Kako podstaći čitanje kod mlađih generacija: Seminar na Zlatiboru otkriva strategije za bibliotekare

Kako podstaći čitanje kod mlađih generacija: Izazovi i rešenja za bibliotekare

Prema podacima Svetske organizacije za kulturu, samo 35% tinejdžera u Srbiji redovno čita knjige iz zadovoljstva, što predstavlja značajan pad u odnosu na prethodne generacije. Ovaj alarmantan podatak bio je centralna tema seminara “Gde je knjiga? Rad sa tinejdžerima na promociji čitanja” koji je održan u Inovacionom biznis centru Zlatibor. Događaj je okupio bibliotekare iz cele zemlje koji su želeli da razumeju navike mladih čitalaca i da kroz kreativan pristup podstaknu njihovo interesovanje za knjige.

Program je bio namenjen bibliotekarima koji žele da razumeju navike mladih čitalaca i da kroz kreativan pristup podstaknu njihovo interesovanje za knjige. Predavanja su obuhvatila nekoliko oblasti, uključujući savremene generacije i nova uloga biblioteke, tinejdžere, biblioteke i psihološku podršku, kao i krizu čitanja sa podacima, istraživanjima i analizama. Ovaj seminar predstavljao je jedan od ključnih događaja u okviru akreditovanog programa stalnog usavršavanja u bibliotečko-informacionoj delatnosti za 2025. godinu.

Savremene generacije i nova uloga biblioteke

Biblioteke danas stoje pred potpuno novim izazovima u eri digitalnih tehnologija i promenljivih čitalačkih navika. Tradicionalni model biblioteke kao prostora za čuvanje knjiga više nije dovoljan da privuče mlađe generacije. Prema istraživanjima sprovedenim u okviru programa obrazovanja, moderna biblioteka mora da transformiše svoju ulogu u zajednici, postajući centar za učenje, kreativnost i socijalnu interakciju. Biblioteke su se tokom istorije prilagođavale promenama u društvu, a danas se suočavaju sa novim izazovima digitalne ere.

Zed i Alfa generacije, rođene u doba interneta i digitalnih uređaja, imaju potpuno drugačiji odnos prema informacijama i znanju. Za razliku od starije generacije koja je knjigu doživljavala kao primarni izbor znanja i zabave, mlađi korisnici imaju neprekidan pristup ogromnoj količini sadržaja preko interneta. Ova promena zahteva od bibliotekara da razviju nove strategije komunikacije i pristupa koji će knjige učiniti relevantnim u digitalnom svetu.

Psihološka podrška i razumevanje tinejdžera

Jedan od ključnih segmenata seminara bio je posvećen psihološkoj podršci tinejdžerima kroz bibliotečke programe. Mladi u adolescentnoj fazi razvoja često se suočavaju sa brojnim izazovima – od identitetskih kriza do pritiska vršnjaka i akademskih obaveza. Biblioteka može da postane sigurno mesto gde tinejdžeri mogu da pronađu odgovore na svoja pitanja i da razviju zdravstvene mehanizme za nošenje sa stresom.

Eksperti su istakli važnost kreiranja bibliotečkih programa koji podstiču zdrave stilove života kod tinejdžera. Ovo uključuje ne samo promociju čitanja kao načina za relaksaciju i razvoj empatije, već i integraciju knjiga koje se bave mentalnim zdravljem, emocionalnom inteligencijom i socijalnim veštinama. Biblioteke u Zlatiboru i drugim lokalitetima imaju jedinstvenu priliku da postanu partneri u zdravstvenom vaspitanju mladih.

Veštačka inteligencija u bibliotečkom kontekstu

Jedna od najinovativnijih tema seminara bila je primena veštačke inteligencije u obrazovanju i bibliotečkoj praksi. U eri digitalne transformacije, bibliotekari moraju da razumeju kako tehnologije kao što su AI čat-botovi, personalizovani preporučni sistemi i analitika čitalačkih navika mogu da pomognu u promociji čitanja. Međutim, ova tema donosi i brojne etičke izazove i rizike koje je potrebno pažljivo razmotriti.

Eksperti su raspravljali o tome kako AI alati mogu da pomognu bibliotekarima da kreiraju personalizovane preporuke za svakog pojedinačnog tinejdžera, analizirajući njihove interese, čitalačku istoriju i kognitivni stil učenja. Istovremeno, istakli su važnost održavanja ljudskog kontakta i razumevanja konteksta, jer tehnologija ne može da zameni dubinsko razumevanje psiholoških potreba mladih čitalaca. Ova oblast predstavlja fascinantnu sinergiju između tehnologije i humanističkih nauka.

Primeri dobre prakse u Srbiji i regionu

Seminar je predstavio brojne primere dobre prakse u radu sa tinejdžerima koji su implementirani u bibliotekama širom Srbije i regiona. Ovi uspešni modeli uključuju interaktivne radionice, književne klubove sa savremenim temama, kolaboracije sa lokalnim školama i kreiranje digitalnih sadržaja koji se poklapaju sa interesima mladih. Jedan od ključnih zaključaka bio je da uspešni programi uvek počinju od slušanja samih tinejdžera i njihovih autentičnih potreba.

Biblioteka Ljubiša R. Đenić, čiji su predstavnici učestvovali na seminaru, razvila je niz inovativnih programa koji kombinuju tradicionalno čitanje sa digitalnim medijima. Ovaj pristup omogućava tinejdžerima da istražuju književnost kroz medije koji su im prirodniji, kao što su podkasti, video blogovi i socijalne mreže. Ovakve inicijative pokazuju kako biblioteke mogu da ostanu relevantne u digitalnom dobu bez kompromitovanja svoje osnovne misije promovisanja čitanja i obrazovanja.

Radionice i simulacije: Praktični pristup

Simulacija individualne preporuke knjige korisnicima Zed i Alfa generacije bila je jedna od ključnih radionica pod nazivom “Ovo je knjiga za tebe”. Učesnici su naučili kako da analiziraju profile mladih čitalaca, razumeju njihove interese i psihološke karakteristike, i na osnovu toga kreiraju personalizovane preporuke koje će zaista zapaliti interesovanje za čitanje. Ova veština je posebno važna u doba prezasićenosti informacijama, gde mladi često ne znaju od gde da počnu sa izborom knjiga.

Druga radionica, “A gde je ta knjiga?”, fokusirala se na kreiranje projekata podsticanja sporog čitanja iz zadovoljstva i učenja kroz pokret. Ovaj koncept priznaje da moderni tinejdžeri imaju drugačiji rim života i pažnje, i da tradicionalni modeli čitanja moraju da se adaptiraju. Sporo čitanje podrazumeva dublju angažovanost sa tekstom, refleksiju i integraciju sa drugim aktivnostima, što može biti privlačnije za generacije naviknute na multitasking.

Nacionalna kampanja čitanja: Potreba i potencijal

Jedan od najvažnijih segmenata seminara bio je razgovor o potrebi nacionalne kampanje čitanja. Učesnici su razmatrali kako sistemski pristup na nacionalnom nivou može da podstakne kulturu čitanja kod mladih. Takva kampanja bi zahtevala saradnju između ministarstava, obrazovnih institucija, biblioteka, izdavača i medija, sa ciljem kreiranja koherentne strategije za promociju čitanja kao vredne i zabavne aktivnosti.

Iskustva drugih zemalja pokazuju da dobro osmišljene nacionalne kampanje mogu da imaju značajan uticaj na čitalačke navike. Ključni elementi uspeha uključuju angažovanje popularnih ličnosti kao ambasadora čitanja, kreiranje interaktivnih digitalnih platformi, integraciju sa srednjim školama i univerzitetima, kao i sistem podsticaja za biblioteke i škole koje razvijaju inovativne programe čitanja. Ova tema je posebno relevantna u kontekstu umetnosti i kulture kao strateškog prioriteta društva.

Edukacija bibliotekara za budućnost

Autorke i realizatorke programa, Elizabeta Georgijev i Milica Matijević, istakle su da je kontinuirano obrazovanje bibliotekara ključno za uspešan rad sa mlađim generacijama. Seminar na Zlatiboru predstavljao je samo jedan deo akreditovanog programa stalnog usavršavanja u bibliotečko-informacionoj delatnosti za 2025. godinu. Ovaj program obuhvata širok spektar tema – od digitalnih veština i psihologije adolescenaca do projektnog menadžmenta i komunikacionih strategija.

Bibliotekari danas moraju da budu ne samo čuvari knjiga, već i pedagozi, psiholozi, digitalni stručnjaci i komunikatori. Njihova uloga se proširila na vođenje mladih kroz kompleksni svet informacija, pomaganje u razvoju kritičkog mišljenja i kreiranje inkluzivnih prostora gde svako može da pronađe knjige koje odgovaraju njegovim interesima i potrebama. Ova transformacija profesije zahteva kontinuirano učenje i adaptaciju na brze promene u tehnologiji i društvu.