Ovog utorka poklanjamo vam knjigu Vreme kokoški, Dobrila Nenadića. Svi koji se u toku dana jave i tačno odgovore na nagradno pitanje koje se nalazi na kraju teksta, imaju mogućnost da postanu dobitnici knjige. Izvlačenje dobitnika će biti obavljeno u sredu, a dobitnik će biti obavešten o preuzimanju nagrade. Odgovore na postavljeno pitanje, koje se nalazi na kraju teksta, treba poslati na e-mail adresu: office@ero.rs.

VREME KOKOŠKI, DOBRILO NENADIĆ

Ukratko o knjizi

Roman jednog od najčitanijih savremenih srpskih pisaca.

Sadržaj

U kakve dimenzije prerastaju brendiranje, održivi razvoj, fizibiliti studije ili evropski standardi u glavama jedne nepatvorene grupice srpskih seljaka?

Okupljeni na svakodnevnom i mukotrpnom poslu preživljavanja, dovijanja i većanja, sumnjičenja, uveseljavanja i dokonanja, ovi žitelji jedne srpske varošice u Nenadićevom romanu gotovo da prerastaju u mitska bića iz predačkih hronika i predanja. S druge strane, priča o stvarnim i nama bliskim susedima, savremenicima i sapatnicima, pruža priliku piscu da se podsmehne ovdašnjim naravima i mentalitetu i da verno opiše našu spremnost da se krene ukorak s vremenom, nekad naivno ali uvek uporno i domišljato. Prilikom posete nekadašnjeg meštanina Džordža Matijaševića, gastarbajtera iz Amerike, u selu dolazi do nepredviđene situacije: on će se zagrejati za lepu i vrednu Milkanu, pa će se duhovi uzburkati, nečiji računi će se pomrsiti ali će istovremeno nekome ovaj obrt i odgovarati, najviše onima, kojih nije malo, što u tom događaju vide priliku da obrnu neku paru i izvuku ma i najmanju korist. Vešto pripovedanje, jezgrovit i ubojit humor i jezička virtuoznost još jednom potvrđuju Dobrila Nenadića kao osoben i uvek svež glas na domaćoj književnoj sceni.

Prethodno objavljeni naslovi

U senci crne smrti

Biografija autora

Dobrilo Nenadić (1940), srpski pisac, diplomirani inženjer agronomije. Stekao je književni ugled i slavu već svojim prvim romanom Dorotej (1977), koji je otad doživeo 14 izdanja, preveden je na ruski, engleski, poljski i slovenački jezik i ekranizovan 1981. Posle toga objavio je romane Kiša (1979), Vreva (1981), Poplava (1982), Statist (1983), Divlje zvezde (1985), Roman o Obiliću (1990), Polarna svetlost (1995), Despot i žrtva (1998), Uragan (1999), Brajan (2000), Sablja grofa Vronskog (2002), Pobednici (2004), Mrzovolja kneza Bizmarka (2005), Hermelin (2006), Gvozdeno doba (2009) i U senci crne smrti (2011). Pored toga objavio je dramu Magla (2004), novelu Ahilije (1996) i knjigu odabranih intervjua sa autorom Razgovori (2007). U svim njegovim romanima, kako primećuju kritičari, „uvek je više kazano nego što je napisano“, a u istorijskim sagama Nenadić je „pratio najmanje dva osnovna tematska toka – istorijske teme iz bliže i dalje srpske prošlosti i socijalne procese i događaje iz svakodnevnice naših malih varoši… Njegova proza uvek ima logičan narativan tok, brojne asocijativne meandre, jezičku svežinu lokalnog govora i temperaturu i boju specifičnog humora koji se često oglašava i oštrom satirom“ (Milenko Pajić). Živi u Arilju.

Nagradno pitanje glasi: Koji roman Dobrila Nenadića je ekranizovan?

Odgovore slati na e-mail adresu:office@ero.rs