Majstor gitare, „Slowhand”, jedini muzičar koji je tri puta ulazio u Kuću Slavnih (Rock and Roll Hall of Fame), kameleon muzičkih stilova, ovo su samo neki od opisa koji se vezuju za Erika Kleptona, jednog od najslavnijih svetskih gitarista i muzičara.
Erik Klepton rođen je 30. marta 1945. godine u Ripliju u Engleskoj u poprilično mladoj porodici. Njegova majka imala je samo 16 godina, a otac 24 i je bio kanadski vojnik koji je pre njegovog rođenja otišao u rat, nakon čega se vratio u Kanadu. Kleptona su najviše odgajali baka i ded koje je smatrao svojim roditeljima dok je na majku gledao kao na stariju sestru. Nakon nekoliko godina njegova majka se udala za drugog kanadskog vojnika s kojim je otišla u Kanadu, pa je tako Erik na kraju ostao sam s bakom u Engleskoj.
Klepton je jedini muzičar kome je u karijeri uspelo da tri puta uđe u Kuću Slavnih (Rock and Roll Hall of Fame) i to kao solo izvođač i kao član rok grupa „Yardbirds” i „Cream”. Ovaj majstor na gitari koji je zbog načina sviranja i zato što je žice na gitari menjao tokom koncerata dobio nadimak spore ruke (Slowhand), a bio je poznat i po tome što ne koristi mali prst dok svira u svet gitara i muzike je ušao zahvaljujući baki od koje na pokon za 13. rođendan dobio gitaru. Bila je to nemačka akustična gitara marke Goyer koja mu tada nimalo nije bila zanimljiva. Isticao je da je u početku sviranje gitare za njega bilo veoma teško. Ali, je vremenom bluz sve više i više uticao na Kleptona koji se vratio svojoj gitari i trudio se da što bolje nauči da svira.
Kao adolescent, Erik je svoju budućnost zamislio kad se uključio u emisiju Jerry Lee Lewisa na britanskoj televiziji. Luisov eksplozivni nastup u kombinaciji s Erikovom ljubavi za bluz i američki R&B bila je dovoljna da podstakne Erikovu želju za sviranjem gitare.
Klepton je 1962. godine upisao kurs na Kingston College of Art, ali je njegova karijera u dizajnu obojenog stakla bila kratkog daha pošto je bluzom opsednut sedamnaestogodišnji mladić izbačen zbog sviranja gitare na času. Slobodno vreme je ispunjavao svirajući i vežbajući i po nekoliko sati dnevno na polovnoj gitari Washburn. Njegova prva električna gitara bila je Kay, kopija Gibsona ES-335. Sa 17 godina je napustio školu i počeo da nastupa po pabovima u okolini svog rodnog grada, te se uskoro pridružio svojoj prvoj grupi „The Roosters”, da bi 1963. postao član „Yardbirdsa”.
AKUSTIČNE I ELEKTRIČNE GITARE
Na početku karijere menjao je i isprobavao razne modele akustičnih i električnih gitara. Da bi 1965. godine postao ekskluzivni Gibson izvođač pošto je u jednom londonskom music-shopu nabavio korišteni Gibson Les Paul Sunburst Standard koji mu je kasnije ukraden. S grupama Cream i Blind Faith koristi gitare Gibson Firebird, Gibson-ES335 i Gibson SG. Dvije najzanimljivije i najznačajnije gitare koje je Klepton koristio prije odlaska u solo vode, zasigurno su već prije spomenuti Gibson 1960 Les Paul Standard nazvan „Beano burst” te Gibson SG Standard nazvan „Fool SG”. Klepton je koristio „Beano” Les Paul na albumu grupe John Mayall and the Bluesbreakers „Blues Breakers with Eric Clapton” (album poznat i pod imenom „Beano album” zbog toga što Klepton na slici albuma drži strip „Beano”). Počeo je da koristi „Fool SG” nakon što mu je 1966.g. ukraden „Beano” Les Paul. „Fool SG” je Gibson SG Standard iz 1964., zanimljiva zbog specifičnog psihodeličnog crteža na tijelu gitare. Crtež je napravio holandski grafički studio „The Fool”, od čega verovatno potiče i naziv gitare. Ovo je gitara koju Clapton najčešće koristi u periodu od 1966.g. do 1968.g. Mnogi vjeruju da mu je gitaru poklonio George Harrison koju je svirao na pjesmi „Daytripper” od Beatlesa.
Krajem 1969. prešao je na Fender Stratocaster pod uticajem muzičara kao što su Buddy Holly, Buddy Guy i posebno Jimi Hendrix i Steve Winwood. Prvi njegov Strat je dobio nadimak „Brownie”, kupljen je u Londonu i na njemu su odsvirana prva dva albuma Claptonove solo karijere uključivo i hitove poput „Layle” i obrade J.J. Caleove „After Midnight”. Krajem 1970.g. tokom američke turneje s Dominos, Clapton je u Nashvilleu u jednom guitar-shopu kupio šest korištenih Stratova proizvedenih 1956./1957. za 100 dolara po komadu. Po jednog su dobili na poklon njegovi bliski prijatelji George Harrison, Steve Winwood i Pete Townshend, a od preostala tri Clapton je (koristeći njihove najbolje komponente) sastavio „Blackie”. Bila mu je omiljena studijska i scenska gitara do odlaska u penziju 1985.g. zbog problema s vratom.
Za električne gitare koristio je žice Ernie Ball Slinky (.010) i Super Slinky (.009), a za akustične koristi žice Phosphor Bronze Light, MEC-12 Light, kao i razne modele gitara C.F.Martin & Company, od kojih je najpoznatiji 000-42 na kojem je odsvirao Unplugged album. U novije vrijeme koristi posebno dizajniranu gitaru istog proizvođača s njegovim potpisom; model 000-ECHF. Od pojačala najčešće je koristio Marshall i VOX AC-30, a jedan od načina na koji je postizao svoj jedinstveni distorzirani, puni, ali prigušeni zvuk (i koji su mnogi bezuspješno pokušavali postići), da je na pojačalu potenciometar „volume” bilo na maksimumu, a na gitari potenciometar „tone” na nuli.
BENDOVI
Klepton je svirao sa više britanskih blues bendova, The Roosters and Casey Jones, zatim se kasnije isticao kao član Yardbirdsa u kojem će se uskoro naći i sva trojica britanskih kvalitetnih gitarista: Clapton, Jimmy Page i Jeff Beck. Ovaj bend je na početku karijere napravio veliki bum na britanskoj sceni sa dva albuma „Five Live Yardbirds” i „For Yor Love”. U martu 1965. godine posle dve godine Erick odlazi iz grupe Yardbirdse, pošto je osetio da se bend na račun bluza približava komercijalnoj muzici.
Te 1965. godine napravio je najverovatnije najvažniji korak u svojoj karijeri priključujući se bendu John Mayall & the Bluesbreakers. Njegovo neverovatno sviranje gitare u noćnim klubovima širom londona sa novim bendom plasiralo je Claptona kao vodećeg bluz gitaristu na svetu. Sa svojom Gibson Les Paul Standard gitarom Klepton i bend John Mayall & the Bluesbreakers bend su sticali sve više obožavalaca širom sveta. Sa samo 20 godina Klepton je proglašen za najboljeg bluz gitaristu na svetu! On je govorio da je veliki uticaj na njega kao gitaristu imao John Mayall koji ga je i doveo u bend i koji mu je pomogao da postane ono sto jeste.
Već 1966. godine Erik je napustio grupu i osnovao svoj bend The Cream sa Jack Bruceom (bass) i Ginger Baker (bubnjevi) sa kojima će kasnije steći svu svetsku slavu. The Cream je bio jedan od najvećih trio bendova u istoriji rock-blues muzike. Tokom boravka u bendu Cream Erik se razvio u izvanrednog tekstopisca i pevača. Početkom 1967. godine Kleptonov status kao vodećeg gitariste na svetu je bio uzdrman dolaskom Jimi Hendrix-a.Hendrixov dolazak je u velikoj meri uticao na dalju Kleptonovu karijeru . Klepton i Hendrix postaju prijatelji godinu dana pre Hendrixove smrti .
U naredne tri godine The Cream postaje najpopularniji bend na svetu prodajući svoj album u 15 miliona primeraka . U tom periodu Clapton sa Jacke Bruceom dostiže vrhunac tadašnje karijere napravivši nekoliko nepravizđenih hitova „Sunshine of Your Love” ( 1968), „White Room” (1968) and „Crossroads” (1969) . Pesma Sunshine of Your Love je proglašena za najbolji rif u istoriji rok muzike. Posle toliko uspeha dolazi do različitih shvatanja u muzičkom pravcu između Jack Brucea i Gingera Bakera.To je dosta pogodilo Kleptona. Krajem 1968. godine napustio je grupu i i upoznao Harrisona i pravi svoj prvi sinlg Badge. Sa Harrisonom kasnije postaje veliki prijatelj i pravi singl While My Guitar Gently Weeps sa Beatles White Album. U to vreme je svirao dosta sa John Lennonom i bilo je dosta priče da Clapton postane jedan od 4 Beatles-a, ali se to ipak nije dogodilo.
Erik je 1970. godine osnovao svoj drugi bend DEREK & DOMINOS. Kleptonovo blisko prijateljstvo sa Georgom Harrisonom dovelo je do toga da on upozna njegovu ženu Pattie Boyd u koju se zaljubio. Njeno odbijanje i nemogućnost da prihvati Kleptona zbog Georga je uticala na Erikovo stvaralaštvo kao i na album Dominosa „Layla and Other Assorted Love Songs” . Najveći hit sa tog albuma i najbolje njegovo muzičko delo u karijeri je pesma Layla inspirisana knjigom „The Story of Layla and Majnun” .Knjiga je u Kleptonu mnogo značila jer je to bila knjiga o mladom čoveku koji se zaljubljuje u prelepu devojku i koji postaje očajan jer je ne može imati i oženiti. Klepton je tu pronašao sličnost u njegovom odnosu sa ženom Gerga Harrisona, Petti Boyd. Deo Leyle je rađen sa tada fenomenalnim gitaristom Duane Alman iz The Allman Brothers Band. Leyla je postala najbolja pesma tadašnjeg doba i ubrzo proglašena za najbolju pesmu svih vremena. Na top listi HALL OF FAME SOLLOS solo za Lejlu je proglašen za najbolji sol svih vremena.
Klepton je nastavio da radi sa Duane Almanom sa kojim je uradio hitove Nobody Knows You When You’re Down and Out,„Key to the Highway,” „Have You Ever Loved a Woman,” i„Why Does Love Got to be So Sad.”
SOLO KARIJERA
Solo karijera Kleptona je počela 1971. godine i tada je bila povezana sa njegovim privatnim životom i vezom sa Harrisonovim zenom. U tom periodu je počela i Kleptonova borba sa zavisnošću od heroina. Klepton je neko vreme uspeo da izbaci heroin iz svog života ali ne i alkohol. Nakon droge, počeo je da se opija i to je dosta da uticalo na njegovo sviranje gitare. Ipak Klepton nekako formira bend i posle tri godine izbacuje svoj prvi solo album Ocean Boulevard (1974) na kome se nalazi najbolja Claptonova obrada I shot the sheriff od Bob Marley-a.
The 1975 album There’s One in Every Crowd nastavlja sličan stil kao sa Ocean Boulevard. Posle toga dolazi album No Reason to Cry koji je radio zajedno sa Bob Dylan-om. Clapton piše pesmu Wonderfull Tonight ispirisan sa Pety Boyd (koja mu je postala supruga 1979. godine). Ta pesma je bila sa albuma Slowhand možda najboljeg Kleptonovog solo albuma. Cocain je obrada od JJ CALE koja je tada bila uz Wonderfull tonight najveći hit sa Slowhend-a. Kao i mnogo prethodnih tragedija u Kleptonovom životu, smrti svojih najboljih prijatelja (Duan Alman, Jimi Handrix ) desila se nova koja ga je dosta uzdrmala. U vreme dok je i dalje bio oženjen sa Peti Boyd, Klepton je počeo vezu sa Yvonne Kelly sa kojom je kasnije dobio ćerku. Nije je priznao sve do početka devedesetih, tačnije sve do smrti Kleptonovog sina Konora 1991. godine. Klepton se 1989. god razveo od Patty Boyd i upustio se u aferu sa Yvonne Kelly sa kojom kasnije dobija sina Konora. Tada snima i novi album Journeyman sa koga se izdvaja feliki hit „Old love”.
U vreme dok je bio u Americi na turneji dogodilo se najveće razočarenje u Kleptonovom životu. Tadašnja supruga mu je javila da je njihov sin doživeo nesreću. Pao je sa 53-eg sprata solitera u Londonu. Kleptonovo razočarenje je bilo ogromno i povukao se iz javnog života. Nakon te tragedije 1991. godine izdao je album Unplugged, na kom se nalazi njegova najvecća balada ikada koja se zove „Tears in Heaven” koju je posvetio svom tragično nastradalom sinu. Za taj album i za najbolju baladu Klepton je 1991. godine dobio Grammy nagradu. Clapton je 1994. godine nastavio solo karijeru „From the Cradle”,„Reptile”(2001), Me & Mr Johnson (2004.) kao i album sa JJ CALE The Road to Escondido iz 2005. godine, a 2010. je izašao album Klepton.
Po rang listama vodećeg svetskog časopisa Rolling Stone kao i top guitar pleyer hall of fame uz Jimi Handrixa zauzima vodeće mesto na večnoj listi najboljih gitarista svih vremena.
