Morača. – Prošlo je dva i po veka otkada im je predak Stevan sa mlađim sinom Milošem došao iz Morače u selo Vrane pod Zlatiborom i tu se skućio, a njegovi ovovremeni potomci, iz raznih gradova, složno i bratski su se okupili u Morači, kod istoimenog manastira minulog vikenda da se sretnu sa bratstvenicima iz postojbine, potomcima starijeg Stevanovog sina Novaka iz moračkog sela Osreci, kao i drugim koji danas žive širom Srbije, Crne Gore, u okolnim i udaljenim državama.
Bio je to osmi tradicionalni skup bratstva Stevanovića (ili Stefanovića, kako kad je u crkvene knjige upisivano). Sedam ih je. Svake pete godine organizovan je skup u Srbiji, među šljivicima i malinjacima sela Vrane. Sada su prvi put na okupu u Crnoj Gori.
Spajamo dve bratske države, kažu Stevanovići pristigli na skup iz Užica, Podgorice, Bijelog Polja, Beograda, Čačka, Kraljeva, Višegrada… Pa i iz rasejanja, gde žive (Mićo Stevanović je stigao čak iz Amerike). Njihove uzorno negovane rođačke veze daljinu ne priznaju.
– Rešili smo da se ovog puta okupimo u Morači, postojbini našeg rodonačelnika Stevana, kako bi se još bolje upoznali i veze novim nezaboravom ovenčali. Od vremena kad su nam preci otišli iz Morače i naselili se u Vranama Ravanjskim, Moračane nisu zaboravili, jer ljudski žal za starim zavičajem uvek postoji. Zato i ovaj put ispunjavamo zavet predaka, sa željom da i naši potomci čine ovakve skupove, da se ne zaboravimo i ne otuđimo – kaže za naš list Miodrag Stevanović iz Užica, decenijama jedan od organizatora okupljanja bratstvenika.
U familiji se dobro pamti da je sve počelo davne 1770, kad je iz sela Osreci u Morači na neizvestan put krenuo i u Vranama se skrasio pomenuti Stevan sa mlađim sinom Milošem, ostavivši na ognjištu u Osrecima starijeg sina Novaka. Od tada su se rađali i umirali potomci Miloša u Vranama i Novaka u Morači, širilo njihovo bratstvo. Porodični rodoslov kaže da je već 12 generacija poteklo od Stevana.
Vremenom su se Stevanovići rasuli na razne strane, ali priliku za okupljanje ne propuštaju. Prvi put se bratstvo okupilo u Vranama 1984, pa 1990, 1995, 2000, 2005, 2010. i 2015. godine (zbog korone na okupu su ove umesto 2020). Nekad ih je i po 250 bilo na tim skupovima.
Na ovom u Morači sabralo se i staro i mlado iz roda Stevanovića, oko 150 prisutnih, u bratskoj pažnji i lepom raspoloženju. Nazdravljali su jedni drugima, a Petar Stefanović, bankar iz Beograda koji redovno učestvuje u organizaciji ovih okupljanja, obratio se prisutnima:
– Iza nas je sedam susreta. Evo nas ovde, na svetom mestu manastira Morača, našoj zavetnoj postojbini odakle su nam preci krenuli za boljim životom. Ali ni onda nisu prekinuli tu pupčanu vrpcu sa svojim zavičajem, niti su u novim naseobinama zaboravili svoje korene. Ovo je prilika da podelimo radost sa braćom i potomcima koji ostadoše ovde. Svi smo zajedno, i sa ove i sa one strane granice koja nije niti može biti međa koja razdvaja. Danas se radujemo ovom osmom bratskom i familijarnom susretu.
Domaćin ovog skupa u Morači Rajko Stevanović iz Podgorice zahvalio je prisutnim na dolasku, arhimandritu manastira Morača Rafailu što je blagoslovio skup, kao i komšiji i prijatelju Budu Simonoviću na prigodnom govoru o precima i bratstvu. – Za mene je ovo dan veličanstvenog sabora našeg bratstva, prvi posle dva i po veka ovde ispred moračkog manastira. Svaka generacija ostavljala je u amanet potomcima da jednog dana okupe sve ili barem deo onih što su ostali ovde i onih što su otišli tražeći bolji život. Danas se, evo, ostvario taj san, a siguran sam da se vesele na nebu duše braće Novaka i Miloša, sinova Stevanovih, jer su se u davno vreme nedaleko odavde, u selu Osreci, razdvojili: Miloš je otišao u Srbiju, a Novak ostao. Naša braća, potomci Miloša sastaju se gotovo 40 godina u Vranama Ravanjskim, na čemu smo im večno zahvalni, jer da nije toga ne bismo se ni poznavali – rekao je uz ostalo Rajko Stevanović.
IZVOR: politika
Za još vesti pratite ERO
