Jedan od najpoznatijih praznika srpskog naroda, Vidovdan  i ove godine će se svečano proslaviti u našoj zemlji…

Najjednostavniji, najpoznatiji i najčešće korišćeni rečenični sklop koji se upotrebljava  kada je proslava svih  praznika u pitanju je upravo gore navedeni, a  jedino što menjamo jesu imena praznika. Narod smo  koji voli da slavi, pri tome slavlja, egoistički posmatrano, koristimo  što da ne radimo, što da se napijemo  i najedemo, što da, kad su u pitanju javne ličnosti– malo učvrste status i ugled prigodnim svečanim govorima. Tako je i sa Vidovdanom….   Meni treba  pripremiti prigodan tekst. Pri tome, prethodno treba potkrepiti znanje, malo osvežiti zaboravljeno ili osvetliti zamagljeno. Počinjem od Wikipedije, normalno..

U prvom delu teksta pod nazivom O poreklu naziva govori se o više , tačnije tri tumačenja kako je ovaj praznik dobio ime. Jedno od tumačenja – da je Vidovdan dobio naziv po staroslovenskom bogu Svetovidu, bogu rata i obilja  je s današnjeg gledišta teorija o ratu jako zanimljivo. Rat je s stanovišta pobednika, uvek bio način da se obezbedi obilje, kako u paganskim vremenima kada se obilje merilo osvajanjem polodnih teritorija pogodnih za zemljoradnju i stočarstvo, sticanjem robova ili slugu, tako i današnjim savremenim ratovima koji nisu tako eksplicitni što se tiče cilja, ali se on u krajnjem opet svodi na isto to obilje.

U ovom delu govori se i o interpretaciji vezanoj  za tradiciju i mit Kosovskog boja, kada se imalo videti ko je vera a ko nevera. Kosovski mit zajedno s majčinim mlekom arhetipski, uzimajući u obzir vremensku  distancu od trenutka njegovog odigravanja, svaki Srbin nosi u sebi. U suštini on je osnova na kojoj se gradi naš patriotizam. Ljudi koji se ne bave ili ne zanimaju istorijom, u najvećem broju slučajeva istoriju Srba računaju od Kosovskog boja, a pogibija turskog sultana Murata postala je simbol veličanstvene snage našeg naroda iako smo posle toga vekovima ostali u  vazalnom statusu. Takođe, mit o Obiliću i Brankoviću toliko se urezao u naše nesvesno da se i danas delimo na iste po istom modelu: pozicija– opozicija.

U daljem delu teksta pod nazivom Događaji nižu se značajni istorijski datumi koji su se desili na ovaj dan. Ovaj deo je najzanimljiviji, ako u ovom nizu sumiramo rezultat dešavanja po istoriju Srba:

1. Boj na Kosovu, 1389. doneo je pet vekova Turske vladavine na teritoriji Srbije
2. Atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu, 1914. , početak Prvog svetskog rata koji je za vreme svog trajanja doneo je Srbiji preko 1 250 000 grobova
3. Versajski sporazum, 1919. okončava Prvi svetski rat  ali za Srbiju tek počinje borba za formiranje svoje države na političkom planu u okvirima koje su im određene od strane velikih sila pobednica, što opet označava jednu vrstu nesamostalnosti i neslobode, dakle opet kvazi sloboda
4. Kralj Aleksandar I Karađorđević je 1921. na Vidovdan doneo Ustav, Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, što je u okviru zajedničke države donelo više borbe oko nacionalnog interesa  a time i urušavanje resursa države kao institucije na rešavanje etničkih statusa u okviru nje
5. Rezolucija Informbiroa doneta na Vidovdan 1948. razlaz tadašnje Jugoslavije sa istočnim blokom, je u nabanalnijem obliku na ovim prostorima donela ogromna stradanja političkih neistomišljenika kako na Golom otoku tako po ostalim zatvorima
6. Govor Slobodana Milošević na Gazimestanu na Vidovdan 1989. povodom obeležavanja 600 godina Kosovske bitke, i čuvenim Opet smo u bitkama i pred bitkama..bio je uvertira u nove nacionalne ratove na teritoriji Jugoslavije( koja je začeta Vidovdanskim Ustavom kralja Aleksandra ) a  koji je Srbiju uništio moralno i materijalno,  i opet je stavio u vazalni odnos velikih sila
7. Ustav Hrvatske donet na Vidovdan 1990 .za Srbe koji su živeli u toj državi značio je da nemaju više status konstitutivnog naroda u toj državi, odnosno da su postali nacionalna manjina, a završilo se kako se završilo- grobovima i izbeglištvom
8. Vidovdanske igre u Velikom Ropotovu prvi put organizovane na istoimeni praznik 2000. jedina su koncentrisana kulturna manifestacija čiji je značaj da pokaže da je  na teritoriji Kosova nekada bio  centar srpske kulture
9. Slobodan Milošević je izručen tribunalu u Hagu, 2001. na –Vidovdan. Koliko je bilo značajno dokazati da li je taj čovek bio ili ne kriv za mnoge tragične događaje na ovim prostorima, ,nacionalna sramota  i priznavanje vazalnog  odnosa  je dozvoliti da to urade druge države pokazujući da one imaju pravo, moć i obavezu da utvđuju odgovornost pripadnika jedne nacionalne zajednice i da mu sude
10. Ujedinjena nacije su na Vidovdan 2006. primile Crnu Goru kao 192. zemlju članicu. Čestitamo!

Gledajući ovaj spisak s prvim asocijacijama povodom događaja na Vidovdan pitam se– šta mi to slavimo? Praznik s kojim su po nas uvek počinjale tragedije– ratovi, progoni, poniženja, siromaštvo…datum koji, po ovome uvek označava početak sve većeg urušavanja  jedne nacije, sve većeg pružanja mogućnosti za nova klanjanja velikim silama…? Hm, čudan neki praznik u ime boga rata i obilja kojeg proslavljamo. Izgleda da smo ovaj drugi deo odrednice, već, ako smo se opredelili da ga slavimo, zaboravili.Mi slavimo boga rata, a obilje…pa,  valjda u ime onih koji su nas ili vatrenim ili kamufliranim oružjem potčinili na sve moguće načine. Moguće je da će se današnji istoričari buniti, ali istorija se toliko puta prekrajala, da joj više i ne pridajem toliku važnost  osim  kao  činjenicu  da će tom  prekrajanju doći kraj kad nestane  civilizacija a time i zadnji čovek koji će poželeti moć. Posledice koje je ova zemlja osetila posle Vidovdana istoričari mogu da zapisuju, ali činjenično stanje, da smo  na ovaj dan dobijali u skoro svim, osim zadnjeg slučaja po Wikipediji samo žrtve, osipanje, rastakanje, nestajanje, navodi na to da je ovo nekakav ukleti praznik od čijeg slavlja treba bežati kao đavo od krsta. Po sumiranom, Vidovdan za nas predstavlja –nacionalne Zadušnice.

Povodom ovog o proslavi Vidovdana moram da se osvrnem i postavim sledeće pitanje: Ko je, u sklopu ovogodišnje nacionalne svečanosti  (kao prošlogodišnje za Milanski edikt) krstio Prvi svetski –Velikim? Molim sve razumne  da mi daju odgovarajuće  objašnjenje za  ovaj  konfuzni  rebus. Kako sad u kontekstu ovog prideva, da nazivam ostale ratove na ovim prostorima- drugi–Malim, balkanske–Ratićima I i II, a ovaj zadnji koji se još zove nacinalnim sukobima, šta je s njegovim atributskim određenjem? Sve mi se čini da usvajanjem tuđih odrednica modnog i jednokratnog upotrebnog određenja  vređam žrtve svih ratova ove izmučene, još uvek vazalne  zemlje koja jedva diše od gospodara. Kako se ove godine nemamo čime specijalno upisati na Vidovdan u Wikipediju, osim ako nećemo da obelodanimo da smo konačno shvatili da nemamo vojsku, policiju od poverenja, obrazovanje s respektom, kulturu u rudimentu, sport uglavnom kao interesni poligon, privredu na stepen od manufakture, polugladno stanovništvo, estradne političare i večitu nacionalnu neslogu,  da nije nekom palo na pamet da od ove vidovdanske godine mrtve počnemo da delimo na žrtve Velikog i ostalih ratova? Pri tome, strah me, da po dobrom srpskom običaju ne počne borba između dede i pradede na onom svetu čiji je rat bio veći.

M. Nikolić