Savremeni život neodvojiv je od elektronskih I štampanih medija.Danas je gotovo nemoguće zamisliti život bez televizora, kompjutera, štampe.Zaključak bi bio da sa povećanjem prisutnosti medija u našim životima, trebalo bi da raste I pažnja sa kojom se medijski sadržaji objavljuju, kao I odgovornost za njihov uticaj. Međutim da li je baš tako? Gde se nalazi granica dobrog ukusa ? Prepoznajete li vi one medije čiji emiteri ne poštuje sve one zabrane o emitovanju programa na primer za određene dečije uzraste? Kako se boriti sa tim?
Ako obrazovanje shvatimo kao put ka usvajanju normi I ideala naše civilizacije, onda ćemo videti da mediji u tom obrazovno-vaspitnom sistemu imaju značajnu ulogu.Ne zaboravimo da mladi danas predstavljaju grupu koja je u najvećoj meri konzument medija I najviše izložena medijskim sadržajima.Skoro je ministar prosvete gospodin Verbić govorio o potrebi uvođenja “ medijske pismenosti”, u školski program. Medijska slika u dobroj meri profiliše ukus mlade, a I one malo starije publike. Štampa se vrlo često bavi javnim , estradnim ličnostima, I kao takva zastupa tzv. vizuelnu kulturu.( slika govori više od hiljadu reči !)Tako se sve više fizička lepota, seksipil u ženskom svetu ističu kao društvenoprihvatljivi stereotipi neophodni za postizanje određenog cilj I dostizanje sreće u životu, dok se obrazovanje I rad na sebi ne postavlja kao prioritet. Kad smo kod rodno zasnovanih stereotipa oni kod muškog sveta idu u dva pravca : jedan su nalickani, “ simboli stila”, “ metromuškarci”, ili pak,drugi, agresivni I manje osećajni (“ mačomuškarci “)Istina da nijedan od ovih izbora nije stvarni izbor pojedinca.
Ovakve ličnosti izazivaju osećanje divljenja , poštovanja I pretvaraju se u idole I autoritete pre svega mladih ljudi. Identifikacijom sa njima dolazimo u zabludu da na taj način možemo postati lepši, pametniji, značajniji I bolji na različitim mestima od kuhinje do sopstvenog kreveta.Time smo medije pustili da zavire I u našu intimu.
Mediji danas prosečnom čoveku uzimaju veći deo slobodnog vremena, ali nikada ne treba da zaboravimo da je to vreme koje je utrošeno I za formiranje našeg ponašanja, moralnih načela, političkih opredeljenja I svega što čini naš lični identitet.Stoga je vrlo važno da na kritički način razumevamo I na kraju konzumiramo sve što nam se nudi na medijskoj trpezi.Nikako nisam mišljenja da mediji loše rade svoj posao, naprotiv, rade ga najčešće sa ogromnim entuzijazmom, u lokalnim sredinama ima puno sjajnih novinara, ali je svakako bitno da oni budu svesni odgovornosti koje ova vrsta izražavanja donosi.Mi , koji se bavimo edukacijom mladih ljudi,potrebno je da ih što bolje medijski opismenimo da bi razumeli medijske poruke koje im se nude.
Biljana Grujičić
O autoru:
Biljana Grujičić, profesorka srpskog jezika i književnosti Užičke gimnazije doktorantkinja Fakulteta za kulturu i medije iz Beograda, već poznata našoj javnosti po radu na polju kulture i pismenosti, kao i društvene angažovanosti.
