U Gradskoj galeriji u Užicu sinoć je otvorena izložba skulptura Miluna Vidića. Ovo je druga izložba u nizu koja se održava u okviru programa nazvanog „Oni koje na zaboravljamo”.

Program je pokrenut prošle godine sa inicijativom da se predstave i sačuvaju od zaborava umetnici koji su značili i učinili mnogo za kulturu grada i šire. Prema rečima Zorana. V. Cvetića, direktora Gradske galerije prošle godine je predstavljen doajen srpskog, zlatiborskog pejzaža, Božidar Kovačević, a drugi u nizu u okviru ovog programa je Milun Vidić, autor koji nažalost više nije među nama.

Milun Vidić je rođen 9. marta 1939. Godine u selu Roge. Završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, kao i postdiplomske studije 1970. Godine na istoj Akademiji, u klasi  profesora Miše Popovića. Član je ULUS–a od 1968. godine, od 1970. do 1977. godine je u statusu Slobodnog umetnika i jedan je od osnivača i član vajarske grupe „Deset plus”. Od 1977. do 1994. godine je radio na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a zatim je 1994. godine prešao na Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu gde je radio do 2004. godine kada je otišao u penziju. Umro je u Beogradu 15. novembra 2007. godine, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana. Izlagao je u mnogo galerija Beogradu, Požegi,  Aranđelovcu, Novom Sadu, Užicu, Zrenjaninu. Dobitnik je mnogih nagrada od kojih se mogu izdvojiti, nagrada na izložbi „Prostor 76” u Beogradu izvođenje skulpture u materijalu, nagrada livnice „Plastika” na XVII Oktobarskom salonu u Beogradu, nagrada na 7. izložbi Jugoslovenske male plastike u Murskoj Soboti, nagrada „Politike ” iz Fonda Vladislav Ribnikar za samostalnu izložbu skulptura u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i druge.

Novinar Zoran Jeremić je o stvaralaštvu Miluna Vidića napisao:

„Na svim Vidićevim radovima kao da je samo vreme klesalo znakove monumentalnog duha i mitskih zračenja, znakove mogućnosti našeg trajanja, i trajnosti. A to vreme koje radi za vajara ne meri se ni hronometrom, ni kalendarima, ni smenjivanjem godišnjih doba. To vreme je mitsko vreme: uvek prisutna stvarnost, stalno spremna da se otelovi. Umetnik je mitograf, on ne mari za vremenska rastojanja.”

M. H.