„Kulturni centar Akademija” pruža priliku deci i mladima da nauče da se izraze kroz odseke glume, srpski jezik i književnost i fotografija. Osnovan je kao nevladino i neprofitno udruženje građana. KC Akademija je osnovala i vodi Ivana Pavićević Lazić, glumica Narodnog pozorišta u Užicu, a sa idejom da se obogati kulturna ponuda kroz više formi umetničkog stvaralaštva. Ivana se u svom radu trudi da kroz časove glume deci olakša razvoj i pomogne im da pre svega postanu plemeniti i pažljivi ljudi, puni empatije koji umeju da izraze svoja osećanja i misli.
Kada i kako je nastao „Kulturni centar Akademija”?
—„Kulturni centar Akademija” je nevladino i neprofitno udruženje građana. Osnovan je zbog obogaćivanja kulturne ponude društva kroz sve forme umetničkog stvaralaštva. Trenutno je usmeren ka zdravom razvoju dece i mladih, a u budućnosti nameravamo da uključimo i program za edukaciju svih građana. Dok sam ja odrastala u Užicu nije bilo velike ponude različitih umetničkih smerova i to je bio jedan od razloga što sam odlučila da osnujem KCA. U školi glume radim tri godine, pa sam odlučila da to proširim, pošto nisu sva deca spremna za javni govor, neko dete je za pisanu reč, a neko može kroz fotografiju da se izrazi. Mislim da je za za svakoga najvažnije da nauči da se izrazi, da li je to idejno, misaono, kreativno, emotivno, to nije toliko važno, već da otkrijemo šta nam najviše odgovara i da se tome posvetimo—kaže Ivana Pavićević Lazić, direktor „Kulturnog centra Akademija” i glumica Narodnog pozorišta u Užicu.
U Kulturni centar su odnedavno uvedeni odseci fotografije i srpski jezik i književnost.
—Odsek srpski jezik i književnost vodi profesorka Gordana Rogić, koja iza sebe ima potvrđen uspešan rad sa decom, a i svoj sopstveni na polju književnosti. Ona je zadužena za decu kojoj je lakše da se izraze pismenim putem. U okviru ovog odseka u ponudi su oblasti: govorna kultura, otklanjanje poteškoća u čitanju, razvijanje čitalačkih navika i pravilno tumačenje teksta i kreativno pisanje. U planu je da se osnuje i književni klub za odrasle.
Odsek fotografije vodi Aleksandra Bogićević, koja potiče iz porodice nagrađivanih fotografa i tu smo već otvorili kurs za odrasle, jer se ispostavilo da postoji velika potreba za tim, s’ obzirom da je ljudima najčešće potrebno da savladaju ove tehnike zbog posla. Na ovom odseku se polaznicima pruža prilika da savladaju obradu digitalne fotografije i rad u fotošopu. Za decu, mislim da je važno da šire kreativnost i da ona deca koja su zatvorenija nauče pravilno da posmatraju svet oko sebe, uslovno rečeno zaštićena fotoaparatom.
Moj cilj je da u budućnosti organizujem razne radionice, predavanja, tribine, performanse i uvedem još odseka, tako da su vrata Akademije širom otvorena za svakoga ko ima neku dobru ideju iz bilo koje sfere umetnosti ukoliko želi da poduči druge ili jednostavno da svoj rad prezentuje.
Za sada na odseke glume i srpskog jezika i književnosti mogu da se prijave deca od prvog razreda osnovne škole i srednjoškolci, dok su na odseku fotografije otvoreni kursevi i za odrasle. Program je kod sva tri odseka zamišljen tako da se časovi održavaju dva puta nedeljno, a na kraju godine na glumi kao završni rad imamo predstavu, što se tiče odseka fotografije tu ćemo organizovati izložbu fotografija, a iz srpskog jezika i književnosti će biti pripremljeno književno veče.
Kako je organizovan rad u okviru odseka glume?
—Na radionicama glume ima plesa, scenskog pokreta, pišu se pesme, radimo na engleskom jeziku, tu su pre svega pomešani svi predmeti sa Fakulteta dramskih umetnosti. Moja ideja je bila da se prvenstveno naučimo toleranciji, poštovanju različitosti. Na prvom času glume kod mene dete dobije informaciju da su samo dve stvari zabranjene, a to su vređanje drugog i samog sebe. Jako mi je važno da tolerišu različitosti, da nauče da nismo svi isti i da možemo da se poštujemo nasuprot tome. Sama reč empatija se kod nas često pominje i ta solidarnost je nešto što je jako važno. Ponosna sam na to koliko ovde deca vode računa jedni o drugima.
Polaznici glume su do sada nastupili sa dve predstave, jednom kabaretskog tipa, a poslednja je Alisa u zemlji čuda u Ivaninoj dramatizaciji. U toku ove godine radiće na predstavi Lavirint, koju je takođe dramatizovala Ivana po filmskom scenariju.
—Prva predstava koju smo spremali je bila kabaretskog žanra i to pre svega da bi se deca oslobodila. Oni su to odradili sa profesionalizmom i odgovornošću odraslog čoveka i najveću tremu sam zapravo imala ja. A za premijeru Alise u zemlji čuda sam bila mnogo mirnija, jer sam znala šta i koliko od njih mogu da očekujem. Proces pripreme te predstave je bio sjajan, jer su sva deca učestvovala u režiji, pravljenju kostima i scenografije pošto je moja ideja da oni sve rade, a ja sam tu da im pomognem. Alisa je na probama trajala sat i 15 minuta, što je bilo malo duže za takav tekst, ali na premijeri su je odigrali za 35 minuta. Brzo su mislili, radili i ja sam zaista bila oduševljena kako se ponašaju na sceni. Zato želim da odigraju i reprizu te predstave, da se opuste i da uživaju u tom javnom nastupu.
Detalj iz predstave Alisa u zemlji čuda
Kako si se snašla u ulozi predavača?
—Odmah mi se dopalo. Želela sam ovo da radim jako dugo, volim rad sa decom. Ali sam se toga dosta i plašila, jer je za mene rad sa decom prevelika odgovornost. Smatram da onaj ko se bavi tim poslom mora da bude odgovoran prema svakom detetu pojedinačno. Ali, koliko god ti davao deci, oni ti mnogo više vrate. Nekako mi se odmah desilo to da mi je ovaj posao postao smisaon, jer kad vidiš dete koje nije smelo da razgovara ni sa kim u početku, a posle tri meseca dolaska na glumu, potpuno slobodno se ponaša, iskreno bez straha i stida, meni to ima smisla.
Šta za tebe predstavlja uspeh u radu sa decom?
—Sam uspeh je recimo bilo koje pomeranje u hrabrosti deteta, u razvoju njegove mašte, poimanju društva. Najčešće mi se čini da je socijalizacija problem i kad vidim da se dete u tome pomerilo i promenilo to je za mene uspeh. Ne spremaju se oni na ovim časovima da postanu veliki glumci, već se pre svega spremaju da budu pošteni, prijatni, puni empatije članovi društva, ali i da poštuju različitosti.
Na šta si najponosnija u dosadašnjem radu sa decom u Centru?
—Ponosna sam na samu decu. Čini mi se da deca ostaju sa predavačem ukoliko imaju nešto zajedničko, ukoliko se jedni drugima dopadaju tj ukoliko se deci predavač dopada. Kada sam to u jednom momentu osvestila rekla sam im, ako su oni zaista slika mene onda sam ja na sebe jako ponosna.
Jovana Obućina (16) koja na glumu ide već tri godine kaže da ju je najviše privuklo društvo, jer su tu svi kao porodica.
—Primetila sam kako je sve što ovde radimo uticalo na mene i kako sam se promenila, samopouzdanje mi je veće i jače i to mi pomaže u svemu.
Ljubica Jadžić (16) je istakla da joj se najviše sviđa Ivanin pristup prema njima i što tu nema odnosa đak-učitelj.
—Dopada mi se to što Ivana podstiče naše maštanje i razmišljanje. Osećam da sam mnogo sazrela u roku od ove dve godine.
Luka Kutlašić (10) je pošao na časove glume jer je hteo da vidi kako je tu, šta se radi i da li je zabavno. Kaže da se tu oseća kao kod kuće i da ima dosta slobode u radu.
Dunja Milojević (10) kaže da na časove glume ide godinu dana i da voli vežbe koje tu rade, a da je zahvaljujući svemu tome primetila da je postala komunikativnija i slobodnija u društvu i školi.
Jelena Janković (19) kaže da su joj tri godine na glumi brzo proletele i da će joj stečeno iskustvo i znanje mnogo značiti u budućnosti.
—Žao mi je što zbog studija i odlaska u Beograd više neću dolaziti na glumu, jer ovde mi je bilo zabavno i rad ovde mi je pomogao da se oslobodim treme, budem komunikativnija, bolje se uklapam u društvo.
Marija Božić (11) je nedavno pošla na glumu, ali kaže da je otkrila da je tu mnogo zabavno i da će nastaviti da dolazi i dalje. Njena sestra Anđela Božić (7) takođe kaže da joj je tu super i da voli da provodi vreme na glumi.
Danijela Lukić (16) i Una Čović (12) kažu da su na glumu krenule želeći da savladaju tremu i stidljivost. A uz sve to, naučile su kako da poštuju sebe i druge i da iskažu svoje mišljenje.
O Kulturnom centru „Akademija” još podataka možete pronaci na FB stranici https://www.facebook.com/kulturni.centarakademija
Tekst: Milka Hobetko, foto: Nebojša Hobetko i fb stranica Kulturnog centra „Akademija”
