U Gradskoj galeriji Užice u četvrtak 20 . novembra 2014.g. otvorena je izložba radova nastalih tokom XIX Međunarodne kolonije umetničke keramike „Zlakusa”. Veliki broj prisutnih na otvaranju imalo je priliku da vidi objedinjene radove keramičara iz devet zemalja koji su ove godine radili od 26. avgusta do 11. oktobra kada se pečenjem na otvorenoj vatri  zaokružio ciklus izrade umetničkih predmeta  od keramike na tradicionalan način.

Na otvaranju izložbe prisutne je, u ime Gradske galerije Užice, pozdravio direktor Zoran V. Cvetić koji se i zahvalio idejnom tvorcu i autoru Kolonije , akademskom umetniku Sofiji Bunardžić, kako je rekao „zato što traje sve ove godine i zato što nosi ovaj projekat”, ističući između ostalog i sledeće:

— Iz sopstvenog iskustva kroz  niz projekata koje sam pokrenuo u Gradskoj galeriji znam koliko je sve to teško. Dobro je , ali i najlakše u svemu što se radi jeste da se inicira i postavi jedan ovakav projekat, ali za dalje postojanje potrebna je ogromna količina  je truda i upornosti da se opstane kroz sva ova današnja iskušenja , da se održi jedan kvalitet i kontinuitet kvaliteta sve ove godine.

Autor projekta Međunarodna kolonija umetničke keramike „Zlakusa” Sofija Bunardžić se u svom obraćanju zahvalila svima koji su pomogli da, kao i prethodnih osamnaest puta , i ove godine Zlakusa i Užice ugoste i pruže uslove za rad umetnicima iz raznih krajeva sveta, pri tome posebno ističući svoje učenike, maturante Umetničke škole u Užicu koji su pomagali kako prilikom trajanja kolonije tako i prilikom postavljanja izložbe u Gradskoj galeriji , kao i domaćinstvo Miluna, Milovana i Gorana Savića iz Zlakuse gde su umetnici boravili.

—Autorski projekat, s jedne strane, jako ozbiljan, ali  s podrškom dosta prijatelja svih ovih godina koji nas nisu napustili, nisu nam okrenuli leđa nego nas pomogli u vidu sponzorstva i donacija doprineli su da ova kolonija ima voki uspeh ne samo u Evropi nego i u celom svetu. Za ovih devetnaest godina do sada  na koloniji je učestvovalo oko 330 umetnika, likovnih kritičara, arheologa iz 28 zemalja sveta . Ove godine smo imali 13 umetnika iz 9 država od kojih je troje bilo iz Srbije. Učestvovali su umetnici iz Meksika, iz Turske dvoje, Španije, Egipta, Rusije, Finske, Francuske, Azerbejdžana. Izložba je izuzetno visokog kvaliteta pošto su se grupe mladih , srednjih pa do onih najstarijih učesnika ovogodišnje kolonije toliko dobro našlo u ovoj tehnici rada i pokazalo sva svoja umetnička dostignuća kroz materijal. Napomenula bih i da imamo prve rezultate kolonije „Zlakusa” jer učesnici, profesori koji su boravili ovog leta ovde, kroz svoje prezentacije i predavanja kao i  kroz svoje javne nastupe govore o Zlakusi i načinu na koji se kod nas oblikuje keramika. Osim toga, umetnici iz Španije , Francuske i Finske su boravili ovde kao deo projekta EU gde je partner i nosilac projekta KC Beograd s ove strane, tako da se „Zlakusa” i na ovaj način prezentuje u Evropi— istakla je Sofija Bunardžić.

Jasmina Diklić, slobodni keramičar iz Novog Sada koja je ove godine drugi put na koloniji „Zlakusa” uz isticanje da je deset godina čekala da dođe prvi put dala je važnost selekciji ali i kvalitetu koji predstavlja minimum koji se od umetnika i njegovih radova očekuje.

— U svetu ima nekoliko hiljada keramičara i mi se između sebe prepoznajemo po radovima ali nije lako doći do ove kolonije, kad pošaljete CV to ništa ne znači  jer nikad ne znate da li ćete biti pozvani ili ne. Prošle godine , na mojoj prvoj koloniji ovde ostvario se moj prvi susret s lokalnom glinom, lokalnim kamenom , radom na tradicionalnom točku, tradicionalnim načinom pečenja …Prva tri dana mi je bilo izuzetno teško jer sam pred sobom imala sve novo i trebala sam da jasno izrazim sve one ideje koje sam ponela od kuće. Sve faze rada na keramici su izuzetno važne, ali mene je fascinirao efekat koji keramika dobija kada se peče na otvorenoj vatri. Kod kuće sam probala da pečem keramiku u mojoj električnoj peći na istoj temperaturi kao i ovde, sve je to bilo u redu, ništa nije popucalo, no izostao je taj efekat koji glina dobija pečenjem na otvorenoj vatri i koja svim radovima daje posebnu čar— podelila je neka svoja iskustva i utiske s prisutnim Jasmina Diklić.

U ime Grada , izložbu je otvorila član Gradskog veća zadužen za kulturu , obrazovanje i sport , Jelena Vasović Vićović ističući značaj  međunarodnih kulturnih manifestacija koje Grad podržava kao i etuzijazam i istrajnost njihovih nosilaca.

Radovi koji su izloženi u Gradskoj galeriji su izuzetno raznoliki kako po formi tako i po detaljima kojima obiluju. Na grnčarskom točku oblikovanoj glini teško bi se moglo zamisliti nešto više osim svedenih formi, no umetnici su ove godine prevazišli granice pristojne mašte poigravajući se kako osnovnim oblikom tako i razigravanjem materijala koji je primetan na skoro svim radovima. Izuzetno bogate linije i oblike obogatili su i specifičnim umetničkim jezikom pa čak i do granica simbola, tradicije i običaja svojih domicilnih kultura.

Na pitanje o mogućnostima  ujednačenog kvaliteta visokog nivoa  ovogodišnje izložbe s obzirom na okolnosti da su umetnici različite starosne dobi i različitih kulturnih sredina, Sofija Bunardžić je odgovorila:

—Prosto se tako desilo. Uvek imam najbolju nameru– da pozovem što je moguće kvalitetnije umetnike . Sticajem okolnosti desilo se da su  ove godine ujednačeni po kvalitetu umetnici svih starosnih kategorija . Prošle godine je to bio neki drugi kvalitet, radovi su bili mnogo svedeniji i stilizovaniji . Ove godine su radovi ovako kako ih vidite – raznovrsniji, ali, možda je tome doprinelo i da imamo četiri umetnika više u odnosu na prošlu godinu.

Trajete već 19 godina kao kolonija a svi radovi se mogu videti godinu za godinom na jednom mestu samo na izložbi u Gradskoj galeriji. Godinama se priča o prostoru gde bi radovi s svih kolonija do sada bili objedinjeni i dostupni javnosti, pa koliko se odmaklo u toj priči?

—Opet je prošlo još godinu dana . No, imam u najavi da je rešenje tog problema moguće u skorijoj budućnosti. U pregovorima sam s gradskim vlastima, i u opciji je nekoliko prostora tako da očekujem da u najskorijim razgovorima daju predlog koji je od tih prostora najadekvatniji. Za sada, svih prethodnih godina sve se svelo na obećanja tako da ni sada, do nekog izvesnog rešenja neću ništa najavljivati. Radovi su smešteni u Potpećkoj pećini, drugi deo je kod mene u ateljeu a treći deo u totalno neadekvatnim uslovima u prostorijama bivše streljane u Gkc gde očekujemo da može doći do situacije da se sruši plafon i sve polomi. Šteta bi bila za grad , za budućnost, da gotova kolekcija koja je svih ovih godina skupljana i mukotrpno održavana na raznim mestima ne bude objedinjena i sačuvana. Stvarno se trudim , koliko mogu , da sve to sačuvam svih ovih godina , ali ne mogu sve sama. Ovog puta , u ovom delu stvarno je potrebna podrška nadležnih iz gradskih organa. Evo, i dvadeseta kolonija se bliži, brzo će proći, pa se nadam da će bar do tada situacija biti rešena. Osim podrške grada tu su i projekti EU, otvorio se Desk Kreativna Evropa, pa uz pomoć i podršku ljudi iz Ministarstva kulture koji su me svih ovih godina do sada pomagali , nadam se da je moguće i na tom planu, kroz neki od projekata obezbediti opstanak ovih radova.

Sinonim za koloniju „Zlakusa” je Sofija Bunardžić, no s obzirom na obim posla i obaveze, koga ste još uključili u organizaciju ove manifestacije?

—Trudim se da mlade generacije,najviše moje učenike iz Umetničke škole uključim u ceo projekat, tako da oni imaju velikog učešća u toku trajanja kolonije. Osim toga tu je Udruženje keramika „Zlakusa” koje mi pruža podršku i s kojim sarađujem  , a što se tiče budućih planova , nadam se da će  ljudi iz Ministarstva koji su mi obećali podršku i pomoć to i ostvariti.

M. Nikolić