Na programu IX međunarodnog studentskog filmskog kampa „ Interakcija” u petak, 22. 08. pored redovnih aktivnosti učesnika kampa na montaži snimljenih filmova i predavanja za polaznike masterklasa „Interdoc” u večernjim satima, za učesnike i posetioce program „Interscreen” organizuje projekcije projekcije nagrađenih filmova Međunarodne asocijacije filmskih i televizijskih škola (CILECT).

Izbor CILECET PRIZE 2013, za ovo veče predstavlja projekcija filmova:

—Upoznati moga oca/ Lea Glob–Danska

—Masa muškaraca/ Gabriel Gauchet –Velika Britanija

—Preko ušiju / Timothy Reckart– Velika Britanija

—Kasnije/ Lukasz Konopa–Velika Britanija

—Zamah proizvođača sanduka/ Elmar Imanov–Nemačka

Nakon projekcije filmova (20,00 sala bioskopa KC Požega) biće održano veče karaoka u kafeu Mali princ.

Prethodne večeri, 21. 08. posetioci su imali priliku da pogledaju jedan od prvih filmova reditelja Želimira Žilnika– „Rani radovi”. Pozdravljajući publiku , autor , koji , iako zauzet snimanjem svoja dva nova filma od kojih jedan očekuje premijeru na jesen, našao mogućnosti da dođe i učestvuje kao predavač na „Interdoc–u” osvrnuo se na vreme kada je film stvaran. Žilnik je, u svom maniru, držeći se toga da je istina ipak najvažnija, rekao da je prava istina da ovaj film nikada nije bio zabranjen, i da je imao dobar prijem kod bioskopske publike širom SFRJ, ali da je organizovan sudski proces na kome je film trebalo osuditi jer je „štetan po državu”. Reditelj, koji je u to vreme ujedno bio i diplomirani pravnik, sam je branio svoj film. Činjenica koju nismo znali jeste da je Josip Broz Tito, pasionirani ljubitelj filmova, odgledavši „Rane radove” izjavio da je film „dosadan” i da se čitava hajka od Javnog tužioca do Vrhovnog sudije koji je na kraju doneo presudu da jedan film ne može nikako da sruši državni poredak,  najverovatnije i podigla jer se film nije svideo predsedniku. Žilnik nam je skrenuo pažnju i na korišćenje prave istine o studentskim demonstracijama  1968. koje su, zarad ličnih interesa ljudi koji su u njima učestvovali a kasnije se probijali na lestvici političkih privilegija kao „borci protiv komunizma i osuđivani kao neprijatelji poretka”, okarakterisane kao „antisocijalističke”. Istina je da su one u stvari bile organizovane zarad toga toga jer su studenti smatrali da je tadašnji socijalizam skrenuo sa pravog kursa, i da je odstupivši od načela marksizma izdao svoje ciljeve, dakle –za veću i jaču primenu socijalističkih principa a ne protiv njih!

Nakon projekcije „Ranih radova”, u prepunoj Galeriji KC, studenti iz Meksika, Finske, Sirije, Rumunije , Izraela, Slovačke i Kine predstavili su svoje zemlje.

Meksiko

Iz Meksika je stigao Carlos Eduardo Correa Reynoso, student kamere, čiji filmovi do sada već imaju brojna priznanja na studentskim festivalima širom sveta. Njegova prezentacija pokazala nam je da Meksiko nije samo stereotip: sombrero, marijači, tekila, revolveri i banditi…već da je iza svega toga hiljadugodišnja tradicija jednog naroda koji se borio za slobodu i samostalnost, kultura i tradicija nastala mešanjem rasa i kultura koja se izrodila u autentičnu meksičku naciju. Karlos nam je pokazao klipove filmova prikazujući na taj način i istoriju meksičke kinematografije, a uz ove projekcije publika je imala priliku da proba jednu od meksičkih rakija od agave kao i slatkiše koji su „ljuti” jer se u Meksiku „i u bombone stavlja čili paprika”.

Finska

Predstavnice Finske, polaznice masterklasa „Interdoc” , Anna Rebecca Taronen i Sera Martikainen, prvo su publici podelile nekoliko knjiga umetničke fotografije da bi se kroz njihov sadržaj bar letimice upoznali s umetničkim svetom njihove zemlje. Njihova prezentacija, uz finsko nacionalno piće i slatkiše, pokazala nam je život u „zemlji jezera” u kojoj svaki stanovnik stariji od 9. godina sluša radio u proseku više od tri sata dnevno a ima na raspolaganju više od 45. frekvencija..Osim toga u Finskoj se na obavezno školovanje potroši 12.godina, a nezaposlenost koja je 7, 2% ne obuhvata doktore, medicinske sestre i socijalne radnike koji uvek imaju obezbeđen posao i spadaju u deficitarna zanimanja. Pored nacionalnog praznika koji je poznat kao „Ivanjska noć” i koji se uglavnom provodi na jezerima, Finci kao nacija najviše vole da skaču i „skakanje u svim oblicima je naš nacionalni sport”—nasmejale su publiku simpatične devojke iz daleke zemlje.

Sirija

Iz Sirije je stigao Dhiyaa Alshikh, koji je pozdravivši prisutne rekao da „dolazi iz Sirije a nije ni izbeglica ni terorista” stavljajući nam na znanje da u svetu poznati po ove dve kategorije, Sirijci imaju i drugi život, mada rastrzan ratovima i nemirima koji već predugo traju,koji je koliko toliko miran i uređen . Uživanje je bilo pogledati kratak film o Siriji i Damasku (koji je najstariji glavni grad na svetu a Sirija zemlja s najstarijim pismom na svetu) koji je uradila njegova grupa na filmskoj školi. Naravno, bili smo u mogućnosti i da probamo nacionalne specijalitete Sirije.

Izrael

Iz Izraela je stigao student filmske produkcije,učesnik kampa „Interakcija” Tal Siano, koji nije želeo nikakvu video prezentaciju, „jer šta pokazati iz zemlje u kojoj je ponovo rat a da se pri tome ne osećaš krivim pošto pokazuješ lepe stvari dok ljudi nepravedno umiru, a pričati o ratu nije ni  malo lepo”. Tal je istakao da je Izrael zemlja sa najviše nobelovaca na svetu i da je to dovoljno u prilog činjenici da tamo živi edukovan i svestan narod koji nije za nacionalizam i krvoproliće i da je tragedija te zemlje i u tome da on i njegova generacija za dvadeset godina života pamte već pet ratova.

Rumunija

Skromna Rumunka, student kamere Ana Maria Vijdea je umesto priče o Rumuniji koja bi po njenom mišljenju bila previše uopštena da bi prikazala sva bogatstva njene zemlje, ponudila da joj se zainteresovani obrate pitanjima nakon spota o zanimljivom festivalu tradicionalne rumunske muzike koji nam je prikazala.

Predstavnik Slovačke, student režije Andrej Kolencik, koji je prošle godine na Kustendorfu osvojio nagradu „Zlatno jaje” za svoj film,  svoju prezentaciju krenuo je sa isticanjem razlika između Slovačke i Slovenije koje ljudi u razgovoru mešaju zbog sličnosti u nazivu i izgledu zastava, ali dajući prednost Slovačkoj zbog boljeg piva. Njegova duhovita prezentacija predstavila je Bratislavu u najlepšem svetlu kroz promotivni spot za koji je Andrej rekao da pola od prikazanog ne postoji u stvarnosti već je to stvar marketinga, a najviše smeha donela je priča i video materijal o prazniku koji postoji samo u njegovoj zemlji na koji muškarci obučeni u narodne nošnje, hvataju devojke, polivaju ih ogromnom količinom vode i onda ih udaraju velikim korbačem da bi im se one na kraju zahvalile. Nešto o filmu na duhovit način, nešto o nacionalnoj rakiji koja je i bila poslužena, o hokeju koji je iznad religije u Slovačkoj, o Visom Tatrima … uz salve smeha, Slovačka je predstavljena kako jako interesantna i živopisna zemlja u koju bi svako poželo da ode.

Kina: Hong Kong

Iz Kine, tačnije Hong Konga stiglo je troje predstavnika, polaznika masterklasa „Interdoc” – Pui Chung Lui, Ka Po Fok, Chun Ming Chow, koji su prvo istakli da njihov izgled može da zavara jer ljudi koji dolaze iz Hong Konga liče na južnokoreance i japance, a u stvari su Kinezi! Njih troje, na smenu , pričali su o proslavi praznika duhova, kako duhovi mrtvih imaju velike novčanice za kupovinu ulaznice u raj, o proslavi kineske Nove godine,  o zvezdastim voćkama koje jedu na praznik posvećen Mesecu, o običajima i mitologiji Hong Konga… Na kraju svoje prezentacije praćene video materijalom , studenti su organizovali i mali kviz znanja , tako da su najpažljiviji i oni koji su najviše zapamptili iz njihovih izlaganja osvojili dodatna pakovanja tradicionalnih slatkiša Hong Konga.

Naredni program „Interface” na kome će biti prezentacija Venecuele, Irske, Indije, Italije, Rusije, Filipina i Turske organizuje se u subotu 23. avgusta od 22, 00 u Gradskoj galeriji KC, nakon projekcije filma o Guči (20, 00) koji je uradio autor iz Turske –Sali Saliji–Salini.

M.Nikolić