Zelene Stanice u Srbiji
Samo dve godine nakon ambicioznih najava o izgradnji 164 javne punjačke stanice duž auto-puteva do 2025. godine, projekat “zelenih stanica” u Srbiji je zvanično obustavljen pre nego što je i započet. Ova vest, koja je izazvala brojne reakcije, postavlja pitanje o realnom stanju i budućnosti električne mobilnosti u našoj zemlji. Iako se na prvi pogled čini kao korak unazad, detaljnija analiza otkriva složenu sliku gde regulativne promete i dinamičan rast tržišta i dalje usmeravaju Srbiju ka elektromobilizmu, mada možda drugim putevima.
Od ambicioznih planova do obustave projekta
Još 2023. godine, “Putevi Srbije” su raspisali poziv za finansijera projekta “zelenih stanica”. Plan je bio da se na odmorištima duž glavnih saobraćajnih pravaca postavi ukupno 16 punktova sa najmanje pet do deset punjača za električna vozila, sa ukupnom procenjenom vrednošću investicije od 786 miliona dinara. Nakon odlaganja, u martu 2024. godine izabran je konzorcijum preduzeća iz Beograda kao finansijer. Međutim, kao što su za “Forbes Srbija” potvrdili iz “Puteva Srbije”, projekat je obustavljen u novembru 2024. godine. Zvanični razlog je kašnjenje u pripremi projektne dokumentacije i neispunjavanje ugovornih obaveza od strane izabranog finansijera, što je rezultiralo raskidom ugovora. Trenutno, “Putevi Srbije” nemaju u planu pokretanje novog postupka za ovaj projekat, što ga efektivno stavlja u neodređeno čekanje.
Regulatorni okvir u promeni: Usklađivanje sa EU
Iako se konkretan projekat zaustavio, šire tokove u oblasti električne mobilnosti obeležavaju značajne regulativne promene. Kako ističe konsultant za e-mobilnost Filip Mitrović, Srbija je u obavezi da svoju infrastrukturu za alternativna goriva uskladi sa evropskim pravnim okvirom, posebno sa Uredbom AFIR (Alternative Fuels Infrastructure Regulation). Ova uredba postavlja obavezujuće ciljeve za države članice u pogledu gustine mreže punjača. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture najavilo je donošenje Zakona o infrastrukturi za alternativna goriva, a javna rasprava se očekuje u aprilu. Ove promene su ključne jer će definisati jasna pravila, olakšati naplatu usluge punjenja po utrošenom kilovat-času i definisati ulogu operatora infrastrukture, čime se stvara predvidivija sredina za buduće investitore.
Dinamičan rast tržišta uprkos izazovima
Paralelno sa institucionalnim izazovima, tržište električnih vozila u Srbiji beleži zapažen i ubrzan rast. Prema poslednjim dostupnim podacima, na našim ulicama je registrovano oko 7.200 baterijskih električnih vozila (BEV). Iako je ovaj broj mali u poređenju sa prosekom Evropske unije, dinamika je impresivna: za manje od 10 meseci broj je porastao za preko 2.000 vozila. Ovaj rast je jasan indikator da tržište, i pored niže kupovne moći u odnosu na zapadnoevropske zemlje, sve više prihvata i prepoznaje prednosti elektromobila. Razvoj tržišta polovnih električnih vozila, koje su pristupačnije, takođe će biti ključan faktor za dalju demokratizaciju ove tehnologije.
| Pokazatelj | Stanje (kraj 2024 / početak 2025) | Napomena |
|---|---|---|
| Registrovana električna vozila (BEV) | oko 7.200 | Snažan rast od preko 2.000 vozila za manje od 10 meseci |
| Javni punjači (procena) | preko 200 | Broj privatnih i polu-javnih punjača je znatno veći |
| Plan “zelenih stanica” duž auto-puteva | Obustavljen projekat | Plan za 16 punktova sa 5-10 punjača; ugovor raskinut |
| Regulatorni okvir | U toku usklađivanje sa AFIR Uredbom EU | Očekuje se donošenje Zakona o infrastrukturi za alternativna goriva |
Infrastruktura punjenja: Stanje i perspektive
Procena je da u Srbiji trenutno postoji preko 200 javnih punjača. Međutim, kao što ističe Filip Mitrović, broj privatnih i polu-javnih punjača (npr. u stambenim zgradama, na poslovnim objektima ili u tržnim centrima) najmanje je pet puta veći. Ovo je ključna informacija jer statistike širom Evrope pokazuju da se preko 80% punjenja obavlja upravo kod kuće ili na radnom mestu. Dakle, razvoj privatne i polu-javne infrastrukture je od fundamentalnog značaja za svakodnevnu upotrebu elektromobila. Izmene Zakona o planiranju i izgradnji već su omogućile da punjači postanu standardni deo novih objekata bez potrebe za posebnom građevinskom dozvolom, što će dugoročno ubrzati njihovu rasprostranjenost.
Strateški izazovi: Tranzit i težak saobraćaj
Za trenutni broj električnih vozila, postojeća mreža javnih punjača u Srbiji se može smatrati dovoljnom, odnosno nije u kritičnom stanju za lokalnu upotrebu. Međutim, pravi strateški izazovi leže u drugom pravcu. Srbija, kao zemlja smeštena na ključnim evropskim saobraćajnim koridorima 10 i 11, mora razmišljati o infrastrukturi koja će uslužiti tranzitnom saobraćaju. Razvoj mreže ultra-brzih punjača (od 150 kW naviše) na svakih 60 kilometara duž ovih pravaca, što je predviđeno evropskim planovima do 2030. godine, postaje od strateškog značaja. Takva infrastruktura je snažan signal za logističke kompanije i učesnike u međunarodnom saobraćaju i može pozitivno uticati na turistički i ekonomski tok.
Još složeniji izazov predstavlja dekarbonizacija saobraćaja u celini. Ova vozila zahtevaju punjače znatno većih snaga (megavatskog nivoa), duža vremena parkiranja za punjenje i potpuno drugačiji pristup u planiranju lokacija. Razvoj mreže za ova vozila zahteva dugoročno, sistemsko planiranje i znatne investicije, ali je neizostavan deo dekarbonizacije saobraćaja u celini. Očekuje se da će budući nacionalni plan, u skladu sa AFIR uredbom, morati da se detaljno bavi i ovom temom.
Šta sledi za “zelene stanice” i investitore?
Prema mišljenju stručnjaka, od projekta “zelenih stanica” se verovatno nije potpuno odustalo. Filip Mitrović navodi da postoji mogućnost ponovnog raspisivanja tendera ili definisanja potpuno novog modela realizacije projekta nakon što se regulatorni okvir u potpunosti uskladi sa evropskim. Donošenje Zakona o infrastrukturi za alternativna goriva, očekuvano u prvoj polovini 2025. godine, biće prekretnica. Jasna pravila o vlasništvu, upravljanju i naplati infrastrukture će stvoriti predvidiviju i sigurniju investicionu klimu. Ovo je neophodno da bi se privukli ozbiljni, dugoročni investitori koji će moći da realizuju projekte ove složenosti i razmere.
Istovremeno, privatni sektor nastavlja da razvija svoje mreže punjača. Energetske kompanije, tržni centri, hoteli i mreže supermarketa sve više prepoznaju prisustvo punjača kao konkurentsku prednost i dodatu uslugu svojim mušterijama. Ovaj organski rast infrastrukture “odozdo” doprinosi opštoj dostupnosti, posebno u urbanim sredinama. Konačno, ekonomski modeli kao što su lizing, subvencije ili povoljni krediti za kupovinu elektromobila i instalaciju kućnih punjača takođe će biti odlučujući za održivi rast tržišta. Svestan ovih izazova, ekonomski timovi u mnogim kompanijama već rade na modelima koji će električna vozila učiniti ekonomski opravdanim za širu populaciju.
