Zašto je sletanje na Mesec i dalje toliko teško? Analiza lunarnih misija i izazova

Zašto je sletanje na Mesec i dalje toliko teško? Analiza lunarnih misija i izazova

Prošlo je više od pola veka otkako je NASA spustila astronaute na Mesec i sve ih bezbedno vratila kući. Ipak, danas se sletanje na površinu Meseca pokazalo kao izuzetno složen izazov za privatne svemirske kompanije. Nedavni neuspeh misije “Peregrin” kompanije “Astrobotik” samo je najnoviji primer u nizu propalih pokušaja. Čini se da raketna nauka sredine 20. veka nije postala osnovno znanje 21. veka, kako bi se moglo očekivati.

Istorijski kontekst lunarnih misija

Tokom svemirske trke šezdesetih godina, NASA je potrošila neverovatnih 25 milijardi dolara na program “Apolo“. Ovaj ogroman budžet omogućio je razvoj tehnologije koja je bila na vrhuncu svog vremena. Međutim, nakon završetka programa “Apolo”, lunarni moduli su pali u nemilost. Kada je kineska svemirska letelica “Čang’e 3” sletela 2013. godine, to je bilo prvo meko sletanje na Mesec od sovjetske “Lune 24” 1976. godine. Ovaj dug period bez lunarnih misija doveo je do gubitka znanja i iskustva u ovoj oblasti.

Savremeni pristup NASA-e

Danas NASA ima iza sebe 70 godina institucionalnog znanja i kulture usmerene ka projektovanju, izgradnji i testiranju svemirskih letelica. Međutim, prema svojoj novoj šemi komercijalnih lunarnih usluga (CLPS), agencija nastoji da smanji troškove i stimuliše američku svemirsku industriju plaćajući privatnim kompanijama, kao što su “Astrobotik” i “Intuitiv mašins” sa sedištem u Hjustonu, da isporuče svoje instrumente na Mesec. Ovaj pristup donosi kompromis u vidu većeg rizika od neuspeha, ali se očekuje da će se isplatiti na dugi rog.

Tehnički izazovi sletanja na Mesec

Jedan fundamentalni izazov, kaže Jan Vorner, bivši generalni direktor Evropske svemirske agencije (ESA), je težina. “Uvek ste blizu neuspeha jer morate biti lagani ili letelica neće leteti. Ne možete imati veliku sigurnosnu marginu.” Sam Mesec proizvodi dodatne probleme. Postoji gravitacija – šest puta manja nego na Zemlji – ali nema atmosferu. Za razliku od Marsa, gde svemirske letelice mogu da lete do svog odredišta i koče padobranima, sletanje na Mesec u potpunosti zavisi od motora.

Problemi sa pogonskim sistemima

Ako imate jedan motor, kako manje sonde uglavnom imaju, on mora biti upravljiv, jer ne postoji drugi način da se kontroliše spuštanje. Da bi stvar bila još komplikovanija, motor mora imati gas, koji omogućava da se potisak povećava i smanjuje. “Obično kada se uključite te mlaznice i one obezbeđuju stabilan potisak”, kaže Niko Detman, vođa grupe za istraživanje Meseca u ESA. “Promena potiska tokom operacija pravi dodatne komplikacije.”

Nedostatak masovne proizvodnje

Uz to, skoro svaka svemirska letelica je prototip. Osim retkih slučajeva, kao što su “Galileo” komunikacioni sateliti, svemirske letelice su mašine po meri. Oni se ne proizvode masovno sa istim oprobanim sistemima i dizajnom. A kada su raspoređeni u svemiru, sami su. “Ako imate problema sa automobilom, možete ga popraviti, ali u svemiru je to nemoguće”, kaže Verner. “Prostor je druga dimenzija.”

Testiranje i validacija

Testiranje je kritično za uspeh lunarnih misija. Ali dok je rakete moguće postaviti na lansirnu rampu i proći kroz sve potrebne korake, opcije su ograničenije za svemirske letelice. Testovi mogu da provere da li snaga i pogon, navigacija, komunikacije i instrumenti funkcionišu, i da li su svemirske letelice dovoljno stabilne kako bi se osiguralo da mogu da izdrže intenzivne vibracije lansiranja, ali ne postoji dobar način da se simulira sletanje na Mesec. “Mnogo je teže kvalifikovati i validirati lunarno sletanje nego mnoge druge svemirske sisteme”, kaže Detman.

Globalni konkurenti i uspesi

Kina i Indija su uspele da obave robotsko sletanje na Mesec, a ruska “Luna 25” sletela je prošle godine, skoro 60 godina nakon što je sovjetska “Luna 9” obavila prvo meko sletanje. Međutim, lenderi koje su izgradile privatne kompanije imaju stopostotni neuspeh na Mesecu: izraelski lender “Berešit” srušio se 2019. godine, dok se japanski lender koji je izgradio “Ajspejs” srušio prošle godine. “Peregrin” je treći poraz u ovoj kategoriji.

Ekonomski aspekti i budućnost

Dr Džošua Rasera, naučni saradnik na Imperijal koledžu u Londonu, ističe da su sve ove kompanije relativno nove i da obavljaju ove misije iz svog džepa. Ipak, strategija bi trebalo da se isplati, jer kompanije uče iz svojih neuspeha. “I dalje je jeftinije u odnosu na ukupan broj misija, čak i ako se prvih nekoliko možda sruši.” Ovaj pristup otvara put za demokratizaciju svemirskih istraživanja i stvaranje održive lunarne ekonomije.

Tehnološka revolucija u svemirskoj industriji

Savremena tehnologija donosi nove mogućnosti za lunarna istraživanja. Razvoj naprednih navigacionih sistema, veštačke inteligencije i robotike omogućava preciznije i sigurnije sletanje na Mesec. Ipak, i dalje postoje fundamentalni izazovi koji zahtevaju inovativna rešenja i kontinuirano usavršavanje postojećih tehnologija.

Oblast nauke i istraživanja igra ključnu ulogu u razumevanju izazova lunarnih misija. Kontinuirana istraživanja u oblasti materijala, pogonskih sistema i navigacije neophodna su za uspešnu realizaciju budućih misija na Mesec. Savremena obrazovna sistema takođe ima važnu ulogu u pripremi novih generacija inženjera i naučnika koji će raditi na ovim složenim projektima.