naslovna noc muyeja 2014

Noć muzeja pružila je priliku Užičanima da ponovo u večernjim terminima zavire u Narodni muzej i Gradsku galeriju, u ustanove, koje su otvorile vrata u okviru ove manifestacije.

Narodni muzej je za ovu priliku pripremio izložbu „Čuvajmo zastave” koja je posvećena nastanku i razvoju Sokolskog društva u našem gradu. Posetioci su imali priliku da kroz prateće fotografije isprate konzervatorsko-restauratorske postupke i upoznaju se sa radom konzervatora i restauratora koji imaju nimalo lak zadatak da specijalnim tehnikama, koje zahtevaju mnogo truda, rada i vremana, ponovo udahnu život nekom starom predmetu.

IMG_0163

Mira Ćuković, konzervator-restaurator Narodnog muzeja Užice posvetila je dosta godina i vremena, kako bi zastave Sokolskog društva pripremila za ovu izložbu. Njeno, kao i zalaganje svih kolega koje su bile angažovane na radu ove izložbe bilo je ogromno. Publika može da vidi tri zastave koje se odnose na Sokolstvo, a koje poseduje Narodni muzej Užice, jedna je iz 1926. godine, a dve su iz 1928. godine.

— Proteklo je dosta vremena i rada na zastavama, dve imaju koplje i sokole, a treća nema pa se morala raditi i jedna vrsta dodatka koplja da bi se i ono našlo na izložbi. Posetioci imaju priliku da vide celokupan konzervatorski proces zaštite i čuvanja. Želimo da svi oni koji manje poznaju naše zanimanje, da je za muzejski predmet vrlo bitno, ne samo ga izložiti, nego i da se sačuva od propadanja. Ovaj prikaz će pružiti jasniju sliku o samoj profesiji i šta jedan predmet doživi od momenta kad dođe u konzervatorsku radionicu do momenta izlaganja—rekla je Ćukovićeva, autor ove izložbe.

IMG_0176

Vreme Sokolstva dočarali su mladi karatisti iz kluba „Student” iz Užica i „Uniline” iz Sevojna koji su izveli nekoliko kata, a svoje gimnastičke veštine pokazale su i gimnastičarke iz Gimnastičkog kluba Sevojno.

Posetioci su i u ovoj Noći muzeja u Narodnom muzeju mogli da obiđu stalnu postavku i da pogledaju izložbu „Užice i razvoj”, legat Mihaila Milovanovića, u suterenu Prvi partizan „Namenska”, u dvorišnom delu tzv. trezorima otvorena je Partizanska fabrika oružja i municije 1941., zatim lapidarijum antičkih spomenika kao i izložbu crteža Danijele Rupić „Moj prostor”.

IMG_0199

Pravo osveženje bila je izložba Rada Markovića u Jokanovića kući koja predstavlja retrospektivu četrdeset godina umetničkog rada ovog umetnika, koji je u protekle četiri decenije stvorio na hiljade stripova, ilustracija i karikatura. Zanimljivi crteži, britke karikature i ilustracije bile su pravi umetnički lek za dušu, koje su izmamile osmeh i učinile veče prijatnijim.

Rade Marković

Rade Marković

Na otvaranju izložbe, ovaj renomirani umetnik proveo  je kroz izložbeni prostor Jokanovića kuće posetioce uz dovitljive i plastične komentare i priče o nastanku izloženih radova, njihovoj tematici, sudbini, ukazao i na zanimljive detalje , tehnike i karakteristike:

—Ovi radovi  se zovu stripovi, mada ih je Živojin Pavlović, naš istaknuti književnik i filmski radnik, kada je pisao predgovor za moju monografiju , ne dozvoljavajući da se zovu prosto– stripovima, nazvao –tabloima slika. Iako me je on pre petnaest godina odvratio od ideje da ih zovem stripom, ja se služim jezikom i poetikom stripa, pa čak mogu reći da je ovo jedan eksperiment kakav je i ceo moj opus i stvaralaštvo. Ilustracije u „Politici” su izlazile svakodnevno, tako da je svaka od njih bila kao jedan kadar iz filma, da bi se na kraju od nijh sklopila jedna priča. Tu je i rad „Cirkus” koji je po svojoj tematici i danas aktuelan, jer govori o birokratiji i radnicima koji iz sistema birokratije izlaze kao iz cirkusa. Pa „Diktator Cvetko” koji je nastao mnogo pre Titove smrti govori o jednom uspinjućem funkcioneru koji prolazi kroz grad i na koga narod baca cveće a on ga zaliva kanticom iz auta.  Nakon Titove smrti, prošao sam i saslušanja koja su za suštinu imala pitanje– kako sam znao da će se Titov grob zvati „Kuća cveća” a rad je slučajno za temu imao funkcionera i cveće…

Rade Marković je izjavio da je zadovoljan interesovanjem užičana, čak i iznenađen pažnjom i pitanjima posetilaca, posebno mladih koji o godinama kada su izloženi radovi nastali nemaju ličnog iskustva nego ih znaju iz priča starijih,  te je u nekom od budućih poseta najavio svoje nove radove iz bogatog stvaralačkog opusa  na uvid posetiocima.

 

U Gradskoj galeriji posetioci su imali priliku da obiđu izložbu Balcans report, Predraga Vukičevića. Predrag Vukičević je rođen u Beogradu 1950. godine, a završio je Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu na odseku zidnog slikarstva. Član je ULUS–a i izlagao je na brojnim izložbama.

IMG_0208

 

IMG_0212

Dragan Jovanović Danilov o Predragu Vukičeviću kaže:

„Predrag Vukičević tvorac je jednog samorodnog crtačkog i slikarskog vizuelnog mita zasnovanog na ezoteričnom simbolizmu i arhitekturi presne stvarnosti koju on na slikarskom polju umnožava do u beskonačnost. Opirući se svakoj uglađenosti, Vukičevićevo slikarstvo kroz beznadnu ekspresivnu ispovest progovara o besu stvarnosti i konfuziji današnje rastrzane egzistencije.”

Priredili: M. Hobetko, M. Nikolić i N. Hobetko.

Related Posts

Leave a Comment


Notice: ob_end_flush(): failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/erors/public_html/wp-includes/functions.php on line 5107