Vraćanje obaveznog vojnog roka u Srbiji: Budžetski predlog za 2026. godinu otkriva planove za investiciju od 86,5 miliona evra

Vraćanje obaveznog vojnog roka u Srbiji: Budžetski predlog za 2026. godinu otkriva planove za investiciju od 86,5 miliona evra

Nakon skoro 15 godina od ukidanja obaveznog vojnog roka, srpska vlada je prvi put formalno uključila ovu stavku u Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu. Prema dokumentima koji su dostupni javnosti, planira se ulaganje od ukupno oko 86,5 miliona evra u naredne tri godine, odnosno 28,8 miliona evra godišnje za pripremu infrastrukture za vraćanje vojne obaveze. Ovaj podatak predstavlja značajan pomak u diskusiji o budućnosti srpske vojske i otvara niz pitanja o strateškim prioritetima nacionalne bezbednosti.

Budžetski detalji i infrastrukturni projekti

Služenje vojnog roka se u Predlogu zakona o budžetu vodi kao projekat 5021, sa jasno definisanom namenom za „uređenje vojnih objekata za stvaranje uslova za aktiviranje obaveznog služenja vojnog roka”. Za 2026. godinu je određeno ukupno 6.360.184.000 dinara (oko 54,4 miliona evra), od čega se za mašine i opremu izdvaja 2.673.000.000 dinara (nešto više od 22,8 miliona evra). Ovi brojni pokazuju ozbiljnost namera i sistemski pristup pripremi za potencijalno vraćanje vojne obaveze.

Kada je reč o konkretnim infrastrukturnim projektima, budžet za 2026. godinu predviđa sledeća sredstva: 597 miliona dinara za izgradnju objekata i infrastrukture Vojske Srbije u Priboju, 100 miliona dinara za iste svrhe u Nišu i 30 miliona dinara u Pančevu. Pored toga, precizirano je da se 2027. godine uloži još 200 miliona dinara u izgradnju objekata i infrastrukture Vojske Srbije. Ova geografska raspodela investicija ukazuje na strateško planiranje rasporeda budućih regruta širom zemlje.

Istorijski kontekst i komparativna analiza

Obavezni vojni rok u Srbiji je ukinut krajem 2010. godine kao deo reformi usmerenih ka stvaranju profesionalne vojske zapadnoevropskog tipa. Tokom narednih godina, srpska vojska je prošla kroz značajne transformacije, usmerene ka modernizaciji i profesionalizaciji. Međutim, poslednjih godina se sve češće raspravlja o ograničenjima profesionalnog modela i potrebi za rezervnim sastavom koji bi mogao da se mobiliše u slučaju kriza.

Bojan Dimitrijević, vojni analitičar, ističe da je proces vraćanja obavezne vojske „dugotrajan i složen”. On navodi primer Hrvatske, gde je priprema kasarni za služenje vojnog roka trajala četiri godine. „Treba imati u vidu da je ranija infrastruktura u našim kasarnama ili prodata ili rashodovana”, dodaje Dimitrijević. Ova činjenica ukazuje na potrebu za značajnim investicijama u obnovu vojnih objekata koji su godinama bili van upotrebe ili korišćeni za druge namene.

Pravni i politički aspekti

Pre nego što se i zvanično vrati služenje obaveznog vojnog roka, Narodna skupština Srbije mora da izglasa odgovarajući zakon. Međutim, poslednjih nedelja nema najava da će se to uskoro dogoditi, pogotovo ako se ima u vidu da su trenutno u skupštinskoj proceduri izmene i dopune Zakona o Vojsci Srbije u kojima se ne spominje vraćanje služenja vojnog roka. Ovaj nedostatak sinhronizacije između budžetskih predloga i zakonodavnih inicijativa otvara pitanje o stvarnim vremenskim okvirima za implementaciju.

Dimitrijević naglašava da izmene Zakona o Vojsci Srbije ne sugerišu da će se služenje vojske vratiti u skorijoj budućnosti. „Te izmene uglavnom se odnose na vojnike na profesionalnom ugovoru, i pritom je povećana starosna granica i smanjena školska sprema. Takođe, ni to što je novac iz vojnog budžeta opredeljen za pripremu kasarni ili služenje vojnog roka ne mora nužno da znači da će se uskoro vratiti služenje vojske jer taj novac može i da se preraspodeli u okviru budžeta za druge namene”, analizira Dimitrijević.

Strateški i ekonomski razlozi

Dilema da li je profesionalna vojska dovoljna Srbiji ostaje otvoreno pitanje. Dimitrijević smatra da je „svakako bolji jedan motivisani vojnik profesionalac nego 10 prinudno dovedenih. Međutim, profesionalna vojska ne može da odgovori na sve savremene izazove. Profesionalni vojnik je svakako najskuplji”. Ova analiza ukazuje na kompromis između kvaliteta i kvantiteta u sistemu nacionalne odbrane.

Savremeni bezbednosni izazovi zahtevaju fleksibilan pristup koji kombinuje profesionalne jedinice za brzo dejstvo i rezervni sastav za dugotrajnije operacije. Ekonomski aspekt je takođe ključan – investicija od 86,5 miliona evra predstavlja značajan trošak za budžet, ali u poređenju sa troškovima održavanja profesionalne vojske, obavezni rok može predstavljati ekonomski efikasnije rešenje za održavanje rezervnog kadra.

Javno mnjenje i socijalni aspekti

Jedno od ključnih pitanja u vezi sa vraćanjem vojnog roka jeste kako bi javnost reagovala na ovu meru. Dimitrijević ističe: „Mislim da još nema raspoloženja u javnosti za služenje vojnog roka pogotovo kod onih koji bi trebalo da služe vojsku”. Ova procena ukazuje na potencijalne socijalne izazove koji bi mogli da nastanu ukoliko se donese odluka o vraćanju obaveze.

Mlađa generacija koja je odrastala bez iskustva vojnog roka može imati različite percepcije o ovoj obavezi u poređenju sa starijim generacijama. Sociološka istraživanja bi trebalo da ispitaju stavove različitih demografskih grupa pre donošenja konačne odluke. Ekonomski uticaj na porodice i pojedinačne karijere takođe predstavlja važan aspekt koji zahteva pažljivo razmatranje.

Tehnološka i obrazovna dimenzija

Savremeni vojni rok bi se značajno razlikovao od modela iz devedesetih godina. Današnja obuka bi uključivala savremenu tehnologiju, digitalne veštine i specijalizovane programe obuke usmerene ka specifičnim potrebama moderne vojske. Ovakav pristup ne samo da bi poboljšao sposobnosti budućih rezervista, već bi i doprineo razvoju veština koje su primenljive u civilnom sektoru.

Obrazovni aspekt vojnog roka može predstavljati dodatnu vrednost za mlade ljude, pružajući im priliku da steknu praktične veštine, disciplinu i iskustvo timskog rada. Međutim, važno je osigurati da obrazovni program bude savremen i relevantan za potrebe tržišta rada, kako bi se minimizirao negativan uticaj na obrazovanje i karijerni razvoj učesnika.

Međunarodni kontekst i regionalni trendovi

Trend vraćanja obaveznog vojnog roka nije jedinstven za Srbiju. Neke evropske zemlje, poput Švedske i Litvanije, takođe su ponovo uvele obaveznu vojnu službu nakon perioda pauze. Ovaj trend reflektuje promenu bezbednosne paradigme u Evropi nakon geopolitičkih promena i porasta bezbednosnih pretnji.

U regionu, Hrvatska je već implementirala sličan proces, što pruža korisne lekcije za srpske planere. Iskustvo suseda pokazuje da uspešna implementacija zahteva dugoročno planiranje, adekvatnu infrastrukturu i jasnu komunikaciju sa javnošću. Srpski planeri mogu da iskoriste ova iskustva da bi izbegli potencijalne greške i optimizuju proces implementacije.

Budući pravci i vremenski okviri

Na osnovu trenutnih informacija, proces pripreme za vraćanje vojnog roka je u punom jeku. Ministar odbrane Bratislav Gašić je u septembru najavio da „proces ide svojim tokom” i da su „pripreme, kao i infrastrukturno uređenje vojnih objekata u punom jeku”. On je takođe ukazao na očekivanja da će prvi regruti stići u kasarne sledeće godine.

Prema Gašićevim najavama, trajanje vojnog roka biće 75 dana, od kojih će 15 dana obuku izvoditi na terenu. Ovakav model predstavlja kompromis između potrebe za osnovnom obukom i minimiziranja disrupcije u životu regruta. Ključno pitanje koje ostaje jeste kada će se doneti konačna zakonodavna odluka i kako će se osigurati podrška javnosti za ovaj značajan korak u reorganizaciji srpske vojske.