Teško je ostati imun na bilo koju euforiju, a još kad je svetski fudbal u pitanju..tu nema ni izgovora, niti nezaitneresovanog sleganja ramena !  Pred nama je finale, ne znam da li ste se odlučili? Argentina ili Nemačka?

Strategija, taktika, vezni red, krila,  odbrana, Mesi, sudije…svašta se sad mota po glavama onih koji se bave fudbalom ( i hobotnicama!). Sve mi je to previše komplikovano i poprilično apstraktno, s obzirom da je u mojoj glavi, zadnjih decenija fudbal jednako biznis, i tu se sva igra i smisao igre gubi u gomilama novčanica, pa bi , po nekoj logici, svako navijanje bilo navijanje za jedan od korporacijskih marifetluka. No, nije ni loše gledati taj fudbal, ako ništa , čovek se saživi sa slikama igrača koji se bore s silama gravitacije, pa ako se preživi visoki krvni pritisak i predinfarktno stanje, onda  taj fudbal dođe kao ventil za potisnutu agresiju i da si čovek da malo oduška a i da se država, majka i sunce malo i odmore…

Odavno nas sportski stručnjaci i eminetni predstavnici sporta naučiše da je lepo i sportski  da , ako ne igra Srbija, navijati za zemlje susede. Kako više nema tih zemalja  koje se rame o rame ili  nogu o nogavicu češu o našu državicu na prvenstvu , sad je pitanje da li navijati za naš ili onaj daleki kontinent? Lepo vaspitani svet, ovaj proevropski će svakako preporučiti Nemačku. Pa da, treba malo šefici dati podrške, jer tamo gde mi hoćemo da se uguramo moramo i da skakućemo ne bi li nas primetili barem po čuperku ( kad već za „Plavi” nisu čuli !). Sad su, pred proslavu godišnjice završetka Prvog svetskog rata i oni, barem pristojnosti radi, savili  malo ramena pa možda nas i ugledaju– „Comm bitte!” i eto nas preko reda u Prvoj evropskoj ligi! Ono što me malo buni jeste što je  u neka druga vremena koja ćemo pomenuti za koju godinu kad dođu na red za nacionalne proslave, jedan  deo  germanskog stanovištva emigrirao na onaj daleki kontintent, pa ko će ga sad znati  koji je to statistički  prosek potomstva koji možda i učestvuje u odbrambenom ili napadačkom  redu dalekog kontinenta? Koliko će oni biti srčani i da se slučajno ne probudi uspavani gen nekog od predaka– dede recimo, pa da se napad pretvori u odbranu ili odbrana u napad  i na kraju utakmice svi izađu zajedno još više ujedinjeni, još jači i još veći? Da smo mi Srbi u pitanju, ne bi bilo dileme, mi bi smo se tukli do zadnje kapi krvi svaka strana za svoj gol i to da nam je isti i otac i majka…, to kod nas tako biva i tako mora…!  Sad ni ovo interkontinentalno navijačko  opredeljenje nije sigurno, može čovek na kraju i da ostane kusog repa.

Hajd` sad po nečemu drugom. Po dostignućima nauke ne može, tu se zna da bi navijanje za  Nemačku bilo privilegovano u startu – Švabe su već sva čuda sveta  i unapred otkrili,  dok jadnu Argentinu još kopaju po zabitima ne bi li našli i popisali i tačan broj stanovnika koji se opire uključivanju u Novi svet. Mercedes je mercedes, to je mašina, ne ide to nikako s magarcima, lamama i američkim otpadom.. .I to se isključuje kao navijački kriterijum!

E sad, kako izvagati: Makes, Kortasar, Ernesto Sabato, Borhes , a tamo Rilke, Tomas  Man, Vagner, Kafka, Gete…jednostavno, u toj kategoriji nema takmičenja ni rivala, pitanja nacionalne časti ili zasluga za narod…kad su se dali celom svetu. Ni to ne dolazi u obzir, to bi već bilo skrnavljenje svetinja.

Privatno, nepojmljivo je  podeliti jednako drage prijatelje koji su i onako razdvojeni okeanom.

Po diktatorima ni ne vredi, ko bi uporedio Perona i Hitlera, zlo je zlo, pa kako god da se zove i gde god da živi.

Če Gevara je rođen u Argeniti. Ali i Šopenhauer u Nemačkoj a oba su položili svoj doprinos  za slobodu, jedan za praktičnu drugi za teorijsku. Ni to ne ide u navijački prilog.

Sve se čini da bi ovo trebao biti gadan rebus! No, ono što pristrasno ide u prilog navijanju za Argentinu, bez obzira na rezultat u nedelju uveče jeste sećanje na 2002.godinu, Karipska ostrva. Guranje s Amerikancima za parče slobodnog mesta na neograđenoj, policijom neobezbeđenoj plaži. Ameri s bejzbol palicama, oni bi njihovo parče zemlje (kao da im nije dosta!), za njihov sport, koji uzgred budi rečeno osim onih palica za razbiti glavu i nema neku dinamiku potrebnu za navijanje, i ostatak došljaka s novom fudbalskom loptom na prijateljskoj utakmici free time, gajbama piva i željom da se igra prava igra s pravim navijanjem. Vreme kad još nisi smeo bez zebnje  da kažeš da si iz Srbije ne znajući da li je Amer s slovenskim akcentom iz Hrvatske ili muslimanskog dela Bosne . Lagano osvajanje parčeta plaže– brojnošću i galamom potiskujemo Coca Cola naciju s zvezdanom zastavom na majicama   preko belog peska u kome se stopalima izvlače gomile morske trave od sinoćnje plime.  I delimo se na dva fudbalska tabora. Kako  na prvoj i na svim ostalim utakmicama bilo je i ostalo – Srbi i Argentinci protiv ostatka sveta. Još dok su nas sumnjivo gledali, podozrivo procenjujući da li smo ili ne ratni zločinci, jedino su nas Argentinci bez rezerve  prihvatali i za prijatelje i za saigrače kojima će poveriti i napad i odbranu. I jedina nacija u tom šarenišu od po dvoje, troje iz mnogobrojnih zemalja dva kontinenta, koji su znali da nas zagrle kad damo gol i da se ne naljute na promašen penal s potcenjivačkim  – That` s Serbian! I jedini koji su s nama zdušno, s istim žarom lomili noge na belom pesku s morskom travom i Švabama i Englezima i Francuzima, Holanđanima, Fincima, pa i Rusima i uvek nasmešenim Slovacima ! Bile su to silne utakmice–dve male nacije, uvek deklarativno slobodne a uvek željne i u borbi za slobodu, večito ponižavane, iskorišćavane, slomljene na mnogo načina i mnogo puta,na istom putu za neko bolje sutra koje nikako da dođe, protiv ostatka sveta. Združeni istim osećajem poniženosti i nacionalnog prkosa, bili smo predstavnici svojih država koje su fudbal igrale zbog toga što je lopta bila najeftinija kolektivna zabava ,  u zabiti ostrva u Atlanskom  okeanu na kome je odmor samo privilegija bogatih, bez želje za peharom, prestižom, igrali  za vitešku pobedu, ujedinjeni u želji da makar jednom pokažemo ostatku sveta da smo zbog nečeg vredni .   Zato su za mene Argentinci još uvek prvaci sveta u fudbalu, pa kako god bude sutra veče! A i tango je– tango.

M.Nikolić