U Ribaševini , rodnom mestu pesnika Pauna Petronijevića, u subotu 11. oktobra u organizaciji Narodne bilblioteke Užice održana je 36.–ta po redu  pesnička manifestacija „Odzivi Paunu”. Ovogodišnji dobitnik Paunove nagrade je pesnik Slobodan Ristović , kome je tročlani žiri na čelu sa Milijanom Despotovićem na ovaj način odao priznanje za knjigu „Dozivanje Boga” ali i za celokupan dosadašnji pesnički opus i očuvanje narodnog jezika i naše bogate kulturne baštine.

Obrazlažući nagradu, predsednik žirija Milijan Dika Despotović koji godinama unazad radi na sređivanju rukopisa, priređivanju i izdavačkoj delatnosti Paunove poezije, ovom prilikom je izjavio:

—Nema pesnika u jeziku našem koji nije plovio Paunovim morem vođen rukom Božije tajne. Na neki način ta velika ruka jezika i pesme nas danas ovde okuplja. Znaju to dobro i kritičari koji se , ako se kritičarski posvećenički i objektivno bave svojim poslom, za Pauna se ne može čuti, njega je uvek trebalo poznavati u jeziku. Ustanovljenjem Paunove nagrade 1988. za laureata je do sada bilo proglašeno 27. književnika iz užičkog kraja. Kako je Paunovo delo književna baština našeg naroda, pre tri godine stao sam na čelo tročlanog žirija koji je radio i uradio ono što je trebalo da Paunova nagrada ostane i opstane. Ove godine u ulozi selektora s posebnom pažnjom sam pregledao kniževnu produkciju našeg kraja i prelistavao pesničke knjige sa ovog područja poštujući pravilo da jedan pisac ne može da dobije nagradu dva puta. Moj izbor se sveo na pesnike Manojla Gavrilovića, Mirka Todorovića i Slobodana Ristovića. Opredelio sam se da Paunovu nagradu ove godine zasluženo dobije Slobodan Ristović za knjigu „Dozivanje Boga”. Naslov i tematika ove knjige dobro korespondira i sa prošlogodišnjim dobitnikom akademikom Milosavom Tešićem i njegovom „Besedom o Hilandaru”. Osim toga, Ristović je jedanko na agnostičkom putu Pauna Petronijevića, velikog sina prirode – stvoritelja sa kojom je prerano i zauvek ostao stopljen.

U ime Narodne biblioteke Užice, pesniku Slobodanu Ristoviću nagradu je uručio direktor Dragiša Stanojčić, obrativši se prisutnima:

—Ovu priliku ću iskoristiti da se zahvalim Milijanu Diki Despotović koji spada u one zamozaljubljenike u poeziju na koje najčešće niko ne obraća pažnju. To su ljudi koji , iz samo njima znane potrebe, negona, pokušavaju da zadrže nešto pred navalom ovog sveta od koga me hvata strah. Pred navalom interneta , muke, usamljenosti, virtuelnog života .. mislim da će ova deca dočekati teško vreme u kome neće biti poezije. Hajde da verujemo da ima neki drugi svet i da kažemo za Pauna Petronijevića da je on sada u tom drugom svetu koga je zaslužio svojim raskošnim talentom, svojom mladošću koja je prekinuta. Čovek je rođenj da se pati, čovek je mali , on ne može znati ni šta je ljubav, ni šta je muka, on samo pipa  mraku…Čovek je bačen na ovaj svt i njegovo je da trpi šta ga snađe. Jedan od takvih je Slobodan Ristović. Ako ni zbog nečega nagrade imaju smisla onda je zbog toga što na neki način okrenu svetlo na nosioca .

Slobodan Ristović, dobitnik nagrade, svoje obraćanje posvetio je uspomeni na delo Pauna Petronijevića:

—Biti živ pola veka posle svoje smrti važnije je nego živeti vek i po. Paun Petronijević je , oprostivši se sa suncem postao divna svetlost, podigao se svojim trećim krilom koje mu služi za letenje. Kao što u karanskoj Beloj crkvi živi Bogomajka Trojeručica tako i u Ribaševini živi Paun sa tri krila . On je na nebu našao lek i izlečenje da bi među nama, oprašivši se njegovim stihovima,  sazreli plodovi njegove poezije. On je jedan od najvažnijih podvižnika srpske poezije Kritičari odani režimu,oni koji su pisali onako kako su drugi mislili , kritički odabranim rečima svrstali su ga u pesnike seljake i naivne, kao da su oni pesnici jabuke i kruške. Ako su oni, da ih ne nabrajam , bili taj soj i sorta, ko su bili svi ostali i svi drugi pod kapom nebeskom i li rabovi pod Božijom šakom . Poezija Pauna Petronijevića nije samo živo pesničko štivo , ona je kvasac i klica koja se pojavljuje i projavljuje u novim ukoroćenicima reči, misli i pobednika smrtnog datuma. Njegov odlazak je bio u tome da učini pohod na kapije kroz koje su posrebljene zlatne reči trebale da prođu…

U programu ovogodišnjih „Odziva Paunu” u o.š. Miodrag Milovanović Lune u Ribaševini učestvovali su, pored učenika škole i pesnici: Dragan Popović Kuruzlija, Ružica Blagojević, Ksenija Šupić, Zorica Ilić( pesme govorio Radovan Pavlović), Vera Rajaković, Milena Čantrak, Aleksa Ršumović. U muzičkom delu programa učestvovali su Marija Jezdimirović i Ivan Aćimović, Muzička sekcija Medicinske škole iz Užica i Ognjen Bogićević.

M.Nikolić