U prizemlju Gradske galerije u utorak 16. septembra otvorena je izložba stripa i strip objekata našeg istaknutog crtača stripova i autora animiranih filmova, autora koga nazivaju i Đokovićem stripa– Alekse Gajića.
Aleksa Gajić (Beograd , 1974. ) diplomirao je na FPUD u klasi prof. Rasta Ćirića, kolor strip albumom „Technotise” . Od 1996 do 2006. stalni je saradnik Politikinog zabavnika (a posle toga povremeno). Od 2000. radi za izdavačku kuću Soleil iz Francuske i od tada je objavio 6 kolor albuma koji su objavljeni u još 8 zemalja.
U Srbiji je osim ovih albuma objavio i album „Technotise” kao i kolekciju kratkih stripova „U šrafovima”, „Skrepbuk” i „Pljosnati strip”. U saradnji sa raznim izdavačima ilustrovao je više knjiga, a sarađivao je i sa brojnim časopisima i magazinima kao ilustrator. Autor je i nekoliko ekonomsko propagandnih spotova kao i više muzičkih video spotova i niza reklamnih materijala , flyer–a,novinskih oglasa i reklama , kalendara i plakata, storyboard–ova itd. Učestvovao je na više kolektivnih izložbi , autor je četiri samostalne izložbe od kojih je najznačajnija 2005. u Muzeju primenjene umetnosti.
U periodu 2006/9 radio je na svom prvom dugometražnom animiranom filmu „Tehnotise–Edit i ja” koji je prikazan na više od 20 festivala i nosilac je brojnih priznanja. U peridu 2009/11 ponovo radi u Parizu, a 2013 uradio je kratki animirani film „Uspon i pad umetnosti”.
Na otvaranju izložbe direktor Gradske galerije Zoran V.Cvetić je rekao:
— Deveta umetnost, kako danas najčešće nazivamo umetnost stripa ima svoje korene likovnog pripovedanja još u pećinskom slikarstvu evropskog gornjeg paleolita , da bi kroz istoriju strip dobio više svojih oblika: narodne grafike, freske , zitijne ikone, novinski strip,stripske sveske i albumi, murali i veb –strip. Začetkom stripa smatra se Trajanov stub na kome je uklesan niz slika koji čini priču, a slične tvorevine su pronađene i u Staroj Grčkoj i Starom Egiptu u hijeroglifima i na tapiserijama. Sa pronalaskom štamparske prese počeo je da se razvija i crtež uz tekst. U početku su slike bile isključivo verskog karaktera, da bi u XVII i Xvii vku strip postao pretežno satiričan i komičan.
Moderni svetski strip je počeo da se formira u današnjem obliku sredinom XIX veka . Strip se danas u nekim zemljama kao što su Francuska , Italija, SAD, Japan , Srbija i druge zemlje bivše Jugoslavije , tretira kao visoka umetnička forma , društveno je omiljen i izučava se na akademskom nivou. Najstariji crtani superheroj je Supermen koji je nastao u prvoj strip knjizi 1938. Veliku popularnost stekao je i strip sa Piterom Parkerom koji je bio srednjoškolski štreber a nakon ujeda radioaktivnog pauka se transformisao u Spajdermena.
Ovo je prilika da se podsetimo i još nekih strip junaka uz koje smo gotovo svi odrastali: italijanskih stripova: Alan Ford, Korto Malteze, Dilan Dog, Kapetan Miki, Zagor, Teks Viler, Marin Misterija, Mister No, francuskih stripova: Asteriks, Ratnici sa Akbara, Torgal..belgijskih: Talični Tom, Iznogul, Džeremaja i Tintin i dr. Kultura stripa je kod nas stekla popularnost delimično kroz strane a delimično kroz stripove poput: Faktor 4, Dikan, Mirko i Slavko, Ket Klou, Generacija Tesla, Borci sumraka, Tenotajz…U Srbiji se danas strip proučava u okviru primenjene grafike na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu i u okviru opšte scenaristike na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu a postoji i nekoliko stripskih škola.
U svom obraćanju publici, autor Aleksa Gajić je izjavio:
—Svega ovoga ne bi bilo da nije bilo nesretne, a sa ove vizure sretne okolnosti da sam prestao da sarađujem sa Francuskim izdavačima . To se odrazilo na budžet, naravno, ali je donelo dovoljno slobodnog vremena da mogu da se bavim ovakvim stvarima, tako da se vremenom ovih kutijica toliko nakupilo da je zahtevalo da se uradi još nekoliko radova i da se to zaokruži u tematske celine i tako sam narednih godinu dana nastavio da se bavim eksperimentalnim stripom da bi se do ovoga što vidite i došlo. Ostalo je da se dovrši još nekoliko radova i da se krajem godine od svega ovoga objavi jedna knjiga. Osim toga, u toku sledeće godine , pošto smo dobili sredstava od Ministarstva za kulturu , posvetiću se svom novom animiranom filmu, tako da ću se u naredne dve i po godine baviti pokretnim slikama.
Dok ne stigne Aleksin novi dugometražni animirani film, publika će moći da uživa u njegovim stripovima a izložba u Gradskoj galeriji Užice otvorena je do26. septembra.
M.Nikolić
