Sveti apostoli Irodion Agav Ruf i drugi
Prema drevnoj tradiciji i crkvenom kalendaru, svakog 8. aprila po julijanskom kalendaru, srpski pravoslavni vernici okupljaju se u molitvi i sećanju na svete apostole Irodiona, Agava, Rufa, Asinkrita, Flegonta, Ermija i ostale koji pripadaju svetom skupu Sedamdesetorice učenika. Ovi svetitelji nisu samo istorijske figure iz daleke prošlosti; njihovi životi, ispunjeni žrtvom, proročkim darom i nepokolebljivom verom, predstavljaju živu vezu sa apostolskim dobima i neprekidni izvor duhovnog nadahnuća za savremenog čoveka.
Sedamdesetorica apostola: Širenje vere u prvom veku
Pored dvanaestorice najbližih učenika, Gospod Isus Hristos izabrao je i drugi krug od sedamdeset učenika, zadavši im zadatak da idu pred njim u svaki grad i mesto gde je on nameravao da dođe. Sedamdesetorica apostola bili su ključni za širenje hrišćanstva u njegovim najranijim fazama, noseći vest o vaskrslom Hristu u različite krajeve Rimskog carstva i dalje. Njihova služba često je bila ispunjena velikim teškoćama, progonima i mučeništvom, što je samo učvrstilo temelje Crkve. Sveti Irodion, Agav, Ruf i drugi koje danas slavimo pripadali su upravo ovom skupu revnosnih propovednika, a njihova imena zabeležena su u svetim knjigama Novog zaveta, što im daje poseban autoritet i značaj u crkvenoj tradiciji.
Sveti apostol Irodion: Srodnik Pavlov i mučenik
Apostol Pavle u Poslanici Rimljanima pominje Irodiona kao svog rođaka, što ukazuje na blisku porodičnu i duhovnu vezu između njih. Irodion je postavljen za episkopa grada Neopatra, gde je sa velikom revnošću pastirovao svoje stado. Njegovo svedočanstvo bilo je obeleženo izuzetnim stradanjima. Predanje kaže da su ga Jevreji, neprijatelji hrišćanske vere, žestoko mučili: tukli štapovima po glavi, kamenili po ustima i bodli noževima. Napušten naizgled kao mrtav, sveti Irodion je, čudesnom Božijom silom, ustao i nastavio da služi apostolima. Kasnije je otišao u Rim, gde je pomagao apostolu Petru, i tamo je, zajedno sa mnogim drugim hrišćanima, primio mučeničku smrt posecanjem mačem, verovatno tokom progona od strane cara Nerona, u vreme kada je i apostol Petar raspet.
Sveti apostol Agav: Prorok Novog zaveta
Dok se o mnogim apostolima malo zna, sveti Agav se izdvaja po tome što su njegova konkretna proročanstva zabeležena u Delima apostolskim, što mu daje poseban istorijski i duhovni pečat. On je, u duhu, predvideo veliku glad koja će zahvatiti ceo svet, što se i dogodilo za vreme cara Klaudija, oko 44-45. godine nove ere. Još značajnije je njegovo drugo proročanstvo. Kada se sreo sa apostolom Pavlom u Kesariji, Agav je uzeo Pavlov pojas, vezao sebi ruke i noge i rekao: “Tako veli Duh Sveti: Čoveka kojega je ovaj pojas, ovako će ga svezati u Jerusalimu Jevreji i predati ga u ruke neznabožaca.” Ovo proročanstvo se bukvalno ispunilo, jer je Pavle ubrzo bio uhvaćen u Jerusalimu, što je na kraju dovelo do njegovog putovanja u Rim. Proročanstva svetog Agava pokazuju kako je Bog delovao kroz svoje sluge u najranijoj Crkvi, utvrđujući veru i upozoravajući na buduće događaje.
| Apostol | Pomen u NZ | Služba (episkopija) | Znamenitosti |
|---|---|---|---|
| Sv. Irodion | Rim. 16:11 | Neopatar (Grčka) | Rođak Pavlov, mučenik u Rimu |
| Sv. Agav | D.ap. 11:28; 21:10 | Prorok u Judeji | Prorokovao glad i Pavlovo zatvaranje |
| Sv. Ruf | Rim. 16:13 | Tiva (Teba) u Grčkoj | Nazivan “izbranim u Gospodu” |
| Sv. Asinkrit | Rim. 16:14 | Irkanija (Mala Azija) | Episkop posle apostolskog putovanja |
| Sv. Flegont | Rim. 16:14 | Maraton (Trakija) | Episkop u trakijskom gradu |
| Sv. Ermija | Rim. 16:14 | Dalmacija | Episkop na prostorima današnje Hrvatske |
Sveti apostoli Ruf, Asinkrit, Flegont i Ermija: Pčele Hristove
Apostol Pavle u istom poglavlju Poslanice Rimljanima pozdravio je i Rufa, nazvavši ga “izabranim u Gospodu”, što govori o njegovoj posebnoj duhovnoj ugledu u prvoj zajednici. Prema crkvenom predanju, Ruf je postao episkop u Tivi, čuvenom gradu u Beotiji. Asinkrit je, takođe pomenut u 14-om stihu, služio kao episkop u Irkaniji u Maloj Aziji. Flegont je postavljen za episkop u trakijskom gradu Maratonu, a sveti Ermija za episkop u Dalmaciji, na prostorima današnjeg Jadrana. Crkveno predanje ih lepo opisuje kao “pčele Hristove” koje su raznosile “med Jevanđelja po raznim krajevima”. Njihova služba nije bila laka; stradali su mnogo “radi ljubavi Hristove”, ali je njihovim trudama hrišćanska vest učvršćena na Balkanu, u Maloj Aziji i Grčkoj, ostavljajući trajan duhovni pečat na tim prostorima.
Vaskrsenje mrtvih: Apostolsko uverenje i odgovor na sumnju
Proslava ovih svetih apostola nerazdivno je povezana sa osnovnim dogmatom hrišćanske vere u koji su oni najstrasnije verovali i za koji su dali živote – veru u vaskrsenje mrtvih. U besedi koja se čita na njihov praznik, svetitelj se osvrće na pitanja koja su mučila ljude u prvom veku, a muče i savremenog čoveka: “Kako će ustati mrtvi? I u kakvom će tijelu doći?” Ova pitanja, kao što apostol Pavle kaže, potiču od “bezumnika” koji ne umeju da čitaju Božije otkrovenje ni u prirodi oko sebe. Svako proleće priroda svedoči o vaskrsenju: suvo seme koje “umire” u zemlji da bi izniklo kao nova, živa biljka, potpuno drugačijeg oblika i lepote.
Hristos kao temelj i uzor vaskrsenja
Najmoćniji i neosporni dokaz vaskrsenja, međutim, nije u prirodi, već u istorijskom događaju vaskrsenja Gospoda Isusa Hrista. Apostoli, uključujući i ove koje danas slavimo, nisu propovedali neku apstraktnu filozofiju, već su bili neposredni svedoci ovog događaja. Hristos je lično, pre svog stradanja, vaskrsao Lazara, sina nainske udovice i ćerku Jairovu, pripremajući svet za najveće čudo. Svojim sopstvenim vaskrsenjem, On je postao “prvina od usnulih” i jemstvo da će i svi koji veruju u Njega uslediti. Pitanje “kako” gubi smisao kada se uzme u obzir da je Tvorac zakona prirode istovremeno i onaj koji ih može prevazići svojom božanskom voljom i silom.
O zemaljskom i nebeskom telu
Na pitanje o tome u kakvom će telu doći mrtvi, apostolska beseda nudi duboko teološko obrazloženje zasnovano na Pavlovim rečima. Postoje tela zemaljska i tela nebeska. Naše sadašnje, zemaljsko telo, podložno je bolesti, truleži i smrti. Međutim, u vaskrsenju, Bog će vernima dati novo, nebesko telo. To neće biti potpuno druga osoba, već isti čovek, obnovljen i preobražen. Kao što seme ne izgleda kao biljka koja iz njega niče, ali je u njemu sadržana njegova suština i život, tako će i naše novo telo biti netruležno, besmrtno i slavno, za razliku od sadašnjeg truležnog, smrtnog i rugobnog. Čovek će u tom telu savršeno poznavati sebe i svoje bližnje, baš kao što čovek ostaje isti bio obučen u haljine prosjaka ili carevu porfiru. Ova nada u preobraženje cele naše biti centralna je tačka hrišćanskog optimizma i smisla.
Svetac u besedi završava moćnom molitvom: “Gospode prebogati, ne predaj nas večnoj truleži, nego kao carske sinove obuci nas u odeću besmrtnu.” Ova molitva suštinski sabira sve što predstavljaju sveti apostoli Irodion, Agav, Ruf i njihovi saborci: veru koja prevazilazi patnju, nadež u život koji pobeđuje smrt, i ljubav prema Bogu koji je obećao da će verne svoje sluge, poput ovih apostola, presvetiti u večno carstvo Hrista ljubljenoga. Njihovo sećanje nije samo pogled unazad, već živa vera koja utiče na sadašnjost i budućnost svakog vernika.
