U Narodnoj biblioteci Užice  tokom leta se  organizuju kreativne radionice različitih sadržaja za decu osnovnih škola . Ove godine radionice su počela 1. jula i trajaće sve do 31. avgusta. Ratka Vučković, bibliotekar na Dečijem odeljenju , objasnila je suštinu ovogodišnjih  aktivnosti:

—Ove radionice su u sklopu projekta „Kaligrafski majstor” i sufinansirane su od strane Ministarstva za kulturu i informisanje. U okviru ovog projekta su tri tipa radionica. Prvi tip su radionice koje se bave razvojem pisma. Ovde se obrađuju sve faze u razvoju pisma a deca se edukuju i o materijalima i priborima koji su se kroz vekove koristili za pisanje, a na kraju ovog dela svako od njih će izraditi svoje slikovno pismo. Drugi tip radionica baviće se ćirilicom. To znači da ćemo raditi na propagiranju ćirilice , a da se pri tome ne umanji značaj latinice već da se deci pokaže koliko smo u prednosti i koliko bogati jer koristimo oba pisma. Ne mislim da treba ići u krajnost  i pored rada na znanju o  ćirilici umanjiti značaj latinice kao pisma jer ga savremeni način života zahteva, ali , svakako ne treba ni zapostaviti ćirilicu. Treći tip radionica počinje krajem avgusta i tu će se uključiti i likovni pedagog Goran Marković. Radićemo kaligrafiju a to znači osposobljavanje dece za lepo pisanje a na kraju će dobiti sertifikate , pa ćemo i prirediti izložbu nastalih radova. Planiramo da kaligrafijom rade mudre misli, izreke, lepe rečenice, tekstove u skladu s njihovim afinitetima, i svi ti radovi će biti predstavljeni, kao kruna našeg lepog druženja na završnoj izložbi.

Kakva je zainteresovanost za ove radionice i koje to uzrast dece koji dolazi?

—Ove godine sam , za razliku od prethodne, insistirala na tome da deca ne budu mlađa od sedam godina iz prostog razloga što je neophodno da znaju da čitaju i pišu za sve ove sadržaje koje smo planirali. Što se interesovanja tiče, zaista je veliko, pa mi je jako neprijatno da vraćam roditelje koji dolaze svakodnevno s namerom da prijave decu za radionice. Pri tome ostavljam otvorenu mogućnost da ako neko od dece ode na letovanje, odustane ili bude sprečen da dođe, možda može da se otvori još po neko slobodno mesto. Trenutno radim s dve grupe a to je oko pedesetoro dece. Volela bih da grad ima više razumevanja za ovakve aktivnosti, tim pre što smo jedina institucija koja u toku leta nudi ovakvu aktivnost za decu i to besplatno. Radionice jesu zabava, ali ne samo to, kroz zabavu to je i stvaralaštvo, kreativnost i edukacija dece. Kad bi nam grad omogućio materijalna sredstva da možemo preko leta da angažujemo još nekog od pedagoga pa da umesto dve budu četiri grupe dnevno, onda bi to stvano bilo jako dobro kako za bibliteku, našu zajednicu tako i za decu.

Planirali ste i humanitarne aktivnosti u okviru ovog rada s decom?

—Paralelno sa svim sadržajima na radionicama, planirali smo da zajedno uradimo jedno ogledalo koje ćemo pokloniti Domu za stare na Zabučju. Onda, ovi džinovski cvetovi u hodniku biblioteke koje smo radili prošle godine su izazvali veliko interesovanje građana koji dolaze pa je puno njih pitalo gde mogu da se kupe. Ta pitanja su nam dala ideju da, pošto i ove godine radimo kaširanje, cvetove koje napravimo u toku leta ponudimo na završnoj izložbi na prodaju i da prikupljena sredstva uplatimo ili za postradale u poplavama ili Domu za stare na Zabučju, pošto su apelovali za jedan TV prijemnik koji im nedostaje ako ne uspeju da ga nabave pre kraja rada  naših radionica. .

Čitalište Narodne biblioteke bilo je prepuno balona koji su u fazama izrade kaširanih cvetova, a deca su disciplinovano čekali, i pored toga što su neki od njih dolazili i pola sata ranije, da radionice počnu.

Aleksandar Viktorović, koji će u septembru krenuti u IV razred , učenik je OŠ Nada Matić, a hrabro je izjavio:

—     U trećem razredu sam bio vrlo dobar samo zato što nisam učio! E sad, ovog leta, prvi put idem na ovakve radionice u bibliteci i puno mi  se sviđa, pogotovo što se svi družimo ,a nešto i naučimo. Ima puno dece iz drugih škola koje sam upoznao! Od svega što smo radili najviše mi se svidelo kaširanje i igre mimike. Ja sam se prvi put , kad smo to igrali, pretvarao da sam nešto jeo, i onda smo se baš dobro zabavljali da smislimo šta će ko da pokaže.

Za razliku od svog školskog druga koji nije dovoljno učio,Vanja Bojić je je uložila više truda pa je  treći razred u Nadi Matić završila sa odličnim uspehom. Ona kaže da najviše voli to što se druže a puno toga nauče i to ne bi mogli ni kod kuće ni u školi. I kad nema radionica, dolazi u biblioteku , na Dečije odeljenje da nađe neke avanturističke knjige  jer tako uvek može, ako poželi,  da bude nekakav hrabar junak!

Anđela Bojović ove jeseni kreće u treći razred u OŠ Dušan Jerković, a njena priča o školi je:

—Ja sam bila odlična u školi sa 5, 0 , a i svi smo bili odlični, samo što je neko imao 5, 0 a neko 4 i nešto. Najviše volim fizičko, likovno i matematiku. Bila sam i prošle godine na radionicama ovde u biblioteci, i onda smo više radili drugih stvari kao što je crtanje, slikanje..Sad radimo kaširanje, zagonetne priče, asocijacije a ja najviše volim asocijacije i kaširanje. Nekada učiteljica zada neki cvet kako da se uradi i ja se trudim i onda mi ono unutar cveta bude isto ali mi cvet ispadne jako čudan sa laticama različitih boja.

Na pitanje šta voli da čita, Anđela je rekla da joj je omiljena knjiga „Škola klizanja” i da ju je pročitala mnogo puta.

Ana Novaković koja je u drugom razredu OŠ Dušan Jerković je pohvalila svoju učiteljicu Ratku i rekla da da „mnogo dobra kao i učiteljica u Dušanu” i da je od jedne drugarice koja joj je rekla za radionice u bibliteci čula da je prošle godine bilo puno igara kviza i crtaća pa sad jedva čeka da počnu kvizovi a u petak –crtaći! Njena omiljena literatura su bajke a posebno „Snežana i sedam patuljaka”.

Lena Minić iz OŠ Nada Matić, odlična učenica koja je budući učenik  IV razreda a  već ima svoj stav o nastavi u školi:

—Najviše volim likovno! Volim i srpski, ali samo da čitam, ne volim da učim glagole, ni prideve ni priloge. Puno volim da čitam, najviše avanture i nikako ne mogu da ostavim knjigu a da ne znam šta je bilo na kraju. Volim i igrice na kompjuteru ali su mi knjige lepše. Uzela sam odavde „Hajdi“ a iz školske biblioteke „Lesi se vraća kući” da čitam preko raspusta.  A volim i matematiku, samo je malo dosadno jer sad radimo sve isto  što smo radili u prvom razredu samo sa mnogo većim brojevima. Ovde mi je preko raspusta najlepše jer se svi družimo, ima puno drugara iz drugih škola a na kraju radionice ćemo i napraviti i jedno ogledalo za deke i bake iz staračkog doma. Ogledalo će biti kao veliko sunce okolo a unutra  će da bude ogledalo i to će im biti baš lep poklon.

Uz učenje , druženje i zanimljive sadržaje putem kreativnih radionica deca očigledno stiču i naviku odlaska u biblioteku a pri tome ne treba ni zanemariti njihov značaj za socijalizaciju, komunikaciju i formiranje stavova od najranijeg detinjstva kroz igru i sadržajne aktivnosti čak i na letnjem raspustu.

M.Nikolić