Danas ti je , brate, sve na prodaju: čast, savest  i prijateljstvo– sve,brate, sve!— Branislav Nušić („Dr”) je slogan ovogodišnjeg Jugoslovenskog pozorišnog festival na čijem program su sledeće predstave:

Sreda 5. novembar: „Doktor Nušić” prema komadu „Dr” Branislava Nušića, u koprodukciji Narodnog pozorišta Sombor i Kruševačkog pozorišta, u režiji Kokana Mladenovića.  Igraju: Saša Torlaković, Biljana Keskenović, Branislav Trifunović, Milica Janevski, Bojan Veljović,  Slađana Nestorović Ristić,. Viktorija Arsić, Jovana Đorić, Nikola Rakić, Marko Marković, Boba Stojimirović, Marija Gašić Gajić, Nikola Pantović, Biljana Nikolić, Dragan Marinković, Jelena Tomić, Teofil Stojković Beguš.

Reč reditelja:

„Dr” je komad o kupovini i rasprodaji znanja, o uništenom sistemu vrednosti u kome novac primitivaca diktira društveni ukus i modu. Bolno pepoznatljivo zvuče reči špekulacijanta Živote Cvijovića: „Danas ti je brate sve na prodaju. Sve se prodaje, poštenje, čast, savest, ljubav, prijateljstvo ,ugled, poštovanje, sve, brate, sve! ” Inflacija znanja , kupovina diploma, inostrani mešetari i  lažni humanitarni radnici , perpliću se u ovoj mreži polusveta čineći je aktuelnijom nego ikada. Nušićev komad nasuprot kosmičkom maniru epohe, gotovo da nema pozitivnog junaka . Vreme koje je veliki komediograf naslućivao, a u kome mi živimo je upravo tako–vreme bez pozitivnog junaka. U takvom vremenu pokušaćemo da, ne izneveravajući Nušićev humor, ni satirički potencijal komada progovorimo o današnjom Srbiji , zemlji koja je rasprodala sopstvenu pamet.

Četvrtak  6. novembar „Trpele” Beogradsko dramsko pozorište , autorski projekat i režija Bobana Skerlića. Igraju: Ivana Strugar/Paulina Manov, Danica Ristovski, Jadranka Selec, Milena Pavlović Čučilović, Nataša Marković, Slađana Vlajović, Milica Zarić.

Komad „Trpele” nastao je na osnovu dokumentarnog materijala– autentičnih ispovesti žena– žrtava nasilja. Kao osnovno gradivo poslužili su transkripti intervjua koje je Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji obavio sa ženama koje su ubile svoje zlostavljače. Ali, pored svoje ispovedne forme, on nije pokušaj da se te priče što verodostojnija prenesu publici . Tome služe novine. Ovaj komad i ova predstava su naš, pozorišni pogled na jedan ozbiljan društveni problem.

Petak 7 .novembar „Gospođa ministarka” po tekstu Branislava Nušića , Pozorište Boško Buha, režija Tanja Mandić Rigonat

Igraju : Goran Jevtić Gondža, Mihailo Todorović, Miloš Vlalukin, Uroš Jovičić, Nemanja Oliverić, Viktor Savić, Katarina Marković, Vlasta Velisavljević i dr.

Iz intervjua sa Goranom Jevitićem:

Kad smo krenuli u avanturu rada na ovoj predstavi ,ispostavilo se da se zapravo samo pozorišni jezikom bavimo onim što se u stvarnosti uveliko zbiva. Gde god se oko sebe okrenete, travestije po raznim osnovama koliko hoćete. Nušić je napisao da veliki brodovi imaju plemenitu ideju prevozeći ljude I robu, povezujući kontinente , ali iza njih idu ajkule koje , iako prete te velike brodove,nemaju nikakvu plemenitu ideju. E, naši likovi ulaze u svet velikih ideja kojima nisu dorasli. Dovedu sebe do izopačenja a kadgod do travestije.

I šta to vidimo u stvarnosti?

—    Da su ljudi koji hoće u vlast spremni da se premazuju kakvim hoćeš bojama, menjaju i širinu i visinu, organe ako treba, a o kostimu da i ne govorimo. Imaju jednu frizuru dok su u opoziciji i skreću punu pažnju visprenim angažmanom , a kad uđu u vlasti to biva znanto umirenije, imerenije. Fascinantne su te transformacija. A najznačajnije je to što mi vrlo brzo prestajemo da se sećamo . Ljudi doživljavaju kolektivnu ameneziju u odnosu na pređašnje iskustvo i počinju da veruju da su oni stari sada neki novi. Vreme adnje u predstavi ostavili smo u tridesetim godinama XX veka da bismo ukazali na kontiuitet tih mentalnim zauma. Kad se smejete Nušićevim likovima , zapravo se smejete sebi . Tu se kriju užasno opasne stvari, da ne otvaramo priču o tome da su se na početku i Hitleru smejali…

Subota, 8.novembar:„Tri sestre” A.P.Čehov, Dramsko kazalište Gavella , Zagreb, režija Slobodan Unkovski

Igraju: Ozren Grabarić, Bojana Gregorić Vejzović, Dijana Vidušin/Nataša Janjić Lokas, Jelena Mihaljević, Ivana RašČić, Sven Šestak, Ranko Zidarić, Hrvoje Klobučar i dr.

Izvodi iz kritika:

—Iako smo poslednjih decenija videli različite inscenacija Čehova ,nikada do ove izvedbe nismo se susreli s komikom koja neprestano titra na rubu tako velike ranjivosti izvođača da može izazvati suze..

—Unkovski se , naravno , vodio Čehovljevom i dalje problematičnom procenom svojih drama kaokomedija. Plač nije moga suzbiti ali je zato maksimalno pojačao smeh i potrudio se od ansambla dobiti tačne i jasne, na trenutke maestralno odigrane razloge za njega..

Nedelja 9. novembar: „Filomena Marturano” prema komadu Eduarda De Filippa, Centar za kulturu Tivat i Gradsko pozorište Podgorica, režija : Jagoš Marković

Igraju: Anita Mančić, Branimir Popović, Jelisaveta Seka Sabljić, Vlastimir Đuza Stojiljković, Marija Bergam, Andrea Mugoša, Emir Ćatović, Božidar Zuber, Momčilo Otašević, Simo Trebješanin

Izvod iz kritike: Pobjeda , Maja Mrđenović

Komična melodrama „Filomena Marturano” italijanskog glumca , reditelja i pisca Eduarda de Fillipea iz današnje perspekitve lagana je  vodviljska priča o braku i ljubavi. Ipak dramska priča o bivšoj prostitutki koja lukavstvom namami svog dugogodišnjeg uglednog ljubavnika i zaštitnika u brak, da bi svojim zatajenim vanbračnim sinovima obezbedila njegovo prezime i građanski ugled, u okružju posfašističke, patrijahalnim i katoličkim normama opterežene Italije (komad je napisan 1946. ) nosila je i najozbiljnija značenja. Komad je tada otvarao društveno relevantna pitanja o potrebi ženske emancipacije, jednakog tretiranja bračne i vanbračne dece , te osim melodramske  ljubavne i porodične priče, predstvljao i relističan konflikt između represivne države oličene u zakonima i prava „ malog čoveka” žrtve različitih socijalnih beda , da se bori za individualnu pravdu.

Ponedeljak 10.  novembar „Četrnaesta”autorstvo i režija Ana Đorđević, izvodi Narodno pozorište RS Banja Luka

Reč reditelja: U pokušaju da do kraja i trajno definiše sve detalje u vezi sa ubistvom Franje Fedinanda, istorijska nauka pokazuje se sasvim nemoćnom, isto koliko i politika kada pokušava da razreši ritanje motiva atentatora i logističke pozadine ubistva, a posebno kada se govori o pojmu krivice za početak Prvog svetskog raa, dovodeći je neposredno u vezu sa Sarajevskim atentatom. Umetnost, je, na sreću, uvek bila pametnija od politike i nju nisu zanimali odgovori koje daje dnevna politika. Pošto je predmet njenog pokazivanja ono što je iza pojavog ne samo odgovori , nego i način na koji ona postavlja pitanja uvek takva da u žižu stavlja krajnje nepoverenje prema svakom obliku ideološkog manipulisanja i ide ka samom čoveku i tragediji  (ne) postojanja izbora.

Utorak 11.novembar „ Unosno mesto” po tekstu Nikolaja Ostrovskog, Jugoslovensko dramsko pozorište Beograd, režija Egon Savin

Igraju: Nikola Rakočević, Branislav Lečić, Seka Sabljić, Predrag Ejdus, Bogdan Diklić, Srđan Timarović, Jovana Gavrilović, Anđelika Simić, Milena Živanović , Nebojša Ljubišić, Stefan Bundalo ,Slobodan Tešić, Marko Ajvaz, Anđela Krvavac

Reč reditelja: Komedija „Unosno mesto” odvija se u miljeu moćnih državnih činovinika i naglo obogaćenih moskovskih trgovaca. O njima Ostrovski kaže– ni nisu više neobrazovani kao što su bili njihovi očevi, naprotiv imaju fine manire, lepu spoljašnost, idu u Pariz na izložbe, piju šampanjac , čitaju francuske novine, prate ervopsku modu, ali ništa od toga nije posledica prave produhovljenosti , već sredstvo za mimikriju. Pod tom privlačnom spoljašnjošću krije se isti egoizam , surovost i samoljublje njihovih predaka . Oni su energični, epretni, sposobni da zarade , što je zapravo, drugo ime za grabljivost. Oni su cinični, ponekad čak i pošteni , ali bez ikakve samilosti ili plemenitosti. Njihovo materijalno bogaćenje , koje je divlji kapitalizam omogućio korupcijom , stvara u njima „ludilo moći”.

M.Nikolić