Na brojnim javnim dešavanjima u gradu, počev od Narodne biblioteke, Galerije, Jokanovića kuće, pa do Narodnog pozorišta, u tematskim manifestacijama, stalni član scenskog dela dešavanja je i Dramski studio Medicinske škole. Budući da je strukovna škola, ozbiljnost i kreativnost s kojim ovi učenici, poput ozbiljnih profesionalaca, prilaze tematici programu, zaista je ne samo pohvalna nego i iznenađujuća. Za očekivati je od učenika srednjoškolaca da budu aktivni u sekcijama u okviru svoje škole, ali kada ih Grad i institucije, udruženja, pojedinci, svojim pozivima angažuju, svojevrstan je dokaz kvaliteta koji je prevazišao okvire jedne srednje škole.
U okviru Tima za kulturnu i javnu delatnost, sekcijom rukovodi profesorka Valentina Zlatanović Marković, magistar književnoistorijskih nauka, profesor srpskog jezika i književnosti u Medicinskoj školi, zaposlena u školi od Savindana 1997. Profesorka Valentina ima objavljenje dve knjige pesama. Zastupljena je u pesničkim zbornicima. Bavi se književnom kritikom, umetničkom fotografijom i lektorisanjem. Dobitnik je nagrade „Carica Teodora“ za poeziju, 2008. godine, na Međunarodnim susretima pesnika u Nišu. Treća objavljena knjiga je njen magistarski rad „Duhovnost u delu Isidore Sekulić (Molitveni aspekti isidorinog dela)”, u izdanju Narodnog muzeja u Užicu, koja je promovisana na oktobarskom Sajmu knjiga u Beogradu, ove godine. Budući da je pre dolaska u Užice, radila kao novinar u RTV-u i Dopisništvu RTS-a u Vranju i na TV5 u Nišu, posvećenost književnosti, srpskom jeziku, običajima srpskog naroda, kao i iskustvo stečeno u radu sa medijima, svakako je jedan od dobrih preduslova za ambiciozan i profesionalan odnos sa talentovanim učenicima u radu Dramskog studija, kojim rukovodi od 1998. godine.
— Pokušala sam time da se uklopim u postojeći dobar rad mojih kolega, i učila sam od njih. Saradnjom sa medijima i ustanovama kulture, scenskim izrazom i pisanjem, u radu sa učenicima u Dramskom studiju, sebe ostvarujem u potpunosti. Dramski studio je uradio mnogo predstava, scenskih prikaza knjiga i časopisa, umetničkih i prigodnih programa. Volim da u svom sećanju oživim umetničke progame posvećene Branku Miljkoviću, Branku Ćopiću, Paunu Petronijeviću, predstavu „Marija i mornar”, Vesne Parun, za njen 80. rođendan. S tom predstavom, koju smo igrali na velikoj sceni Narodnog pozorišta, u biblioteci, u Višegradu, postali smo interesantni hrvatskoj javnosti, bili smo ekskluzivna vest na Radio Zagrebu i dobili pozitivne kritike u zagrebačkom „Večernjem listu”– kaže Valentina Zlatanović Marković.
Osim predstava, organizujete i neke druge sadržaje i druge aktivnosti?
— Dramski studio ne radi samo predstave, nego se aktivno uključuje i u neke druge programe. Izdvojiću program povodom Svetskog dana hrane, koji je bio organizovan u holu škole, sa prigodnim umetničkim programom, izložbom starih recepata i služenjem voća i povrća. Imali smo interesantnu akciju povodom Svetskog dana pošte, kada je pravi poštar sa nama proveo ceo školski dan, raznoseći pisma u okviru škole koja su učenici pisali jedni drugima u toku odmora. Tu su i umetnički programi povodom Svetog Save, za Novu godinu na odeljenju Dečje hirurgije, u holu Narodnog pozorišta za pomoć odeljenju neuropshijatrije, na sceni Narodnog pozorišta za pomoć bolesnima, na poziv dr Maje Gulan, nekoliko godina učestvujeno u „Odzivima Paunu“ u Ribaševini. Mnogi pesnici su bili naši gosti: Vasiljka Marić koja živi u Australiji, Radojica Perišić, lekar u Novoj Varoši, Nađa Brankov, profesor u Vršcu, članovi Književnog kluba „Rujno“, učenici iz Doma „Petar Radovanović“, članovi Organizacije slepih i slabovidih… Sarađujemo sa Narodnom bibliotekom i često smo gosti na promocijama knjiga. Prošle godine smo uradili kompletan program, od izbora pesama, do scenskih rešenja, režije, glume i organizacije čitavog protokola, za promociju knjige pesama Slavice Stojić iz Bajine Bašte. Program je bio u Andrićgradu, u bioskopu. Naši utisci su pozitivni; kritike su sjajne, na lokalnim medijima u Bajinoj Bašti i višegradskim medijima i sajtovima za kulturu. Osim toga, saradnja sa Književnim klubom „Rujno“ je jako značajna. Mnogi naši učenici su članovi ovog Književnog kluba. Od prošle godine smo počeli sjajnu, plodnu i aktivnu saradnju sa Udruženjem građana „Župa Lužnica“. Imali smo više nastupa. Izdvajam dve duhovne večeri na Veliku Gospojinu u porti Bele crkve u Karanu. Sarađujemo i sa ocem Milićem, u pripremanju duhovnih programa i u radijskim emisijama Radija „Lav“.
Vaši učenici su izabrali Medicinsku školu, imaju stručne predmete i usmereni su prema medicinskom pozivu. Nije li im teško da pored brojnih obaveza izdvoje vreme i za Dramski studio?
— Ja volim svoje učenike i uvažavam ih, svakodnevno na časovima razmenjujemo misli, vodimo razgovore, učimo jedni od drugih. Oni koji su vredni, talentovani, radoznali, uvek nađu vremena za bavljene ovom vrstom umetnosti. Moji učenici, na koje sam jako ponosna, kad završe ovu školu, odlaze i na druge fakultete – režiju, glumu, francuski jezik, srpski jezik… Nekoliko njih su već objavili svoje knjige… Neki rade na RTS-u, neki su moje kolege u školi. Osim toga, oni ne prekidaju ni kontakt ni saradnju sa Dramskim studijom. Čak i kad odu odavde oni ostaju vezani za ovu školu i za sekciju iz koje su potekli. Zdravi kontakti ostaju za čitav život.
Ono što kod ove dramske sekcije strukovne škole posebno iznenađuje je ne samo posvećenost scenskom nastupu, nego i multitalentovanost učenika.
Radovan Treći Jovičić,učenik II4 razreda, nas je prvo nasmejao, a onda objasnio svoje ime:
— Ja sam Radovan III i bavim se pisanjem. Moj čukundeda i deda su bili književnici, nosimo isto prezime i ja sam onda treći Jovičić. Član sam Književnog kluba „Rujno“. Dobitnik sam prve nagrade „Kola srpskih sestara“ za rad na temu o majci –„Strana iz dnevnika moje majke”. Dobitnik sam i međunarodne nagrade „Rade Tomić” sa prostora bivše Jugoslavije, čiji je cilj očuvanje narodnog jezika, za pripovetku „Baka Melanija”, a u Oksfordovom zborniku, u aprilu ove godine, štampana je na engleskom jeziku i moja priča. Osim toga, pišem drame, igram i šah, nedavno smo na turniru u Kruševcu osvojili srebrnu medalju.
Milica Slović, II1, pored angažovanja u Dramskom studiju, već sedam godina trenira streljaštvo u Streljačkom klubu „Aleksa Dejović”. Prošle godine je bila proglašena za najboljeg strelca u kategoriji mlađih juniora, disciplina vazdušni pištolj, a ove godine je učestvovala i na Međunarodnom takmičenju iz streljaštva u Sloveniji. Pored toga, sedam godina je igrala folklor, koji je morala da napusti zbog previše obaveza.
Aleksandra Čarapić, II1, takođe je član Dramskog studija, o svom interesovanju za scenu kaže:
—Dramska sekcija nam dosta pomaže, jer pojavljivanjem na sceni oslobađamo se straha od javnih nastupa. Osim toga, predstavlja nam rasterećenje od školskih obaveza i misli o školi koje nas, naravno, sačekaju kad se probudimo iz tog divnog pozorišnog sna.
Ova devojka je zapažena i po izvrsnim pevačkim kvalitetima. Zajedno sa Jovanom Vukotić, učenicom II1, izvode nekoliko uvežbanih pevačkih numera. Aleksandra je učestvovala i na takmičenju „I mi imamo talenat” gde je ušla u prvih deset najboljih izvođača. Pored ljubavi prema umetnosti, član je Književnog kluba „Rujno“, dobitnik je pesničke nagrade „Anđa Đorđević“ u okviru Pesničke škole, koja se svake godine organizuje u Medicinskoj školi. Aleksandra je nosilac crnog pojasa u karateu, I dan. Sa karate takmičenja se retko vrati bez nagrada.
Bogdan Milovanović, učenik II1, je, zbog svog glasa i scesnkog izraza, od prvog dana školovanja u u Medicinskoj školi, aktivno bio angažovan u i u radu Recitatorske sekcije i u radu Dramskog studija. Ovaj učenik pored utisaka sa nastupa svoje školske sekcije, takođe je pun utisaka i sa nastupa sa folklornom grupom „Ero” sa kojima je nedavno bio na gostovanju u Češkoj.
Članovi Dramskog studija su i Anastasija Hornjak, Jovana Vukotić i Sara Knežević, koje podjednako vole i pevanje i glumu, Marina Simović, Danilo Janković, Lazar Jeremić, Katarina Radović, Stevan Sovtić…
Bez obzira da li će ovi mladi ljudi postati medicinske sestre, doktori, umetnici, književnici … sam trud, vreme i želja za radom, za stvaranjem kvalitetne osnove budućeg života i poziva, vredan je pohvala i pažnje. Aplauz koji dobiju na kraju svakog scenskog nastupa, pre bi trebalo da bude aplauz za sveukupno zalaganje ovih velikih mladih ljudi iz Medicinske škole, zato što imaju aktivan, zreo i zdrav odnos prema životu i umetnosti, ali i za veliku ljubav i zalaganje profesorke Valentine Zlatanović – Marković, koja prepoznaje darove svojih učenika, neguje ih i umnožava ih.
Milunka Nikolić