Užice, RS
16°
Делимично облачно
1ч2ч3ч4ч5ч
15°C
14°C
14°C
14°C
14°C
Home DruštvoMuzika Ansambl „Zvuci stare Srbije”: Čuvaju izvornu muzičku tradiciju

Ansambl „Zvuci stare Srbije”: Čuvaju izvornu muzičku tradiciju

by Velimir Popovic

naslovna zvuci

Ljubav prema izvornoj, staroj srpskoj muzici, folkloru, starim i retkim instrumentima okupila je nekoliko mladih užičana koji su krajem 2012. godine osnovali ansambl Zvuci stare Srbije. Članovi orkestra su: Darko Ćitić harmonica, Nebojša Damljanović prva violina, Pavle Paunović druga violina, Marko Džambasović frula, dvojnice, saksofon, kaval, gajde, Nevena Mlađenović flauta, Janko Radišić gitara, Miloš Vermezović kontrabas i Vladimir Jovanov goč, tarabuka, daire. Za vrlo kratko vreme uspeli su da uspostave saradnju sa brojnim folklornim ansamblima u dijaspori koje prate na festivalima i takmičenjima. Za njihov rad i stvaralaštvo najveća nagrada je poziv za učešće na jednoj od najvećih svetskih smotri folklore u Francuskoj, gde će biti u prilici da svetu predstave nešto iz bogate riznice srpske izvorne muzike. O ansamblu za sajt Ero govori Darko Ćitić, muzički rukovodilac.

Kako je nastao orkestar Zvuci stare Srbije?

—Ansambl Zvuci stare Srbije (Old Serbian sounds) je nastao pre više od godinu dana, krajem 2012. godine. Sastavljen je od bivših članova orkestara kulturno umetničkih društava koji rade na prostoru Užica i regiona. U određenom momentu odlučili smo da napravimo orkestar koji bi se bavio izvornom, folklornom muzikom. Stalni sastav ima osam članova, ali kada nastupamo na takmičenjima i smotrama folklora pridružuju nam se i ljudi koji povremeno rade sa nama. Ono što je zanimljivo je da naš orkestar ima instrumente koje je jako teško naći na našim prostorima. Pojedini su pomalo i zaboravljeni kao frula, kaval, gajde, za potrebe nekih koreografija smo radili sa klanetom instrumentom koji je preteča klarineta. Trudimo se da sve blago koje postoji u folkloru našeg naroda izvučemo na površinu i da ga prikažemo.

Uspeli ste da uspostavite saradnju sa brojnim ansamblima u inostranstvu. Kako je došlo do toga?

—Naša prva ideja prilikom osnivanja orkestra je bila da pratimo ansamble u dijaspori. Na sreću jako je veliki broj takvih sastava koji rade u Evropi. Većina njih nema orkestar u svom sastavu, pošto nije lako naći orkestre koji radi sa tradicionalnim narodnim instrumentima na tim prostorima. Teško je za potreba folklora naći čoveka koji svira frulu, kaval ili neki stari instrument . Tako da su oni uglavnom prinuđeni da za nastupe i takmičenja angažuju orkestre iz Srbije. Za kratko vreme, uspeli smo dosta toga da postignemo. Uradili smo dosta studijskih snimaka za ansamble u inostranstvu i uspostavili saradnju sa mnogim od njih.

4

Kakvi su vaši utisci o njima, kako su folklorni sastavi organizovani po Evropi?

—U Evropi ima mnogo srpskih ansambla koje su osnovali naši ljudi koji tamo žive. Verovatno bi se mnogi iznenadili kada saznaju da u Nemačkoj ima 40 srpskih folklornih ansambala, u Švajcarskoj oko 20 i da ne nabrajamo ostale zemlje. Folklorni ansambli se napolju dosta okupljaju i druže i tako pokušavaju na neki način da očuvaju naš identitet. Malo više se za taj vid okupljanja zalažu stariji, a sve kako bi se mladi družili i sastajali. Iskreno mislim da to ima budućnost, jer su mladi u inostranstvu bukvalno zaluđeni folklorom. Mislim da su mnogo više posvećeni tome nego mladi kod nas. Ti ansambli osim nekoliko vrhunskih, malo sarađuju sa ljudima iz zemlje u kojoj žive, uglavnom se koncerti organizuju u zatvorenom krugu između naših ljudi. Ali pojedini ansambli se trude da to prošire i da naše igre i muziku predstave i ostalima u zemljama u kojima žive i rade. Ti ansambli su tamo jako uspešni, neki dobijaju i finansijski podsticaj od tih sredina. Mislim da će i ostali uvideti tu grešku i da će početi da se otvaraju, ali to sigurno neće ići brzo, za to je potrebno vreme.

3

Za kratko vreme koliko postojite,  nastupali ste na smotrama folklora, osvojili ste vredne nagrade i povezali se sa dosta ansambla u dijaspori.

—Svake godine širom Evrope održava se završna smotra svih ansambla iz dijaspore koji su u stvari pobednici da tako kažem nacionalnih smotri u zemljama u kojima žive i rade. Prošle godine je završna smotra održana u Nišu i  gde smo učestvovali prateći tri ansambla. Sa jednim smo uspeli da osvojimo nagradu za najbolji orkestar smotre. Ali moram reći da to nije bilo nimalo lako sobzirom da na smotri učestvuje oko 43 ansambla iz cele Evrope, a konkurencija orkestara je veoma jaka, jer ansamble čine muzičari koji rade u beogradskim filharmonijama. Naš nastup na toj smotri je imao odjeka pa ćemo ove godine učestvovati na završnoj smotri u Banja Luci i već sad imamo dogovor  da pratimo 15, 16 ansambla.

Koliko je po vama važno da država vodi računa i brine o folkloru i izvornoj muzici sa kojima se pre svega čuvaju tradicija, običaji i upoznaje narodno stvaralaštvo prošlih epoha?

—Jako je bitno. Zato što mi ono što možemo i imamo da prikažemo kroz istoriju svog folklora je izuzetno blago. Svaka zemlja ceni svoj folklor na najbolji način, ali mislim da je naš folklor mnogo raznovrsniji u odnosu na ostale zemlje. Možda samo nekoliko istočnih zemalja može da se pohvali tom raznovrsnošću poput Bugara, Rumuna, Makedonaca. Kod nas skoro svako mesto ima različite igre i kostime. U Francuskoj možete naći tek tri, četiri kostima, a to je zemlja koja je po površini 10 puta veća od Srbije. Foklor je naše bogastvo i takvo nešto nema mnogo nacija u Evropi i svetu i zato je jako važno da se sve to prezentuje širom sveta.

DSCN2141

Šta je to što ansambl očekuje u narednom periodu?

—Planova je zaista puno. Uskoro putujemo na smotru švajcarskog folklora gde ćemo u konkurenciji 14 ansambala pratiti pet srpskih ansambala koji rade u Švajcarskoj. Mogu da kažem da je švajcarska smotra najbolje organizovana i tu se mogu videti najjači folklorni sastavi. Posle toga u aprilu ćemo biti na smotri u Sloveniji, a u maju smo na smotri u Nemačkoj i Austriji. A zatim ćemo se pripremiti za završnu smotru u Banja Luci. Naš ansambl može da se pohvali da će krajem juna učestvovati na svetskoj smotri folklora koja se održava u Francuskoj. Poziv smo dobili od Svetske organizacije folklora koja je pri UNESCO (CIOFF) i bavi očuvanjem folklora u celom svetu i to je velika čast za nas da na nastupimo na takvoj smotri sa najboljim folklornim ansamblima . Imao sam priliku da kao umetnički direktor sa ansamblom Prvi partizan pre nekoliko godina učestvujem tamo i mogu reći da je pravi doživljaj. Fesival traje 12 dana i za njega živi cela Francuska. Organizacija je sjajna i svako veče tokom trajanja festivala okuplja se između 6 i 8 hiljada ljudi koji dolaze iz cele Francuske da gledaju nastupe ansambla i uživaju u tom šarenilu kostima, igre i muzike.

M. H.

You may also like

Leave a Comment