earth-day

Ovu planetu nismo nasledili od roditelja, nego je pozajmili od svoje dece!

Poruka koja bi trebala biti svakodnevno u mislima svakog pojedinca, stanovnika naše planete, čiji Dan obeležavamo 22. aprila, već alarmantno govori o tome da svojoj deci ostavljamo brojne probleme koji vode i do problema egzistencije živih bića na planeti.

Iz godine u godinu sve više smo suočeni sa klimatskim promenama kao posledicama globalnog zagrevanja. Nemar s kojim smo se, pojavom industrije i njenim razvojem, uništavanjem prirodnih resursa i porastom populacije stanovnika odnosili prema jedinom mestu u svemiru na kome nam je omogućen opstanak, zadnjih decenija postao je zabrinjavajući. Zabrinjavajuće je što smo uspeli da zagadimo ne samo našu planetu nego i vasionski prostor u njenoj orbiti.

Dan planete Zemlje, ustanovljen je ne samo kao opomena već i kao početak novih akcija koje treba da se nastave na prethodne napore, ne samo u cilju razvijanja i buđenja svesti, nego i na konkretne aktivnosti usmerene na naš opstanak i opstanak budućih naraštaja.

Ovaj datum, 22. april, zvanično se obeležava od kada je na „Samitu o planeti Zemlji” Ujedinjenih nacija, u Brazilu, 1992. godine, usvojen dugoročni program za promociju održivog razvoja i Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime (Konvencija je stupila na snagu 1994.godine). Kao dodatak Konvenciji, 1997. godine u Japanu usvojen je Kjoto protokol, kojim se smanjuje ispuštanje šest gasova koji izazivaju efekat staklene bašte (ugljen–dioksid, metan, azot–dioksid, fluorougljovodonik, perfluorougljovodonik i heksafluorida). Do sad ga je ratifikovalo preko 180 država, ali su neke države odbile njegovu ratifikaciju, uključujući Sjedinjene Američke Države i Kinu. Za njegovo stupanje na snagu bila je potrebna ratifikacija najmanje 55 država i da države koje su ratifikovale protokol čine najmanje 55% zagađivača, pa se stupanje na snagu čekalo do 2005. godine,  kada ga je Rusija, svojim prihvatanjem, omogućila.

Republika Srbija je članica Konvencije od 10. juna 2001. godine , a Kjoto protokola od 17. januara 2008. godine. Srbija ima status zemlje u razvoju  i nije imala obavezu kvanifikovanja smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte u prvom obavezujućem periodu, ali je ratifikacijom Konvencije preuzela obaveze utvrđivanja i sprovođenja akcija koje doprinose postizanju njenih ciljeva.  Otvaranjem procesa pristupanja EU, Srbija prelazi u okvir Aneksa 1, Kjoto sporazuma, tako da , u skladu sa propisima EU čije su članice potpisnik ovog sporazuma, postajemo obavezni i da ga primenjujemo. EU je u decembru 2002. godine usvojila zakonsku regulativu koja omogućava sistem trgovine emisijama ugljendioksida, kako bi ostvarila sporazumom postavljene zahteve. Formirano je tržište, slično berzi emisijama ugljendioksida, a eksperti procenjuju da ovako formirano tržište emisija na prostoru EU vredi više od 2, 5 milijardi evra.

Prognoze ekspertskog tima UN i Svetske meteorološke organizacije su da može doći do porasta temperature od 1, 2 do  5,8 stepeni do kraja ovog veka, i da će, i pored napora za obuzdavanje porasta emisije ugljendioksida, temperatura i dalje nastaviti da se povećava i raste i u narednih 100 do 300 godina, jer se gasovi dugo zadržavaju u atmosferi.

Ovaj datum koji danas obeležavamo daje ne samo povod i priliku da i pojedinačno i kolektivno, kao država, pokažemo i počnemo da mislimo na budućnost planete.

M. Nikolić

Related Posts

Leave a Comment


Notice: ob_end_flush(): failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/erors/public_html/wp-includes/functions.php on line 5107