Bezbednost hrane

Bezbednost hrane u Srbiji: Rezultati monitoringa i zaštita zdravlja potrošača

Preko 97% uzoraka hrane u Srbiji ispunjava sve propisane standarde bezbednosti, prema najnovijim podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ovaj impresivan rezultat predstavlja značajan napredak u sistemu kontrole kvaliteta hrane koji je postavljen kao prioritet nacionalnog zdravstvenog sistema. Monitoring je obuhvatio 350 proizvoda širom zemlje, a čak 341 proizvod je bio u potpunosti ispravan, što govori o ozbiljnom pristupu proizvođača i efikasnosti nadzornih mehanizama.

Kako funkcioniše sistem kontrole hrane u Srbiji

Poljoprivredna inspekcija je tokom 2025. godine sprovela opsežan program monitoringa koji je obuhvatio širok spektar proizvoda koje svako domaćinstvo redovno kupuje. Kontrole su bile usmerene na kliučne segmente tržišta hrane, uključujući koks i pečivo, kukuruz i žitarice, zamrznuto bobičasto voće, suvo voće, orašaste plodove, začine, biljna ulja, čajeve, čokoladu i sokove. Ovako sveobuhvatan pristup omogućava da se rizici identifikuju na samom početku proizvodnog lanca, pre nego što proizvodi stignu do potrošača.

Prema podacima iz sektora poljoprivrede, sistem kontrole je postavljen tako da prati celokupni proizvodni proces – od poljoprivrednog gazdinstva do maloprodajnog objekta. Inspektori redovno uzorkuju proizvode i šalju ih na analizu u akreditovane laboratorije, gde se proverava prisustvo štetnih supstanci kao što su mikotoksini, ostaci pesticida, teški metali, akrilamid i drugi potencijalno opasni materijali.

Kliučni rizici i problematični proizvodi

Od devet uzoraka koji nisu prošli kontrolu, najveći broj je pao na istim preprekama kao i prethodnih godina: aflatoksin B1, povećan kadmijum, ostaci pesticida, akrilamid ili pirolizidinski alkaloidi. Ove supstance predstavljaju ozbiljnu pretnju po zdravlje potrošača i njihovo prisustvo u hrani je strogo regulisano nacionalnim i evropskim standardima. Aflatoksin B1, na primer, poznat je kao jedan od najopasnijih kancerogenih materija koji se može pojaviti u uslovima nepravilnog skladištenja žitarica i orašastih plodova.

Analize pokazuju da poseban oprez ostaje neophodan kod bobičastog i sušenog voća, kao i kod začina i nekih proizvoda od žitarica. Upravo u tim segmentima, prema rečima inspekcije, i minimalna promena uslova u proizvodnji može da dovede do odstupnja. Ova činjenica naglašava važnost kontinuiranog nadzora i edukacije proizvođača o pravilima dobre proizvođačke prakse.

Efikasnost nadzornih mehanizama

Sva sporna roba je odmah uklonjena iz prodaje, a inspekcija je detaljno proverila i proizvođače, što pokazuje efikasnost reagovanja nadležnih organa. U jednom slučaju proizvod je proglašen nebezbednim i odmah je sprovedena puna zakonska procedura. Ovakav brz odgovor sistema garantuje da potrošači ne budu izloženi riziku od konzumiranja nebezbedne hrane.

Prema stručnjacima iz oblasti javnog zdravlja, ovakav sistem kontrole je od suštinskog značaja za prevenciju hroničnih bolesti koje mogu biti izazvane dugotrajnim izlaganjem štetnim supstancama u hrani. Redovni monitoring omogućava rano otkrivanje potencijalnih problema i sprečava njihovo širenje na šire populacije.

Tehnološki napredak u kontroli kvaliteta hrane

Savremeni sistemi kontrole hrane sve više koriste digitalne tehnologije za praćenje kvaliteta proizvoda. Od sofisticiranih laboratorijskih metoda do sistema za praćenje lanaca snabdevanja, tehnologija igra kliučnu ulogu u osiguravanju bezbednosti hrane. Primena savremenih analitičkih metoda omogućava detekciju štetnih supstanci u veoma niskim koncentracijama, čime se dodatno povećava nivo zaštite potrošača.

U Srbiji se sve više ulaže u modernizaciju laboratorijske opreme i obuku stručnjaka za primenu najnovijih metoda analize. Ovaj napredak omogućava preciznije i brže testiranje uzoraka, što direktno doprinosi poboljšanju bezbednosti hrane na tržištu.

Edukacija proizvođača i potrošača

Jedan od kliučnih aspekata sistema bezbednosti hrane je kontinuirana edukacija i proizvođača i potrošača. Proizvođači se redovno obaveštavaju o najnovijim standardima i pravilima dobre proizvođačke prakse, dok potrošači dobijaju informacije o pravilnom čuvanju i pripremi hrane. Ovakav sveobuhvatan pristup doprinosi stvaranju kulture bezbednosti hrane na svim nivolma društva.

Prema istraživanjima sprovedenim u oblasti edukacije potrošača, svesnost o bezbednosti hrane je u stalnom porastu, što podstiče i proizvođače da se pridržavaju viših standarda kvaliteta. Potrošači koji su bolje informisani češće traže proizvode sa jasno označenim sastavom i poreklom, što podstiče tržišnu konkurenciju na osnovu kvaliteta.

Budući izazovi i perspektive

Iako su trenutni rezultati monitoringa ohrabrujući, postoje izazovi sa kojima se sistem bezbednosti hrane suočava. Klimatske promene, globalizacija tržišta hrane i pojava novih štetnih supstanci zahtevaju kontinuirano prilagođavanje nadzornih mehanizama. Kontrola u rizičnim segmentima će biti nastavljena pojačanim tempom, posebno kod proizvoda koji su pokazali veću sklonost ka odstupanjima od standarda.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić istakao je da će se nastaviti sa pojačanim nadzorom u segmentima gde su uočeni rizici, jer je bezbednost hrane osnovna linija odbrane zdravlja potrošača. Ovakav pristup garantuje da će sistem kontrole ostati efikasan i u budućnosti, prateći promene na tržištu i nove izazove.

Zaključna razmatranja o značaju monitoringa

Monitoring bezbednosti hrane u Srbiji je pokazao da sistem funkcioniše, da većina proizvođača odgovara na visoke standarde, ali i da se rizici moraju stalno držati pod lupom – zbog zdravlja svih nas koji te proizvode svakodnevno stavljamo na sto. Kontinuirani napredak u ovom području direktno doprinosi poboljšanju kvaliteta života građana i jačanju poverenja u domaću poljoprivrednu proizvodnju.

Za više informacija o opštim principima i standardima bezbednosti hrane, posetite Wikipedia članak o bezbednosti hrane.