Novi radari u Srbiji
Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, u protekle tri godine u Srbiji je u saobraćajnim nezgodama izgubilo život preko 1.800 ljudi, a broj ozbiljno povređenih prelazi 20.000. U cilju drastičnog smanjenja ovih alarmantnih statistika, od 22. decembra na snagu je stupio novi, tehnološki napredni sistem automatske detekcije prekršaja. Ovo nije samo još jedna kampanja merenja brzine; to je temeljna promena u pristupu bezbednosti na putevima, koja uvodi visoke kazne i neprekidni nadzor na 99 označenih “crnih tačaka” širom zemlje.
Gde su tačno postavljeni novi stacionarni radari?
Sistem stacionarnih radara, koji ne zahteva prisustvo policijskih službenika, već automatski detektuje prekršaje, već je operativan na ključnim deonicama. U Beogradu i okolini, radari su instalirani na pravcima koji su dugogodišnje mete vozača zbog mogućnosti za razvoj visoke brzine: Ostružnica–Umka, Batajnica–Dobanovci, Beograd–Čenta–Kovilovo, Orlovača–Ripanj i Meljak–Stepojevac. U centralnoj Srbiji, fokus je na saobraćajnim koridorima Batočina–Kragujevac i Trbušani–Čačak, dok su u zapadnoj Srbiji obuhvaćene deonice Užice–Gorjani i Šabac–Lojanice.
Vojvodina nije izostavljena iz ove mreže. Novi sistemi za merenje već rade na pančevačkim pravcima Pančevo–Vatin i u gradskoj deonici Pančeva, kao i na međugradskim linijama Melenci–Zrenjanin, Sombor–Kljajićevo i Odžaci–Ratkovo. Na jugu zemlje, radari su postavljeni na raskrsnicama i izlazima iz gradova, posebno na pravcima Raška–Novi Pazar, u Ulici Save Kovačevića u Novom Pazaru, i na deonici Kraljevo–Novi Pazar, kod mesta Varevo. Ove lokacije predstavljaju samo prvu fazu od ukupno 99 planiranih.
Šta zapravo beleže ovi “super radari”?
Kako je naveo potpukovnik policije Dejan Stević, ovi uređaji nisu obični “brzinomeri”. Oni su opremljeni naprednom tehnologijom koja omogućava automatsko prepoznavanje i beleženje čak devet različitih prekršaja. Osim trenutne i prosečne brzine na celoj deonici puta, radari detektuju ekstremna prekoračenja, automatski prepoznaju registarske tablice čak i pod teškim vremenskim uslovima, i šalju upozorenja službenicima MUP-a u realnom vremenu.
Međutim, prava revolucija leži u detekciji rizičnog ponašanja. Sistem može da identifikuje i kasnije procesuira prekršaje kao što su preticanje na zabranjenim mestima (posebno preko pune linije), nepripasivanje pojasa, korišćenje mobilnog telefona za vreme vožnje bez hends-fri uređaja, prolazak kroz crveno svetlo, i nepropisnu upotrebu vozila (npr. nevažeću registracionu nalepnicu). Ovo čini kontrolu iscrpnom i neprekidnom.
Kako funkcioniše proces kažnjavanja?
Proces je potpuno digitalizovan i odvija se bez fizičkog zaustavljanja vozila. Nakon što radar detektuje prekršaj, sistem automatski obrađuje podatke. Vlasniku registrovanog vozila zatim stiže poziv u njegovo e-sanduče, koje je usko povezano sa sistemom MUP-a. U tom pozivu se navodi vrsta prekršaja, lokacija, vreme i dokazni materijal (obično fotografija).
Primalac poziva ima previđeni rok da se izjasni ko je upravljao vozilom u trenutku izvršenja prekršaja ili da prizna odgovornost. Ovaj korak je ključan za pravičnost postupka. Nakon toga, nastavlja se sa administrativnim postupkom i dostavlja se rešenje o kazni. Ovaj metod značajno ubrzava ceo proces, smanjuje opterećenje na terenu i otežava izbegavanje odgovornosti.
Najava “nevidljivih” mobilnih radara
Iako su stacionarni radari već postavljeni, prava promena u navikama vozača može doći sa uvođenjem mobilnih radara. Kako je objasnio Mirko Koković iz Agencije za bezbednost saobraćaja, ovi uređaji predstavljaju potpuno novu dimenziju kontrole. “Oni mogu da se pomeraju i vozači neće znati da li se radar nalazi u nekom kombi vozilu, na nekoj prikolici ili u drugom uređaju,” istakao je Koković.
Ova nepredvidljivost je ključna. Eliminiše se praksa upozoravanja kroz Viber grupe ili druge platforme, jer ni sami policijski službenici na terenu neće uvek znati tačnu lokaciju svih aktivnih mobilnih uređaja. Cilj je da se stvori percepcija stalnog, svuprisutnog nadzora, što, prema iskustvima drugih zemalja, dovodi do trajnijeg promena ponašanja od povremenih kazni na poznatim lokacijama.
Pregled kazni za najčešće prekršaje
Novi sistem prati i pooštrenje kazni, posebno za prekršaje koji direktno ugrožavaju živote. Da bismo vam pružili jasnu sliku, evo pregledne tabele sa najčešćim prekršajima i propisanim novčanim kaznama.
| Vrsta prekršaja | Iznos kazne (u dinarima) | Iznos pri blagovremenom plaćanju (8 dana) |
|---|---|---|
| Korišćenje mobilnog telefona (bez hends-fri) | 10.000 | 5.000 |
| Nekorišćenje sigurnosnog pojasa | 10.000 | 5.000 |
| Prekoračenje brzine do 10 km/č | ~3.000 | ~1.500 |
| Prekoračenje brzine 11-20 km/č | ~5.000 | ~2.500 |
| Prekoračenje brzine 21-40 km/č | ~10.000 | ~5.000 |
Važno je napomenuti da su za teže prekršaje predviđene i zatvorske kazne. Za prekoračenje brzine za 51-70 km/č izriče se kazna od 20.000 do 40.000 dinara ili zatvor do 30 dana. U slučaju ekstremnog prekoračenja preko 70 km/č iznad dozvoljene granice, kazna može da iznosi od 100.000 do 120.000 dinara ili znatno više, uz obavezno izricanje zaštitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom na određeni period, a postoji i mogućnost zatvorske kazne.
Dubinski ciljevi iza tehnologije
Iako se mnogi fokusiraju na kazne, primarni cilj ovog sistema nije prikupljanje novčanih iznosa, već prevencija. Konstantna prisutnost nadzora, čak i kada ga nije fizički vidljivo, deluje kao psihološka barijera. Kada vozači veruju da će svaki prekršaj biti zabeležen, verovatnoća da će ga počiniti drastično opada. Ovo je posebno važno na deonicama označenim kao “crne tačke”, gde je statistika nezgoda najupečatljivija.
Sistem takođe omogućava prikupljanje ogromnih količina podataka o saobraćajnom ponašanju. Ovi podaci mogu da se analiziraju kako bi se identifikovali uzroci nezgoda, optimizovale deonice puteva, prilagodile ograničenja brzine i planirale buduće infrastrukturne intervencije. Na dugi rok, investicija u ovu tehnologiju može da dovede do značajnih uštepa u zdravstvenom sistemu i socijalnim troškovima prouzrokovanim saobraćajnim nezgodama.
Kako se pripremiti za novu realnost na putevima?
Za vozače, prilagođavanje ovom novom sistemu zahteva promenu mišljenja. Umesto da se traže poznate lokacije sa kamerama ili da se oslanja na upozorenja drugih, najsigurniji pristup je konstantno poštovanje propisa. To podrazumeva stalno korišćenje hends-fri uređaja za telefonske pozive, proveru važenja registracije, i, najvažnije, prilagođavanje brzine ne samo dozvoljenoj granici, već i uslovima na putu i vidljivosti.
Takođe, ključno je da svi vozači osiguraju da imaju pristup i aktivno koriste e-sanduče. Kako će sve obaveštenja i kazne stizati na taj način, njegova neaktivnost može da dovede do propuštanja roka za izjašnjavanje i dodatnih problema. Nova era saobraćaja u Srbiji je digitalna, konstantna i tehnološki napredna, a njen konačni uspeh meriće se brojem spasenih života, a ne brojem izrečenih kazni.
