U Gradskoj galeriji Užice sinoć je otvorena izložba ambijentalne instalacije „Social” Gorana Despotovskog iz Novog Sada.
Seriju radova „Social” čine printovi i instalacije koje ukazuju na personifikaciju spomenika, sugerišući na sećanje, napisano je u katalogu o ovoj izložbi. Autor nam prikazuje osobe bez lica, čiji položaj govori o njihovom postojanju, tačnije levitiranju. Na ovaj način nam sugeriše na forme života, odnosno kako se ljudi ponašaju i deluju pod uticajem društvenih zbivanja, a isto tako se i otuđuju jedni od drugih i bivaju napušteni.
Goran Despotovski je u svom obraćanju rekao da tema izložbe definitivno nije lepota, nije estetika, nego je to neka vrsta patnje.
—Patnje koja se pre svega oslanja na individualnu patnju, može se definisati kao masovna i društvena nakon nekog perioda. Želim da prikažem stanje koje ja poznajem od devedesetih, a koje nastavlja i nije se još zatvorilo. Ciklus „Social” pripada mom radu koji još nije zatvoren, on će biti moj doktorski rad iz likovne umetnosti. Zapravo u tom tekstualnom smislu on želi da prikaže jedno stanje koje mi primećujemo, ali uglavnom ne razgovaramo, ne percepiramo kao neku pojavu koja je bitna, to su sve društvene pojave koje su se dešavale i koliko su uticale na lične brodolome određenih pojedinaca, porodice pa samim time i društva.
Izložba je propraćena tekstovima Prima Levija, osobe koja je preživela koncentracioni logor, najdublja stradanja.
—To je za mene bila kontrasna paralela sa ovim simbolima ljudi koji su bez lika, bez identiteta i na taj način negde levitiraju, funcionišu negde oko nas. Mi smo svakako deo tih ljudi. Ovo je deo postavke celog ciklusa „Socijal”, prostor je taj koji određuje koliko se od postavke može izložiti.
Goran Despotovski je rođen 1972. godine. Diplomirao je i magistrirao slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Izlagao je na četrdesetčetiri samostalne i na više kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Više puta nagrađivan. Profesor je na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, na katedri za slikarstvo.
M. H.
