Vlažni kolovozi i sneg do 5 cm širom Srbije
Prema najnovijem izveštaju Štaba zimske službe, koji je objavilo javno preduzeće “Putevi Srbije”, stanje na putnoj mreži u Srbiji je prohodno, ali zahteva povećanu pažnju svih učesnika u saobraćaju. Iako je samo jedan putni pravac trenutno označen kao neprohodan, prisutni faktori kao što su vlažni kolovozi, snežni nanos do pet centimetara, mogućnost poledice i magle čine vožnju izazovnom. Ovakve meteorološke prilike su uobičajene za ovaj period godine, ali upravo zbog toga predstavljaju konstantan izazov za održavanje bezbednosti na putevima. Sveobuhvatni pregled stanja pruža dragocenu informaciju ne samo za svakodnevne komuteraje, već i za vozače koji planiraju duža putovanja kroz različite regione naše zemlje.
Trenutno stanje na putevima prema prioritetima održavanja
Javno preduzeće “Putevi Srbije” klasifikuje puteve prema prioritetima održavanja, što omogućava bržu i efikasniju reakciju zimske službe. Prema današnjem izveštaju, stanje je sledeće: na putevima I prioriteta (najvažniji magistralni pravci) kolovozi su uglavnom vlažni, sa mestimičnim nanosom snega u raskvašenom stanju do 5 cm na teritorijama Užica, Valjeva i Vranja. Posebno su naglašeni kao najopterećeniji i najizloženiji pravci II A-175 (Mionica – Brežđe – Divčibare – Kaona) i II A-231 (Vlasinsko Jezero – Božica), gde su kolovozi vlažni i ima snega. Ova klasifikacija pomaže vozačima da bolje procene rizike, imajući u vidu da se na ovim pravcima obično odvija najintenzivniji saobraćaj, pa su i posledice mogućih nezgoda veće.
Stanje na srednjim i lokalnim saobraćajnicama
Situacija na putevima II i III prioriteta održavanja je slična, ali često zahteva dodatni oprez zbog njihovog prolaska kroz zahtevniji teren. Na državnim putevima II prioriteta kolovozi su takođe vlažni u nižim predelima, sa mestimičnim snegom do 5 cm na područjima Kruševca, Novog Pazara, Užica i Zaječara. Jedan od ključnih problema na ovim deonicama, posebno u regionu Zaječara, su sitni odroni duž nestabilnih kamenih kosina. Ovi odroni su najčešći na putevima koji prolaze kroz klisure i useke, kao što su I B-34 (Đerdapska klisura) i deonica Knjaževac – Kalna na putu II A-221 (klisura Korenatac). Vozačima se preporučuje da na ovim deonicama budu posebno pažljivi i da prate informacije o mogućim začepljenjima.
Specifični rizici: odroni, poledica i magla
Pored vlažnih kolovoza i snega, izveštaj “Puteva Srbije” identifikuje još tri ključna rizika za bezbednu vožnju. Prvi su odroni, koji su aktivni na nizu puteva, uglavnom u zapadnoj Srbiji. Navedeni su pravci kao što su I B-21 (Divljaka – Ivanjica i dalje), II A-180 (Vučkovica – Ivanjica), II A-197 (razne deonice) i drugi. Drugi rizik, možda i najopasniji, je mogućnost pojave mestimične poledice. Zbog najavljenih niskih temperatura u jutarnjim i večernjim satima, poledica se može formirati na deonicama duž rečnih tokova, u kotlinama, klisurama i na mostovima. Treći faktor je magla, koja je prisutna na pravcima I A-1 (petlja Grdelica – granica sa Severnom Makedonijom) i I B-33 (Požarevac – Kučevo – Majdanpek), što drastično smanjuje vidljivost.
| Tip rizika | Lokacija / Putni pravci | Efekat na vožnju |
|---|---|---|
| Odroni | I B-21, II A-180, II A-197, II A-198, II B-409 | Moguće začepljenje puta, opadanje kamenja |
| Mogućnost poledice | Deonice duž reka, kotlina, klisura, mostovi | Gubitak potiska i kontrole vozila |
| Magla | I A-1 (Grdelica – Preševo), I B-33 (Požarevac – Majdanpek) | Smanjena vidljivost ispod 100 metara |
| Vlažan kolovoz + sneg (do 5cm) | Skoro svi putevi I i II prioriteta, posebno u zapadnoj Srbiji | Produžen kočni put, mogućnost klizanja |
Stanje na graničnim prelazima i prilazima turističkim centrima
Za putnike koji planiraju međunarodna putovanja ili odlazak u zimske turističke centre, vesti su uglavnom dobre. Svi prilazi graničnim prelazima su prohodni. Jedini navedeni detalj je za put II A-192, koji povezuje granične prelaze sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, gde je kolovoz vlažan i ima snega do 5 cm. Isto tako, prilazi zimskim turističkim centrima su prohodni, što je od suštinskog značaja za funkcionisanje zimskog turizma. Međutim, upravo na ovim putevima ka planinskim vrhovima vozači moraju biti spremni na nagle promene vremenskih uslova i znatno veći snežni nanos kako se uzdižu u visinu.
Stručni saveti “Puteva Srbije” za vozače
Javno preduzeće “Putevi Srbije” ne dostavlja samo informacije o stanju, već i konkretne, stručne preporuke za bezbednost. Prvi i najvažniji savet je da vozači bez odgovarajuće zimske opreme (zimskih guma u prvom redu) i kompleta lanaca u vozilu uopšte ne kreću na put u ovakvim uslovima. Ako se putovanje ne može izbeći, vožnja mora biti zaista oprezna i pažljiva. Ključna mera je prilagođavanje brzine trenutnim uslovima na putu, što često znači vozenje znatno ispod dozvoljene granice. Ovaj apel nije formalnost – statistike saobraćajnih nezgoda jasno pokazuju drastičan porad udesa usled prebrze vožnje za date uslove, posebno na vlažnom ili zaleđenom kolovozu.
Praktične mere opreza tokom vožnje
Šta konkretno podrazumeva “oprezna vožnja” u uslovima vlažnog kolovoza i snega? Prvo, neophodno je povećati rastojanje od vozila ispred, jer se kočni put na mokrom ili zasneženom asfaltu može udvostručiti ili utrostručiti u odnosu na suv. Drugo, treba izbegavati nagle i brze manevre – naglo kočenje, naglo skretanje ili naglo ubrzavanje. Svaki od ovih manevara može dovesti do gubitka potiska i kontrole nad vozilom. Treće, od suštinske je važnosti redovno provetravanje vozila kako bi se sprečilo zamagljivanje stakla od unutra, što dodatno narušava vidljivost. Konačno, ako se susretnete sa maglom, obavezno uključite maglenke i smanjite brzinu, a ako je vidljivost izuzetno loša, bezbedno je stati na prvo odgovarajuće parkiralište i sačekati da se magla diže.
Dugoročni izazovi i odgovornost svih učesnika u saobraćaju
Svake godine, zimski period postavlja iste izazove pred sistem održavanja puteva i pred vozače. Rad “Puteva Srbije” i njihovih zimskih službi je od ključnog značaja za održavanje prohodnosti, ali konačni faktor bezbednosti su ponašanje i odluke svakog pojedinca za volanom. Informisanje, kao što je ovaj detaljan izveštaj, predstavlja prvi korak. Drugi korak je priprema vozila – provera guma, kočnica, stobaja, tečnosti za brisače i grejače. Treći korak je planska vožnja koja uključuje vreme za sporije kretanje i moguće zastoje. Bezbednost na putu je zajednička odgovornost. Vremenski uslovi su faktor na koji pojedinac ne može da utiče, ali priprema, oprez i poštovanje snage prirode su stvari koje svako od nas može i mora da preduzme.
Praćenje zvaničnih izveštaja, kao i lokalnih meteoroloških prognoza pre polaska, treba da postane rutina. Vremenske prilike mogu da se promene brzo, posebno u planinskim i brdskim predelima. Vozači koji putuju kroz regione poput Ivanjice, Kosova, Vranja ili Zaječara moraju biti svesni da će se lokalni uslovi često razlikovati od onih u većim gradskim centrima. Konačno, iako je tehnologija dala alate kao što su aplikacije u realnom vremenu, ništa ne zamenjuje ljudski rasud i sposobnost procene rizika na osnovu onoga što se vidi kroz vetrobran. Vožnja u zimskim uslovima je veština koja se neprestano usavršava, a poštovanje snage prirode i sopstvenih ograničenja je njen temelj.
