na takve tvrdnje.
„To može da kaže neko ko ne zna kakva su kretanja i zbivanja i kako se određuje ponuđač po Zakonu o javnoprivatnom partnerstvu. To sve ide na server javnih nabavki i dostupno je javnosti. Ja ne znam ni ko je vlasnik „Bečejprevoza“, znam samo da im je pedstavništvo u Beogradu“, razjasnio je Šiljković. Na jraju, treba poverovati da je prvo javnoprivatno partnerstvo u Užicu donelo benefit građanima a ne prevoznika, kako tvrde nadležni. Neuobičajeno je da se užička vlast nije obratila javnosti, kao što to rade posle svakog “uspešnog” projekta, iako je ugovor potpisan još 4.januara. „Bečejprevoz“ je, po svemu sudeći, sklopio odličan posao, „prevozao“ donosioce odluka a Užičane će „vozati“ budućih četvrt veka.
IZVOR: nova.rs
Zajoš vesti pratite ERO
Naime, mladi stolar iz Užica u svojoj radionici učinio je da komplet lepinja traje večno (makar u džepu). Napravio ga je od drveta u obliku priveska i sada komplet lepinju možete da ponesete i kao suvenir.
Izvor: Kurir/Rina
“Ideja je nastala sasvim slučajno, ali je izuzetno zaživela. Ništa bolje ne može biti suvenir ovog kraja kao komplet lepinja i ljudi su to prepoznali. Prva serija od 100 komada bukvalno je planula za čas, tako da se sad radi druga serija. Ne mogu da postignem da napravim, koliko mi traže ovih privesaka”, rekao je Vladimir Mišević.
Drvo se prvo oblikuje, lepi, lakira, a privezak zaista izgleda verodostojno pa nije ni čudo što su sve komplet lepinje, čak i kad su od drveta tako brzo prodate. Da bi se napravila ova mnogo manja verzija potrebno je oko dvadeset minuta. S obzirom na izuzetnu zainteresovanost, mladi stolar kaže da će napraviti i magnete sa tom posebnom simbolikom.
“Već su se javili i zaintersovani trgovci koji imaju štand u centru Zlatibora, tako da će možda osim one prave i ove drvene komplet lepinje postati brend ovog kraja”, kaže kroz osmeh vešti Užičanin.
On je jedan od retkih koji i dalje čuva duh starih zanata. Ljubav prema stolarstvu nasledio je od dede i krenuo je njegovim stopama. Od čiste hrastovine i orahovine Vladimir pravi remek dela, a njegovo tržište je čitava Srbija.
“Ono što je najvažnije za uspeh jeste ljubav prema tom poslu, da ga radite sa puno razumevanja i pažnje i tada se trud uvek isplati. Sve je manje mladih koji se odlučuju da budu majstori, a svi zaboravaju da je zanat u rukama zaista zlata vredan”, poručuje Mišević.
IZVOR: Kurir
Za još vesti pratite ERO
Ova nagrada pripada publici, kao i režiserima, glumcima, kostimografima i svima koji su godinama gradili reputaciju ove ustanove, istakao je direktor pozorišta, dodajući da je ovaj kolektiv imao sreće da dobije priznanje, ali će ga nositi u ime svih koji su bili i koji će doći.
„Uvek smo se borili da pridobijemo nove mlade sugrađane, da im damo razlog da ostanu u ovom gradu. Da im pokažemo zašto bi razmišljali drugačije od nekoga ko nema spoznaju toga šta je lepo, šta je pozorište, šta je književnost“, kaže direktor, Zoran Stamatović.
Značaj koji pozorište ima za Užičane potvrđen je i tokom prošlogodišnjeg festivala Bez prevoda, kada su karte rasprodate i pre objavljivanja repertoara.
„Uvek smo bili subverzivni i pronalazili način da se zajendo sa građanima borimo za prava čoveka. Zato ova nagrada nije samo pozorišna, već se tiče i svih grašana koji omogućavaju da postojimo i da se razvijamo“, izjavio je umetnički direktor, Nemanja Ranković.
Prema rečima direktora, upravo su članovi kolektiva najveći resurs ove ustanove.
„Lep je osećaj kada radiš u kući koja čvrsto grabi napred. Iza sebe imate plodonosan rad, a ostavljate mlađima nešto na ćemu će temeljiti svoj rad“, rekla je glumica, Divna Marić.
Pozorište se u Užicu razvilo polovinom 19. veka iz početnog teatralnog društva i gradskog čitališta, koje je pokrenuo okružni sudija, Stojan Obradović.
„Građani su tada pravili predstave, prikupljali dobrovoljna sredstva na njima i tako kupovali knjige za čitalište“, istakao je reditelj, Branko Popović.
Prva predstava odigrana u Užicu za koju se zna je Boj na Čačku, koju je 1862. godine u Kaljevića kući gledalo oko 100 građana.
„U tom trenutku ima 1700 Srba, a 5000 Turaka u gradu, a prikazuje se predstava koja govori o srpskoj pobedi. To pokazuje slobodarsku tradiciju ovog grada“, dodaje Popović.
Organizator Ljiljana Matić dodaje da nisu dozvolili ni da ih epidemija poremeti u radu, najavljujući nove predstave za prolećni period.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
Nenad Gugl, rođen u Minhenu, odrastao u Čačku, trenutno živi i radi u Beogradu kao profesor srpskog jezika i književnosti u Trećoj beogradskoj gimnaziji. Pored toga što važi za jednog od omiljenih profesora, učenicima srednjih škola je poznat i po tome što je učestvovao u snimanju časova srpskog jezika i književnosti za potrebe nastave na daljinu. Tom prilikom su mogli da ga upoznaju srednjoškolci širom Srbije. Aktivno se bavi književnim radom.
Svoj do sada najpopularniji roman „Umro sam u petak” objavio je 2017. godine, a publici u Sevojnu predstaviće se svojom novom knjigom „Velelepota sekunde”.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
Neće biti đačkih polazaka na linijama 14. februara, a u utorak i sredu na snazi će biti nedeljni red vožnje na svim linijama gradskog i prigradskog prevoza, zbog obeležavanja Dana državnosti.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
Na ovoj sednici, utvrđen je predlog sastava Izborne komisije grada Užica u skladu sa novim Zakonom o lokalnim izborima, odluke o angažovanju revizora za eksternu reviziju završnog računa grada Užica za prošlu godinu, kao i izveštaj o radu Interresorne komisije.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
U Užicu je 51 novoinficirana osoba, u Arilju 21, u Požegi i Priboju po 19, u Čajetini 16, u Bajinoj Bašti, Prijepolju i Sjenici po 12, u Novoj Varoši osam, a u Kosjeriću sedam.
Od početka epidemije potvrđena su 71683 slučaja zaraze u okrugu.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
Ne biste voleli ni da ih sretnete, a ne da ih držite u ruci. Ipak, zahvaljujući veštim sokolarima i to je moguće, a da nemate nikakve posledice ni ogrebotine. Vladimir Ilić u svom seoskom doaćinstvu u Staparima kod Užica već godinama unazad ima interesantnog prijatelja – Harisovog jastreba koji se često naziva i “leteći vuk”.
„Ljubav prema sokolarstvu je neizmerna, to je način života, nije nimalo jeftin sport i nije sport gde se ptica samo drži u kavezu i hrani. Sa pticom moraš da radiš, sokolarstvo mora da se uči, mora da se zna. Ovo je specifična i vrlo posebna ptica, fenomenalan lovac koji pravi balans u prirodi uništavajući štetočine. Iako ponekad možeda deluje opasno, istina je daleko od toga. Čak mu i deca prilaze i slikaju se sa njim”, kaže ovaj sokolar za RINU.
Leteći vukovi su poprilično prilagodljivi, zgodni za obuku i sokolarski rad. Krase ih spretnost, upornost, izoštrena pamet dok vrebaju i hvataju plen. Imaju izraženu lovačku crtu, a zanimljiva je činjenica da su mužjaci manji od ženki.
„On sada nije u lovnoj težini, malo je ugojen zbog zime, međutim, samim njegovim ponašanjem znamo da li smemo da ga pustimo. Jednostavno ptica se poznaje, zna se kako sa njom da se ponaša. On je navikao sa nama, sa decom, bezopasan je, Harisov jastreb je najmirnija i najlakša ptica za rad”, kaže Vladimir.
Ovaj Užičanin u svom selu napravio je prirodnu oazu koju ljubitelji čistog vazduha, životinja i zdrave hrane iz godine u godinu posećuju u sve većem broju.
Kako kaže, kod njega prvenstveno vole da dođu ljudi koji su prirodnjaci, i ko nije voleo selo, kad dođe ovde i vidi ovu lepotu zavoli. Po njegovom mišljenju priroda je sloboda, lek, život. I sam je, kako kaže, lek za svoje boljke pronašao u Staparima živeći u i sa prirodom.
„Selo nije samo njiva, šljiva i livada. U selu mogu da se rade i drugi poslovi, kao što su turizam, zdrava hrana, gde ljudi sa strane dolaze da to vide, probaju. Što se tiče svih ovih životinja koje ovde imamo, to su sve naši ljubimci, nikad ništa nismo prodali, zaklali oni su non stop tu i leti i zimi. Družimo se sa njima, radimo biološku zaštitu sa pticom Harisov jastreb, koji ide u slobodan let, dolazi na ruku, mi uživamo sa tim životinjama, kao i naši gosti”, kazao je on.
Selo Stapari je jedino selo u koje može da se stigne prugom, rekom, aerodromom i putem. Smešteno na tromeđi Zlatibora, Zlatara i Tare, Mokre Gore krije veliki turistički potencijal.
“Sa svojim gostima uvek ostajemo u kontaktu, oni nam se rado vraćaju i mislim da je većina željna aktivnog odmora na selu, interakcije sa ljudima, životinjama i biljkama i to je ono što ih privlači u Stapare”, zaključuje Vladimir.
IZVOR: Glas Zapadne Srbije
Za još vesti pratite ERO
Kako su saopštili iz žirija “Vukove nagrade” ove godine pristiglo je 78 veoma kvalitetnih predloga. a o dobitnicima odlučile su nijanse. Vukove nagrade za 2021. godinu dobili su i književnik i publicista Stojan Berber, novinarka, urednica i književnica Dušica Milanović, Narodni orkestar Radio-televizije Srbije, likovni umetnik Božidar Plazinić i dramski pisac Stojan Srdić.
Nagrađeni su i istoričar umetnosti i likovni kritičar Sava Stepanov, književnik i izdavač Ratko Stoiljković, akademski slikar Dobri Stojanović i režiser i scenarista Milan Šarac.
“Izuzetnu Vukovu nagradu za 2021. godinu” dobili su književni kritičar i teoretičar Jovan Delić, književni istoričar i teoretičar Dušan Ivanić i istoričar Predrag J. Marković.
Od institucija “Izuzetnu Vukovu nagradu za 2021. godinu” primili su predstavnici Gimnazije “Žarko Zrenjanin” iz Vrbasa, Srpskog nacionalnog savjeta Crne Gore iz Podgorice i časopisa “Borba” iz Beograda.
Pojedincima dobitnicima “Vukove nagrade” pripale su diplome, rad slikara Radomira Stevića Rasa, plakete sa likom Vuka Stefanovića Karadžića, rad vajara Nebojše Mitrovića, kao i novčani iznos, slika i knjiga. Predstavnicima ustanova uručene su diplome i plakete sa Vukovim likom.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
Petar Kočić rođen 1877. godine, od oca Jovana, pravoslavnog sveštenika, i majke Mare, devojački Vulin, domaćice.
Milka Kočić, dev. Vukomanović, rođena je 1882. godine u Banjaluci. Njen otac Steva Vukmanović, bio je šumski poslovođa i trgovac.
Upoznali su se 1899. godine. Petar je imao 22, a Milka 17 godina. Bilo je to u Banjaluci, pred njegov polazak na studije u Beč. Petar je sutradan, na prvom sastanku, lepoj Milki poklonio primerak Bosanske vile i crvenu ružu. Tu ružu Milka će čuvati do kraja života.
Ova izložba prikazuje javni i porodični životni put Petra i Milke, te njihove dece i unučadi. Prati sudbinu Petra i Milke od spomenutog prvog susreta, do Milkine smrti 1966. godine. Kočić se može videti na ukupno šest fotografija, svakako crno-bijelih. Toliko ih ukupno i ima. Od toga su četiri portretne, a među njima i najstarija, načinjena u Beču, početkom 1901. godine. Tu su i dve Kočićeve grupne fotografije.
Kada je reč o Milkinim fotografijma, tih svedočanstava svakako ima više. Za ovu priliku dato je nekoliko portreta lepe gospođice Vukmanović, te njenih petnaestak kasnijih fotografija, uglavnom sa sestarama, kćerkom Dušicom i unucima. Tu su i fotografije njihovog sina, Slobodana Kočića, koji je umro kao dete.
I na kraju, jedna naizgled obična, a u stvari, antologijska fotografija: na njoj baka Milka Kočić, godinu pred smrt, u krilu drži otvoren spomenar i u njemu – ružu. To je ona ista ružu koju joj je Petar dao na prvom sastanku, šezdeset šest godina ranije. Zato se ova izložba i zove ”Ruža u mećavi”, mećava je čest motiv u Kočićevim pripovetkama.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
U redovima Slobode najzapaženiji su bili Đorđe Dimitirjević sa 27, Aleksandar Ilkić sa 24 i David Miladinović sa 21 poenom. U redovima Dunava Nikola Radovanović postigao je 23, a Luka Tarlać 15 poena.
Sloboda će u nedelju od 18 časova u „Velikom parku“ dočekati ekipu Zdravlja.
IZVOR: ZoomUE
Za još vesti pratite ERO
U rečima Draga Žunića iz sela Zabojšnica:
“Ni mraz, ni led ih ne sprečavaju da haraju po selima. Na svakom koraku u našem selu vidite gomilu crnih buba, kojih je svakim danom sve više. Prizor je baš jeziv, osećate se neprijatno kad šetate po snegu a oko vas samo gamižu nepoznati insketi i često se dešava da vam i skoče na noge”.
Izvor: RINA
snežne buve
U vremenu kada čitava planeta muči muku sa nevidljivim neprijateljem, baš smo mi našli da zapatimo ovog vidljivog, i to još crnog. No, za razliku od onog prvog, nevidljivog o kom svetske naučne organizacije još uvek prikupljaju informacije, ovaj drugi nam je poznat od ranije i to pod nazivom “snežna buva”.
Snežna buva, član porodice Springtails (eng.) ili Collembola (antički grčki) pripada jednoj od tri linije heksapoda koje se više ne smatraju insektima (druge dve su Protura i Diplura). One su saprofiti hrane se trulom materijom i preferiraju da žive u vlažnoj sredini. Sam naziv Collembola potiče od reči κόλλα (kólla, “lepak”) i ἔμβολος (émbolos, “kočić”). Ovaj naziv je dobila zbog postojanja organa collophora, za koji se ranije verovalo da se lepi za površine i tako omogućava snežnoj buvi njenu stabilnost.
Ne učestvuje direktno u razlaganju organske materije, ali doprinosi tome kroz fragmentaciju i kontrolu mikroba u zemljištu. Sposobnost da prenose spore mikroiznih gljiva i mikroiznih bakterija, čine uticaj snežnih buva pogodan po zemljište. Sama po sebi ova crna buba nije otrovna, ne ujeda, i ako bi je neko pozvao kući na kafu, generalno ne bi bila zainteresovana.
Kao i sve druge buve, snežna buva se kreće skakanjem, pa se tako desi da nekada doksoči i na nogu nevinog prolaznika, što je pored trenutne neprijatnosti, manje opasno od hrane sa benzinske pumpe.
Povoljna mikroklima zemljišta u toku zime predsavlja kolembolskusku verziju rasprodaje u Lidlu. One su i inače prsutne, ali su se ove godine zbog povoljnih uslova naročito namnožile. Ove opake crne bube sa antifrizom u žilama su majci prirodi dale svoju časnu reč da će se povući čim se otopi sneg, a kako mene makar ni jedna buva do sada nije lagala, nemam ni razloga da im ne verujem.
Iako scena na hiljade insekata koji se kreću po snegu sigurno nije prijatna za gledanje, uveravamo vas da vam snežna buva niti želi, niti može učiniti bilo šta nažao. Izbegnimo razmišljanje o nepostojećim pretnjama, jer je mnogo realnih i rastućih problema oko nas. Nastavite da čitate ERO.
Za još vesti pratite ERO
Ljubiteljima fudbala u Srbiji je Lazar Jovanović najpoznatiji po odličnim partijama koje je pružao u Mladosti iz Lučana i Borca iz Čačka. Ovaj fudbaler podjednako dobro može da odgovori zadacima po oba krila, a krase ga brzina, prodornost i izuzetan osećaj za asistencije. Jovanović je za Mladost odigrao ukupno 53 utakmice i postigao sedam golova . Dres Borca je oblačio 61 put, a postigao je 11 golova. U Srbiji je još nastupao za Slobodu iz rodnog Užica i na 48 mečeva dao pet golova.
Jovanović je 2017. godine upisao i jedan nastup za A reprezentaciju Srbije.
Podsećamo da su Radnički juče pojačali krilni igrač Viktor Živojinović i golman Marko Drobnjak.
IZVOR: Niške Vesti
Za još vesti pratite ERO
Ovih dana grad na Đetinji je preponosan na Miluna Erića, maturanta Gimnazije, koji je svojim znanjem trijumfovao u jednom od najboljih kvizova, čime je pokazao da su mladi i obrazovani ljudi budućnost Srbije.
„Još 2018. godine sam shvatio da me privlače kvizovi , delovali su mi interesantno i odlučio sam da učestvujem”, rekao je Milun.
Po njegovim rečima i društvo, kao i sugrađani su oduševljeni njegovim učešćem, pružali su mu punu podršku u nameri da učestvuje i davali vetar u leđa.
„Što se tiče vremena koje je potrebno da se spremim, mogu da kažem da kad zapamtim neku informaciju, ona se prosto meni „ureže” u mozak. Naravno, bilo je potrebno vremena, generalno mislim da je potrebno neko znanje obnavljati. Meni to jednostavno ide lako, nije mi opterećenje koje bi me sputavalo, više to doživljavam kao hobi”, pojasnio je ovaj mlad čovek.
Milun je istakao da je važno da se i ostali mladi ljudi zainteresuju za kvizove, kako bi podizali svoja znanja na viši nivo.
„Mišljenja sam da je znanje važno i da bi trebalo da se mnogo više vrednuje, kako preko takmičenja u školama iz bilo kog predmeta, tako i na televiziji. Čini mi se da su kvizovi sve aktuelniji i mislim da bi mladi trebalo da se prijavljuju, kako bi možda okušali sebe, i ako im nije hobi, znači im zbog iskustva, javnog nastupa i generalno da se oslobode treme”, zaključio je ovaj mladi Užičanin.
Milun je dobar primer koji bi svi mladi ljudi trebalo da slede, a da internet i svu naprednu tehnologiju koriste upravo na način kako bi stekli nova znanja.
IZVOR: Glas Zapadne Srbije
Za još vesti pratite ERO
U preduzeću Užice gas su naglasili da je važno da zainteresovani građani već narednih dana u upravi preduzeća u Sevojnu podnesu zahteve, a cenu od 540 evra sa uračunatim PDV-om moći će da plate na 24 mesečne rate.
Osim plaćanja na rate, građani kao pogodnost imaju i mogućnost da kotlove na gas nabave uz subvencije Grada i resornih ministarstava.
Ovu pogodnost je lane ostvarilo 384 vlasnika individualnih porodičnih objekata i 50 vlasnika stanova u stambenim zgradama.
IZVOR: Glas Zapadne Srbije
Za još vesti pratite ERO
Smetovi su bili visoki i po tri metara. Mašine JP “Novi Pazar – put” rade na raščišćavanju blokiranih putnih pravaca i do kraja dana očekuje se da i ti putevi budu prohodni.
Senad Ibragić iz tog preduzeća kaže za RTS da je tzv. golijski put juče bio blokiran zbog jakog vetra i smetova
“Ovde je sneg počeo da pada još u ponedeljak praćen jakim vetrom i padao je sneg skoro 24 časa s tim što je vetar pojačavao intenzitet, tako da smo juče ujutru negde oko 3 sata sagledali situaciju i videli da se pogoršava i u tom momentu smo doneli odluku da je najbezbednije za sve učesnike u saobraćaju da se zatvori put”, navodi Senad Ibragić iz JP “Novi Pazar – put” kaže za RTS.
Ističe da je vetar duvao tako da je stvorio “snežnu zavesu” i da se u nekim momentima nije videlo ništa na putu.
“Ovo je karakteristično mesto, sneg kao da prosipa samo ovde na putu. Vetar uglavnom duva iz pravca Golije i nanosi sneg”, dodaje on.
Ukazuje da je situacija bila slična 2020. godini i da su zbog toga brzo reagovali.
“Zatvorili smo saobraćaj da nam se ne bi ponovila 2020. godina kada je bilo sedamdesetak vozila u nanosima na ovom putnom pravcu”, istakao je Ibragić i ističe da sada nije bilo zavejanih vozila.
Kada je reč o tome kakvo se vreme očekuje narednih dana, kaže da bi prema procenama meteorologa danas trebao da stane vetar, ali da je to mesto nepredvidivo.
“Problema imamo i dalje na Goliji gde duva jak vetar. Sinoć smo pokušali da probijemo i taj putni pravac od Golije ka Novom Pazaru, ali vetar nam nije dozvoljavao. Jutros smo ponovo krenuli i nadamo se da ćemo u toku dana i to osposobiti za odvijanje saobraćaja”, poručuje Ibragić.
IZVOR: Dnevnik
Za još vesti pratite ERO
Užice – Na teritoriji Zlatiborskog okruga na kovid odeljenjima trenutno je smešteno 277 pacijenata, od kojih je osam sa najtežom kliničkom slikom. Pet bolesnika na respiratorima je u užičkoj bolnici, dva u Prijepolju i jedan u Požegi.
IZVOR: RINA
Za još vesti pratite ERO
