Veća potražnja za evrima
U poslednjim danima 2024. godine, srpsko devizno tržište zabeležilo je iznenađujući fenomen: neke menjačnice ostale su bez novčanica u evrima, dok su cene za kupovinu ove valute u pojedinim objektima skočile i do 120 dinara. Iako se uvek pred praznike očekuje povećana aktivnost, ovaj intenzitet i prateća medijska panika ukazuju na dublje, psihološke uzroke koji se kriju iza naizgled tehničkog nedostatka likvidnosti. Ova situacija služi kao savršen primer kako geopolitička nervoza može imati neposredne i opipljive posledice na svakodnevni ekonomski život građana.
Psihologija tržišta: Kako strah pretvara navike u paniku
Ekonomski fenomen koji se ispoljio nije posledica fundamentalnih makroekonomskih promena, već snažne psihološke reakcije javnosti. Kako je istakao ekonomista Milan R. Kovačević, objektivnih razloga za devalvaciju dinara trenutno nema. Međutim, “poruke koje vlast šalju po tom pitanju očito zbunjuju građane”. Ovaj gubitak jasne, koherentne komunikacije stvara vakuum koji brzo popunjavaju nagađanja i strah. Građani, suočeni sa kontradiktornim informacijama o sankcijama SAD protiv Naftne industrije Srbije, instinktivno pribegavaju onoj strategiji koja im se čini najsigurnijom u vremenu neizvesnosti: konverziji domaće valute u devize. To nije racionalna proračun o ekonomskim pokazateljima, već emotivna reakcija na percipiranu pretnju stabilnosti, što pretvara rutinsku predprazničku potražnju u naglu i koncentrisanu paničnu kupovinu.
Reakcija Narodne banke Srbije i regulatorni okvir
Narodna banka Srbije (NBS) brzo je reagovala na situaciju, smirujući javnost saopštenjem u kome ističe da se radi isključivo o trenutnom, lokalizovanom nedostatku u pojedinačnim menjačnicama, a ne o sistemskom problemu snabdevanja. Ova institucija ima ključnu ulogu u održavanju stabilnosti kursa. Važno je razumeti regulatorni okvir u kome menjačnice rade. Propisi dozvoljavaju da se evro prodaje za najviše 1,25% više od zvaničnog srednjeg kursa na dan trgovanja, uz mogućnost dodatne provizije od 1%. Analizom podataka sa 10. decembra, kada je zvanični kurs bio 117,42 dinara, vidi se da su cene u menjačnicama od 119,10 do 120 dinara bile na gornjoj granici, ali u okvirima dozvoljenog. Ovo pokazuje da je tržište, iako pod pritiskom, funkcionisalo u regulatornim okvirima, a ne da je došlo do haosa.
Stvarni uticaj sankcija NIS-u na devizno tržište
Ključno pitanje koje se postavlja je koliko su sankcije NIS-u, kao kompaniji sa većinskim ruskim kapitalom, zapravo direktna pretnja stabilnosti nacionalne valute. Profesor Ismail Musabegović jasno razdvaja ove pojave: problem NIS-a je ozbiljan operativni izazov, posebno u pogledu snabdevanja gorivom, ali nije ključan za kurs dinara. Kursna stabilnost zavisi od šire makroekonomske slike: nivoa deviznih rezervi, javnog duga, inflacije i tekućeg deficita platnog bilansa. Sankcije pojedinačnoj kompaniji, makoliko velikoj i sistemski važnoj, ne menjaju direktno ove fundamentalne pokazatelje. Međutim, oni deluju kao jak psihološki signal koji može pokrenuti lančanu reakciju na tržištu, što smo i videli. Ovo je klasičan slučaj gde percepcija pretnje postaje moćnija od same pretnje.
Uporedni pogled: Devizne rezerve kao štit
Jedan od najčešće navođenih argumenata za stabilnost je nivo deviznih rezervi. Predsednik Vučić je istakao da Srbija ima “najveće devizne rezerve u istoriji”, što je tvrdnja koja se može proveriti kroz podatke NBS. Ove rezerve služe upravo kao amortizer za takve nagle pritiske na tržištu. Kada postoji visoka tražnja za devizama, NBS ima kapacitet da interveniše na tržištu, nudeći evre kako bi smirila oscilacije i sprečila prekomernu devalvaciju dinara. Činjenica da do takve intervencije u većoj meri nije došlo sugeriše da je pritisak, iako primetan, bio apsorbovan u okvirima tržišnog mehanizma bez potrebe za drastičnim merama. Sledeća tabela prikazuje ključne makroekonomske pokazatelje koji su temelj stabilnosti:
| Pokazatelj | Status / Vrednost (procena kraj 2024.) | Uticaj na kursnu stabilnost |
|---|---|---|
| Devizne rezerve NBS | Oko 29 milijardi evra | Visok: Omogućavaju intervencije i štite od spoljnih šokova. |
| Javni dug (u % BDP-a) | U okvirima dozvoljenog deficita | Umeren: Nizak nivo duga smanjuje rizik i doprinosi poverenju investitora. |
| Inflacija | U padajućem trendu, blizu ciljanog opsega | Visok: Kontrola inflacije je pretpostavka za jaku domaću valutu. |
| Strana direktna investicija (SDI) | Održava se na značajnom nivou | Visok: Priliv kapitala podržava tražnju za dinarom. |
Sezonski faktor i dugoročne navike štednje
Iako je psihološka komponenta bila dominantna, ne sme se zanemariti ni uobičajeni sezonski faktor. Kako objašnjava prof. Musabegović, kraj godine tradicionalno donosi povećanu tražnju za devizama. Kompanije zatvaraju finansijske godišnje cikluse, plaćaju obaveze i konvertuju sredstva, dok građani često konvertuju dinare u evre kao oblik štednje ili pripreme za prazničnu potrošnju. Ova redovna pojava stvara dodatni pritisak na tržištu koji se, u kombinaciji sa iznenadnim psihološkim šokom, umnožavao i doveo do vidljivih poremećaja u pojedinim menjačnicama. Međutim, ekonomski gledano, ovakvi sezonski talasi su kratkotrajni i ne menjaju dugoročni trend, što potvrđuje i brzo vraćanje cena ka normalnim okvirima nakon što je prvi talas nervoze prošao.
Evro kao instrument štednje: Racionalno i emotivno
Dugogodišnja praksa štednje u stranoj valuti duboko je ukorenjena u srpskom društvu, što je posledica istorijskih iskustava sa visokom inflacijom i devalvacijama. S tim u vezi, kupovina evra kao štednja nije sama po sebi iracionalna strategija. Međutim, ključna razlika je između planomerne štednje i panične kupovine pod uticajem trenutnih vesti. Prva se zasniva na dugoročnoj perspektivi i diversifikaciji portfolija, dok druga predstavlja emotivnu reakciju koja često dovodi do kupovine na vrhuncu cene. Kako ističe Musabegović, “kao vid štednje, kupovina evra nije loša, ali značajne dobiti od ovih kratkih oscilacija nema”. One koji su kupovali evro po 120 dinara teško će ostvariti značajnu dobit na srednjoročnom nivou, osim ako ne dođe do stvarnog, fundamentalnog slabljenja dinara, za što trenutno nema previše osnova.
Komunikacijski izazov: Uloga medija i zvaničnih izvora
Ovaj događaj naglašava koliko je kvalitetna i blagovremena komunikacija ključna za održavanje ekonomski racionalnog ponašanja javnosti. Kontradiktorni narativi koji su kružili javnošću – od alarmističkih vesti o nedostatku valute do zvaničnih iskaza o rekordnim rezervama – stvorili su idealno tlo za konfuziju. Javnost je ostala bez jedinstvenog, autentičnog glasa koji bi objasnio složenu situaciju sa sankcijama i njen realni ekonomski domet. Mediji imaju odgovornost da vesti kontekstualizuju i da ne podstiču paniku, dok institucije moraju komunicirati jasno, konzistentno i transparentno. Ekonomski pokazatelji mogu biti solidni, ali ako javnost ne veruje porukama koje stižu, njeno ponašanje će i dalje biti vođeno strahom, a ne činjenicama.
Konačno, situacija sa većom potražnjom za evrima u decembru 2024. ostaje kao snažna studija slučaja o interakciji psihologije i ekonomije. Pokazala je da je srpsko devizno tržište dovoljno likvidno i regulisano da apsorbuje nagle šokove bez sistemskog kolapsa, ali je i razotkrila ranjivost javnog mnjenja na geopolitičke tenzije i neefikasnu komunikaciju. Stabilnost dinara, kao što su pokazali ekonomski pokazatelji i intervencije NBS, nije bila ugrožena u fundamentalnom smislu. Međutim, stabilnost poverenja građana – koja je podjednako važna za funkcionisanje ekonomije – pokazala je znake napetosti. Ovaj događaj služi kao podsetnik da ekonomski uspeh nije samo brojka u bilansima centralne banke, već i složeni sistem poverenja, komunikacije i kolektivne psihologije koji zahteva kontinuiranu pažnju i brigu.
