Nova regulacija cena goriva u Srbiji
U julu prošle godine, Vlada Srbije donela je odluku koja je direktno uticala na budžete svih vozača u zemlji – produženje mere ograničenja maksimalnih maloprodajnih cena goriva. Ova mera, koja je sada produžena za dodatnih šest meseci, predstavlja jedan od ključnih instrumenata za stabilizaciju tržišta u vremenu globalnih ekonomskih potresa. Danas, sa objavom novih cena koje će važiti do 30. januara, ponovo se otvara pitanje kako državna intervencija utiče na energetski sektor, potrošače i širu ekonomsku sliku. Promena od jednog dinara po litru, iako na prvi pogled simbolična, otkriva složenu mrežu faktora koji oblikuju cenu na pumpi.
Detalji nove cenovne liste: Evrodizel i benzin u fokusu
Prema saopštenju koje je objavio list Danas, od danas od 15 časova na snazi je nova maksimalna cena za goriva. Litar evrodizela može da košta najviše 193 dinara, dok je cena za litar benzina evropremijum BMB 176 dinara. U poređenju sa prethodnom nedeljom, kada su cene iznosile 192, odnosno 175 dinara, došli smo do poskupljenja od tačno jednog dinara po litru za oba tipa goriva. Ovakva sinhronizovana promena ukazuje na uticaj globalnih trendova na sirovine, ali i na odluke domaćih regulatora koji pokušavaju da usklade domaće uslove sa međunarodnim kretanjima. Za prosečnog vozača, ovo može značiti dodatnih nekoliko stotina dinara mesečno, u zavisnosti od kilometraže, što u kontekstu domaćinstva može imati određeni uticaj na raspoloživa sredstva.
Istorijski kontekst i razlozi za državnu intervenciju
Praćenje cena goriva u Srbiji u poslednjih nekoliko godina predstavlja pravi kalem za razumevanje uticaja svetske politike i ekonomije na svakodnevni život građana. Mera ograničenja cena nije novitet; ona predstavlja odgovor na volatilnost svetskih tržišta nafte, koja je posebno izražena nakon geopolitičkih tenzija i pandemijskih potresa. Cilj uredbe je jasan: zaštita domaćih potrošača od naglih i ekstremnih skokova cena, koji mogu da izazovu lanac inflatornih pritisaka u čitavoj ekonomiji. Kada poskupe transport i gorivo, logično je da poskupe i robe prve potrebe, jer se povećavaju troškovi logistike i proizvodnje. Stoga, državna regulacija ima dvostruku ulogu – neposrednu zaštitu vozača i posrednu stabilizaciju šireg ekonomski okvira.
Implementacija ove mere podrazumeva složen mehanizam praćenja. Ministarstvo finansija i Republička agencija za energetiku neprestano prate kretanja na svetskim berzama, troškove rafinisanja, transporta i distribucije, kako bi utvrdili ekonomski opravdanu maksimalnu cenu. Ova cena se zasniva na prosečnim svetskim cenama relevantnih naftnih derivata u prethodnom periodu, uz dodatak marže za distributere i maloprodajce koja im obezbeđuje održiv posao. Promena od jednog dinara, dakle, nije proizvoljna, već rezultat proračuna koji uzima u obzir sve ove komponente.
Uticaj na tržište i konkurenciju između distributera
Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja u kontekstu regulisanih cena jeste njen uticaj na konkurenciju na tržištu goriva u Srbiji. Kada država odredi maksimalnu cenu, logično je da svi distributeri teže da se približe tom plafonu, kako bi maksimizirali maržu. Međutim, efikasno tržište i dalje nudi prostor za manevrisanje. Iako ne mogu da premaše regulativu, distributeri mogu da se takmiče kroz bonuse, popuste na velike količine, vernost programe ili poboljšanje kvaliteta usluge na pumpama. Neki lanci nude dodatne usluge poput besplatnog pritiska guma, prljavih vetrobrana ili kooperativnih popusta sa prodavnicama u kompleksu.
Ovakvo okruženje stimuliše distributere da investiraju u odnos sa kupcima na drugim nivoima, a ne samo u cenovnom ratu koji je sava ograničen. S druge strane, postoji i rizik da manji, nezavisni igrači koji nemaju snažnu logističku pozadinu ili veći obim prodaje, budu pritisnuti ovom regulativom, jer im operativni troškovi mogu biti veći u odnosu na krupne međunarodne lanace. Dugoročno, zdravstvena ravnoteža tržišta zavisi od toga da li će regulativa stvoriti uslove u kojima mogu da opstanu svi učesnici, obezbeđujući time i geografijsku dostupnost goriva u manjim mestima i ruralnim područjima.
Ekonomski odrazi po domaćinstva i preduzeća
Za prosečno srpsko domaćinstvo, troškovi transporta čine značajan deo mesečnih izdataka. Automobil nije luksuz, već neophodnost za odlazak na posao, školu ili obavljanje kupovine, posebno u srednjim i manjim gradovima gde je javni prevoz često nedovoljno razvijen. Dodatnih nekoliko stotina dinara mesečno na gorivu, iako izolovano izgleda maleno, u kombinaciji sa rastom cena hrane, komunalnih usluga i energenata, doprinosi opštem osećaju finansijskog pritiska. Za domaćinstva koja poseduju više vozila ili koja obavljaju veću kilometražu zbog posla, ova cifra može biti i znatno viša.
Sasvim drugačiji, ali još značajniji, uticaj vidimo kod preduzeća. Svim kompanijama čiji je osnovni poslovni trošak transport – od kurьerskih službi, preko poljoprivrednih proizvođača, do proizvodnih pogona koji zavise od dotovara sirovina – cena goriva direktno utiče na cenu konačnog proizvoda ili usluge. Stabilnost, pa čak i spori kontrolisani rast, kao što je ovaj od jednog dinara, pruža preduzećima mogućnost da predviđaju troškove i planiraju budžete. Nagli skokovi su mnogo štetniji po biznis klimu, jer onemogućavaju dugoročno planiranje i mogu prisiliti firme na nagle korekcije cena, što zamagljuje njihovu konkurentnost na tržištu.
| Vrsta goriva | Cena do 23.01. (din/l) | Cena od 24.01. (din/l) | Promena (din) |
|---|---|---|---|
| Evrodizel | 192 | 193 | +1 |
| Benzin Evropremijum BMB | 175 | 176 | +1 |
Perspektive nakon 30. januara i dugoročni trendovi
Kako se bliži rok od 30. januara do koga važe ove cene, javlja se pitanje šta sledi. Da li će Vlada nastaviti sa politikom ograničenja, ili će tržište biti pušteno na volju snaga ponude i potražnje? Odgovor na to pitanje zavisi od niza globalnih faktora. Kretanje cena nafte na svetskim berzama, geopolitička situacija u ključnim proizvodnim regionima, kao i opšti ekonomski rast ili recesija u Evropi i svetu, biće odlučujući za smernice koje će srpski regulatori usvojiti. Nacionalna energetska strategija, koja se bavi i pitanjima obnovljivih izvora i energetske efikasnosti, takođe će imati uticaj na pristup fosilnim gorivima u srednjeročnom periodu.
Sve veća pažnja posvećena elektromobilima i alternativnim pogonskim tehnologijama polako menja i potrošačke navike, mada je ovaj proces u Srbiji znatno sporiji nego u zapadnoevropskim zemljama. Ipak, razvoj infrastrukture za električnu mobilnost i podsticaji za kupovinu ekološki čistijih vozila mogu, na duži rok, uticati na potražnju za klasičnim benzinom i dizelom, što bi za posledicu imalo i promene u cenovnoj politici. Dok se to ne desi, regulacija cena goriva ostaje ključni alat za održavanje socijalne i ekonomske stabilnosti.
Praktični saveti za potrošače u uslovima regulisanog tržišta
U svetu gde je maksimalna cena fiksirana, pažljivi potrošač i dalje može da pronađe načina da optimizuje svoje troškove. Ključno je da se prestane misliti samo o ceni po litru, već i o ukupnoj efikasnosti. Pravilno održavanje vozila – provera pritiska u gumama, redovna zamena filtera vazduha i goriva, kao i agresivna vožnja bez potrebnih ubrzanja i kočenja – mogu smanjiti potrošnju goriva i za 10-15%. Osim toga, vredi istražiti vernost programe različitih lanaca benzinskih pumpi, koji često nude akumulacione bodove koji se mogu zameniti za popust na budućim kupovinama ili druge pogodnosti.
Planiranje puta i kombinovanje obaveza u jednom putovanju takođe može da smanji ukupnu pređenu kilometražu. U urbanim sredinama, gde je to izvodljivo, razmatranje kombinacije javnog prevoza, biciklizma ili čak karšeringa za određene aktivnosti, može značajno uticati na mesečnu potrošnju. Na kraju krajeva, informisanje je moć. Praćenje zvaničnih saopštenja o promenama cena, razumevanje faktora koji na njih utiču i planiranje većih kupovina goriva pre potencijalnih poskupljenja (ako je to bezbedno i izvodljivo), mogu pomoći domaćinstvima da bolje upravljaju svojim finansijama u vremenu ekonomske nesigurnosti.
