Moždani udar

Moždani udar u Srbiji: Alarmantne statistike koje zahtevaju hitnu pažnju

Svake godine moždanim udarom pogodi najmanje 12 miliona ljudi širom sveta, a srpska statistika pokazuje zabrinjavajuće podatke – na svakih 20 minuta jedna osoba doživi ovaj zdravstveni problem, dok svakog sata moždanim udarom izgubi život najmanje jedna osoba. Profesor Ranko Raičević, predsednik Udruženja neurologa Zapadnog Balkana, naglašava da je ova bolest postala najčešći uzrok smrti kod žena u našoj zemlji, a novi faktori rizika poput energetskih pića i temperaturnih oscilacija dodatno komplikuju situaciju.

Vreme je ključni faktor u lečenju moždanog udara

Ove godine, slogan koji prati Svetski dan borbe protiv moždanog udara, 29. oktobar, glasi “Svaki minut je važan”, ali profesor Raičević ističe da nije preterano reći i da je svaki sekund od presudnog značaja. “Svedoci smo da su rezultati naših procedura i terapijskih i dijagnostičkih u jasnoj razmeri sa brzinom dolaska u hitnu službu. Već desetak godina unazad prepoznali smo ovu priču i već radimo neke projekte da se trombolitička terapija daje već u kolima Hitne pomoći”, objašnjava dr Raičević.

Na nedavno završenom Svetskom kongresu o moždanom udaru u Barseloni takođe je naglašeno da se daje prioritet vremenu, odnosno skraćivanju postupka davanja bilo kog oblika terapije, bilo da je reč o trombolitičkoj terapiji ili mehaničkoj trombektomiji. Prema rečima profesora Raičevića, na velika vrata vraća se i intraarterijska tromboliza: “Rezultati su mnogo, mnogo bolji kada imamo kraće to vreme od samog događaja do početka terapije i mi na nivou Srbije, u zadnjih desetak godina, smo napravili značajan pomak da skratimo ovo vreme”.

Terapijske mogućnosti u Srbiji

Trombolitičku terapiju, kako kaže profesor Raičević, daje svaka opšta bolnica u Srbiji, a za trombektomiju postoje centri u svim univerzitetskim centrima uključujući Vojno-medicinsku akademiju i specijalnu bolnicu Sveti Sava. “Sprema se i jedno vreme je to i radio uspešno Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje, nadam se da će oni opet početi da rade. Na broj stanovnika koje Srbija ima i sa kapacitetima koje imamo i sa svim ovim saznanjima koje pratimo, možemo da kažemo da mi možemo da napravimo program da ogroman broj ljudi ima veću šansu da dobije pravu terapiju koja im nudi mnogo veće šanse za kvalitetan život nakon velikog događaja kao što je moždanim udar”, navodi profesor Raičević.

Organizacija neurološke službe kao izazov

Profesor Raičević ukazuje na problem koji postoji već skoro 15 godina: “Povučeni su neurolozi iz doma zdravlja i pacijenti sami procenjuju hitnost, jer nemaju više na nivou domova zdravlja nekog stručnog. Ne potcenjujem lekare opšte prakse, niti kolege drugih disciplina, ali za neka neurološka stanja bi tu trebalo da bude trijaža koja će da usmerava na koju stranu idemo”. Prisustvo neurologa u domovima zdravlja bi, navodi, smanjilo pritisak na tercijarne zdravstvene centre i omogućilo pravovremeniju dijagnostiku.

Ovaj problem posebno dolazi do izražaja u ruralnim područjima gde pacijenti često moraju da putuju satima do najbližeg neurološkog centra. Nedostatak neurologa u primarnoj zdravstvenoj zaštiti dovodi do kašnjenja u postavljanju dijagnoze i započinjanju terapije, što direktno utiče na ishod lečenja. Kako bi se ovaj problem rešio, potrebno je razmotriti reorganizaciju zdravstvenog sistema i vraćanje neurologa u primarnu zdravstvenu zaštitu.

Novi faktori rizika: Energetska pića i promene životnih navika

Sa moždanim udarom sve češće se suočavaju mlađi pacijenti, neretko već u dvadesetim godinama. Novi faktori rizika nalaze se u novim načinima života, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, ali i energetska pića. “Energetska pića su tako opasna, osobito u situacijama kada je mozak izmoren. On mora osam sati da se odmara, a mi mu dajemo surogat u okviru energetskog pića, da može još da radi. U jednom trenutku se ta čaša prepuni”, upozorava dr Raičević.

Njegov savet je da se vratimo poznatom pravilu: osam sati rada, osam sati hobija, osam sati odmora. “Mozak traži osam sati odmora. Ako to ne uradimo, imamo sve faktori rizika u još većoj meri. Uglavnom uz odgovarajuću reakciju i terapiju i oni najteži oblici moždanog udara mogu da se prevaziđu”, kaže gost Dnevnika.

Tehnološki napredak u lečenju moždanog udara

Prema rečima predsednika Udruženja neurologa Zapadnog Balkana, moždanim udar je sada rešiv čak i u najgorim slučajevima sa potpunom oduzetošću ekstremiteta, ukoliko je reakcija bila na vreme, nakon mehaničke trombektomije gotovo da nema posledica. Primer pravovremene reakcije je slučaj ministra Glišića.

“Ako se desi oštećenje, ako se moždanim udar razvija nekoliko sati, dolazi do oštećenja središnjeg dela, taj deo, kako ga zovemo srž nekroze, nije moguće da se povrati. Ali ako su samo ošamućeni neuroni, i ako napravimo ponovnu revaskularizaciju, oni se vraćaju kao da se ništa nije desilo. Tako da teorijski i stvarno možemo da čoveka koji je bio potpuno oduzet, u roku od dva sata, vratimo njegovom životu. Ne otpuštamo odmah te pacijenti jer moramo da utvrdimo zbog čega se desilo da se ne bi ponovilo”, zaključio je profesor Raičević.

Savremene tehnološke metode u neurologiji omogućavaju precizniju dijagnostiku i efikasnije lečenje. Digitalizacija medicinskih podataka i telemedicina dodatno doprinose bržem prepoznavanju simptoma i pravovremenom reagovanju.

Uticaj vremenskih promena na kardiovaskularni sistem

Hladna jutra i večeri uz, za ovo doba godine, izuzetno visoke temperature tokom dana ne pogoduju osobama sa kardiovaskularnim oboljenjima. Profesor Raičević savetuje oprez: “Promene na krvnim sudovima zavise i od hladnoće. Imamo kod srčanih bolesnika vazospazam (skupljanje) kod hladnoće i vazodilataciju (širenje) kod toplote, tako da te oscilacije u protoku krvi ka mozgu i ka srcu su veoma kritične. Mogu da pređu tanku liniju iz fiziološkog u patološko, da se ispolji anginozni bol, ali i da se razvije infarkt srca ili moždanim udar”.

Ove temperaturne oscilacije posebno su opasne za starije osobe i one sa postojecim kardiovaskularnim problemima. Preporučuje se da ove osobe izbegavaju nagle promene temperature, nose odgovarajuću odeću i prate svoje zdravstveno stanje tokom perioda sa velikim temperaturnim razlikama.

Žene i moždanim udar: Sociološki aspekti i prevencija

Kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti vodeći su uzrok smrti kod žena, a sve mlađi pacijenti javljaju se sa ovim zdravstvenim problemima. Ova poražna statistika da je već 15 godina prvi uzrok umiranja žena u bolničkim sredinama moždanim udar, prema rečima dr Raičevića ima nekoliko uzroka. “Žene žive duže u Srbiji, a moždanim udar je bolest starije životne dobi, i to je jedan razlog.”

Kao drugi razlog profesor navodi to što žene, zbog socioloških normi i vaspitanja, gledaju da prvo zbrinu svoje muževe, braću, decu pa tek onda misle na sebe i zbog toga se javljaju u već težim oblicima osnovnih oboljenja.

“Moramo da promenimo svest da su pre svega, ja to govorim i mojim studentima, u avionu, kada padne pritisak kiseonika, prvo staviš masku sebi, pa detetu. Mi tako moramo da brinemo i o sopstvenom zdravlju, jer ako o svom sopstvenom zdravlju, to govorim pre svega na žene, nećemo moći da pomognemo ni našim najbližima”, objašnjava profesor Raičević.

Edukacija i prevencija kao ključni elementi borbe protiv moždanog udara

Prevencija moždanog udara zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje edukaciju stanovništva, promenu životnih navika i pravovremeno prepoznavanje simptoma. Simptomi moždanog udara koji zahtevaju hitnu medicinsku pomoć uključuju iznenadnu slabost lica, ruke ili noge, posebno na jednoj strani tela; iznenadnu konfuziju, probleme sa govorom ili razumevanjem; probleme sa vidom na jedno ili oba oka; iznenadne probleme sa hodanjem, vrtoglavicu, gubitak ravnoteže ili koordinacije; i iznenadnu, jaku glavobolju bez poznatog uzroka.

Važno je da se stanovništvo edukuje o ovim simptomima i značaju brzog reagovanja. Svaki minut od početka simptoma do početka lečenja može značiti razliku između potpunog oporavka i trajnih neuroloških oštećenja. Programi javnog zdravlja treba da se fokusiraju na podizanje svesti o faktorima rizika i prevenciji moždanog udara kroz zdraviji način života.

Zdrav način života koji smanjuje rizik od moždanog udara uključuje redovnu fizičku aktivnost, zdravu ishranu bogatu voćem i povrćem, održavanje zdrave telesne težine, izbegavanje pušenja, umerenu konzumaciju alkohola i kontrolu krvnog pritiska, šećera u krvi i holesterola. Redovni zdravstveni pregledi i praćenje ovih parametara mogu značajno smanjiti rizik od moždanog udara i drugih kardiovaskularnih oboljenja.