Evidentiranje nelegalnih objekata u Srbiji: Preko 300.000 prijava i nove mogućnosti za legalizaciju

Evidentiranje nelegalnih objekata u Srbiji

U Srbiji je trenutno u toku jedan od najobimnijih administrativnih procesa u oblasti nekretnina i prostornog planiranja u novijoj istoriji. Prema najnovijim podacima, Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam je stiglo više od 300.000 prijava za evidentiranje i upis nelegalno izgrađenih objekata, što jasno ukazuje na ogromnu potrebu građana da regulišu status svojih domova. Sa rokom koji ističe 6. februara naredne godine, napori se intenziviraju, a sistem se prilagođava kako bi odgovorio na izazove, uključujući i proširenje digitalne platforme „Svoj na svome” za strance koji poseduju nekretnine u Srbiji.

Urbanizam i društvena stvarnost: Istorija nelegalnih naselja u Srbiji

Problem nelegalno izgrađenih objekata u Srbiji nije nov, već predstavlja duboko ukorenjenu posledicu složenih društveno-ekonomskih i političkih procesa tokom poslednjih nekoliko decenija. Nakon ratova devedesetih, masovne migracije i ekonomski potresi doveli su do naglog širenja gradova i nastanka čitavih naselja izgrađenih van regulatornih okvira. Ova naselja, poput Kaluđerice u Beogradu, koja se često naziva najvećim nelegalnim naseljem na Balkanu, postala su dom za hiljade porodica koje su tražile ekonomski pristupačnije rešenje za stanovanje. Iako su ovi objekti često imali osnovne komunalne priključke, njihov pravni status ostao je u senci, što je stvaralo niz problema – od nemogućnosti dobijanja građevinske dozvole, preko poteškoća prilikom prodaje ili nasleđivanja, do nepotpune integracije u urbanističku infrastrukturu grada.

Trenutna situacija: Geografska rasprostranjenost i brojke

Analiza pristiglih prijava pokazuje jasnu geografsku koncentraciju. Najveći broj nelegalno izgrađenih objekata, što nije iznenađujuće, nalazi se u Beogradu i njegovoj široj okolini. Pored već pomenute Kaluđerice, kritične tačke su i naselja kao što su Plavi horizonti, Grmovac, Busije, Batajnica i delovi Altine. Međutim, važno je naglasiti da ovaj fenomen nije ograničen samo na glavni grad. Slične situacije prisutne su u brojnim drugim gradovima i opštinama širom Srbije, gde su lokalne zajednice takođe suočavane sa izazovima neregulisane gradnje. Prelazak sa 320.000 evidentiranih objekata u prethodnih 26 godina na potencijalnih milion do kraja 2026. godine, kako navodi direktor Agencije, ukazuje na revolucionarnu promenu u pristupu i nameri države da sistemski reši ovaj dugogodišnji problem.

„Svoj na svome”: Digitalna revolucija u legalizaciji

Ključni alat u ovom masovnom procesu je digitalna platforma „Svoj na svome”. Ovaj sistem predstavlja suštinski pomak ka modernizaciji javne uprave, omogućavajući građanima da elektronski podnesu potrebnu dokumentaciju za evidentiranje svog objekta. Najava da će platforma biti proširena i na građane koji nemaju srpsko državljanstvo, ali su vlasnici nekretnina u Srbiji, je od velikog značaja. Ovaj korak ne samo što će olakšati položaj stranih investitora ili dijaspore, već i ukazuje na sveobuhvatan pristup koji ima za cilj da obuhvati sve entitete u sistemu. Digitalizacija procesa smanjuje birokratske barijere, ubrzava tok podataka i omogućava centralizovano praćenje napretka, što je od vitalnog značaja za uspeh ovako složene operacije.

Mobilne ekipe: Javna uprava koja dolazi do građana

Iako je digitalizacija ključna, vlasti su svesne da deo stanovništva zbog starosti, bolesti, nemogućnosti korišćenja tehnologije ili geografske izolovanosti ne može da koristi onlaйn platformu ili da dođe do administrativnih centara. U odgovor na to, inovativna mera su mobilne ekipe koje aktivo odlaze na teren. Kao što je primer iz Sremske Mitrovice pokazao, kombiji opremljeni potrebnom tehnikom i stručnim osobljem ostvaruju desetine prijava u udaljenim selima. Ovaj humani i praktičan pristup ne samo što povećava efikasnost celokupnog procesa, već i gradi poverenje građana u institucije, pokazujući da država želi da pomogne, a ne samo da kažnjava. Ovaj model „pokretne administracije” trebalo bi da postane trajni deo usluga lokalnih samouprava za rad sa osetljivim grupama stanovništva.

Izazovi i prepreke u procesu: Od parcela do papira

I pored svih napora, proces evidentiranja suočava se sa nizom praktičnih izazova. Kako navodi Aleksandar Jovanović, načelnik gradske uprave Šapca, jedan od najčešćih problema je neusklađenost parcela između starih dokumenata i novih premera. Mnogi građani poseduju dokumente starije i od 20 godina, iz vremena kada je parcelacija i sistem katastra bili znatno drugačiji. U međuvremenu, promene u generalnim i detaljnim planovima regulacije, kao i prirodni procesi nasleđivanja i deobe zemljišta, doprineli su da se iste parcele danas mogu naći pod drugim brojem ili granicama. Ovo zahteva dodatne provere, geodetska snimanja i često istrajnost od strane građana da obezbede dokaze o kontinuitetu vlasništva ili korišćenja zemljišta, što proces čini kompleksnim i emotivno zahtevnim za mnoge.

Ekonomski i socijalni implikacije legalizacije

Uspešna legalizacija nelegalnih objekata nosi sa sobom duboke ekonomski i socijalne posledice. Prvo, vlasnici konačno dobijaju pravnu sigurnost nad svojim najvećim imovinskim dobrom, što otvara vrata za normalno tržište nekretnina – mogućnost prodaje, zalaganja za kredit ili legalnog izdavanja. Drugo, opštine i gradovi dobijaju precizniju kartu svog urbanog tkiva, što je od suštinske važnosti za planiranje infrastrukture kao što su putevi, vodovod, kanalizacija, javna rasveta i škola. Ovo direktno utiče na kvalitet života svih stanovnika. Konačno, proces donosi i fiskalnu korist državi kroz buduće poreze na imovinu i privrednu aktivnost koja sledi iz osigurane imovinske osnove. Legalizacija, dakle, nije samo administrativni čin, već preduslov za ekonomski razvoj i socijalnu stabilnost zajednica.

Perspektive i očekivanja nakon februarskog roka

Kako se krajnji rok za podnošenje prijava bliži, fokus se polako pomera sa prikupljanja na obradu. Zvaničnici, poput Đorđa Milića, direktora Agencije, ističu da će prijave biti rešavane po hitnom postupku, sa ciljem da se formiranje katastarskih parcela i ostvarivanje jedinstva nepokretnosti završi u roku od pet godina. Uspeh ovog ambicioznog plana zavisiće od nekoliko faktora: kontinuirane tehničke podrške i unapređenja digitalnih sistema, adekvatnog angažovanja stručnog kadra u lokalnim samoupravama i geodetskim institucijama, kao i od jasne komunikacije sa građanima o toku njihovih pojedinačnih slučajeva. Očekuje se da će nakon masovne faze upisa, Srbija imati znatno precizniji i pouzdaniji katastar nepokretnosti, što će biti temelj za sve buduće projekte prostornog planiranja i održivog urbanog razvoja.

Priča porodice Šarac iz Knina, koja se nakon izbeglištva skućila u beogradskim Plavim horizontima, simbol je za hiljade drugih. Njihova želja da budu „svoj na svome” nije samo pitanje papira, već pitanje dostojanstva, sigurnosti i pripadanja. Trenutni proces masovnog evidentiranja nelegalnih objekata predstavlja istorijsku priliku da se ova dugogodišnja anomalija transformiše u red, pružajući građanima zakonsko priznanje njihovog doma i integrišući čitave zajednice u pravni i urbanistički sistem zemlje. Tehnologija, mobilne ekipe i posvećenost lokalnih zajednica čine ovu složenu mozaiku rešavivom, krok po krok, parcela po parcela.