Šta se menja u porezima PDV-u i e-fakturama
Svake godine donose se nove odluke koje direktno utiču na poslovanje i privatne finansije, ali period 2025. i 2026. godine donosi niz reformi koje će značajno preoblikovati poreski sistem u Srbiji. Prema procenama ekonomista, ove promene predstavljaju najkompleksniji set novih pravila u poslednjoj deceniji, zahtevajući ozbiljne pripreme od strane svih učesnika u privredi. U narednim redovima, detaljno ćemo analizirati sve ključne izmene, njihov kontekst i praktične implikacije na poslovanje i domaćinstva.
Promene u porezu na dohodak građana i doprinosima
Jedan od centralnih elemenata najavljenih reformi odnosi se na Zakon o porezu na dohodak građana. Gordana Aritonović, poreska savetnica, ističe da se izdvajaju tri ključne stavke. Prvo, od 1. januara 2026. godine predviđeno je povećanje neoporezivog iznosa zarade sa trenutnih 28.423 dinara na 34.221 dinar. Ova mera predstavlja nastavak politike smanjenja opterećenja rada i ima za cilj da stvori prostor za rast neto prihoda zaposlenih. Međutim, važno je istaći da će istovremeno doći do značajnog povećanja minimalne zarade, što za poslodavce koji isplaćuju minimalac neće rezultirati smanjenjem troškova, već dodatnim opterećenjem. Ovaj pristup države pokazuje balansiranu politiku između podrške zaposlenima i održavanja privredne stabilnosti.
Druga značajna promena je produženje roka važenja poreskih olakšica za zapošljavanje do 31. decembra 2026. godine. Ove olakšice, koje važe od 2014. godine, postale su redovni instrument podsticaja za radnu snagu, a njihovo produžavanje se smatra rutinskom administrativnom merom koja osigurava kontinuitet podrške poslodavcima. Treća novina je skraćenje obaveznog perioda zadržavanja ulaganja u alternativne investicione fondove sa tri na dve godine, radi očuvanja ranije ostvarenog poreskog kredita. Ovom merom država jasno pokazuje želju da podstakne investicionu aktivnost građana, ali u okvirima realnijih i privlačnijih vremenskih rokova.
Elektronske otpremnice: Revolucija u praćenju robe
Verovatno najrevolucionarnija promena koja stiže je uvođenje sistema elektronskih otpremnica (eOtpremnica). Iako je zakon donet krajem 2024. godine, tokom 2025. se sprovodi funkcionalna priprema sistema kroz detaljne pravilnike i tehnička uputstva. Obavezna primena će se sprovoditi u fazama: od 1. januara 2026. za veće obveznike i subjekte koji rade sa akciznom robom, i od 1. oktobra 2027. za ostale. Ovaj sistem predstavlja centralni registar svih e-otpremnica i e-prijemnica pod upravom Ministarstva finansija i direktno je povezan sa Sistemom elektronskih faktura (SEF).
U praktičnoj implementaciji, kreiranje e-otpremnice će omogućiti gotovo automatsko generisanje e-fakture, što će drastično smanjiti ručni rad i potencijalne greške u evidenciji. Ovakva integracija sistema donosi korenitu promenu u načinu praćenja kretanja robe, uvodeći nivo transparentnosti i kontrole koji do sada nije bio ostvariv. Za privredne subjekte ovo znači obavezne pripreme u oblasti softverskih rešenja, logističkih procesa i edukacije zaposlenih, što predstavlja značajan izazov, ali i priliku za dugoročno efikasnije poslovanje.
Ključne izmene u Zakonu o PDV-u i elektronskom fakturisanju
Značajan korak u reformi je odlaganje primene preliminarne poreske prijave PDV-a za januar 2027. godinu, umesto prvobitno planiranog januara 2026. Ovaj koncept je zamišljen tako da se u Sistemu elektronskih faktura, na osnovu svih izdatih i primljenih e-faktura, automatski formira nacrt PDV prijave kao dodatni kontrolni mehanizam. Preliminarna prijava nije trebalo da zameni postojeći sistem na ePorezima, već da pruži obveznicima još jednu priliku za proveru podataka pre konačnog podnošenja. Odlaganje primene daje dodatnu godinu dana za usklađivanje SEF-a, računovodstvenih softvera i pripremu samih obveznika za ovaj novi postupak.
Jedna od suštinskih novina odnosi se na obavezu izdavanja dokumenta o smanjenju osnovice u situacijama kada nakon izvršenog prometa dođe do smanjenja osnovice za PDV. Ovaj dokument postaje obavezujući pravni instrument koji osigurava veću pravnu sigurnost. Predsednik Udruženja poreskih savetnika Srbije, Aleksandar Vasić, objašnjava da je u praksi bilo situacija gde su, uprkos obavezi fiskalizacije, izdavane elektronske fakture umesto fiskalnih računa. Predložene izmene sada jasno određuju da se pravo na odbitak prethodnog poreja može ostvariti isključivo na osnovu fiskalnog računa kada postoji obaveza njegovog izdavanja.
| Oblast promene | Ključna novina | Datum primene |
|---|---|---|
| Porez na dohodak | Povećanje neoporezivog iznosa na 34.221 dinar | 1. januar 2026. |
| Elektronske otpremnice | Uvođenje centralnog sistema za praćenje kretanja robe | Fazno od 1. januara 2026. |
| PDV i e-fakture | Odlaganje preliminarne PDV prijave i novi dokument o smanjenju osnovice | April 2026. i januar 2027. |
| Paušalno oporezivanje | Produženje ograničenja rasta poreske osnovice do 10% godišnje | Važi do početka 2028. |
Promene u poreskom postupku i tretman paušalaca
Važna institucionalna promena tiče se Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Rok u kojem Poreska uprava može izvršiti otpis poreskih dugova za koja je nastupila zastarelost, za lica brisana iz registara ili umrla fizička lica, produžen je sa 31. decembra 2025. na 31. decembar 2026. godine. Ovo produženje je direktno povezano sa najavama o uvođenju novog informacionog sistema Poreske uprave, koji zahteva dodatno vreme za potpunu implementaciju i prenos podataka. Ova mera ima za cilj da osigura red i zakonskost u postupanju sa zastarelim dugovima tokom perioda tehnološke tranzicije.
Posebnu pažnju privlači i odluka Vlade Srbije kojom je produženo važenje načina oporezivanja paušalno oporezovanih preduzetnika do početka 2028. godine. Prema ovoj uredbi, poreska osnovica za paušalce može se uvećati najviše do 10 odsto godišnje, što predstavlja značajno ograničenje u odnosu na potencijalni rast prihoda. Ovaj okvir osigurava predvidljivost i stabilnost za veliki broj malih preduzetnika. Ključni faktori za obračun poreskih obaveza i dalje ostaju delatnost, mesto registracije radnje, prosečna zarada u lokalnoj zajednici i starost preduzetnika, čime se održava princip proporcionalnosti i socijalne solidarnosti u poreskom sistemu.
Implikacije na poslovanje i strategije prilagođavanja
Sveobuhvatnost ovih promena zahteva od privrednih subjekata da razviju sveobuhvatne strategije prilagođavanja. Uvođenje sistema elektronskih otpremnica i dalja digitalizacija poreskih postupaka nameću potrebu za investicijama u informacionu tehnologiju i kontinuiranu edukaciju zaposlenih. Računovodstveni softveri moraju biti ažurirani da bi podržali nove obaveze, kao što je automatsko generisanje dokumenta o smanjenju osnovice ili komunikacija sa SEF-om. Za mnoge kompanije, ovo će značiti reviziju internih procedura, a ponegde i angažovanje spoljnih stručnjaka za poresko i IT savetodavstvo.
S druge strane, promene u porezu na dohodak, posebno povećanje neoporezivog iznosa, otvaraju prostor za pregovaranje o platama i reviziju politike naknada. Poslodavci imaju priliku da ponude konkurentnije neto plate bez proporcionalnog povećanja bruto troškova, što može biti značajan faktor u zadržavanju i privlačenju kvalitetne radne snage. Međutim, istovremeno povećanje minimalne zarade zahteva pažljivo planiranje od onih čiji biznis model zavisi od nižih naknada. Dugoročno, ovaj set reformi teži stvaranju predvidljivijeg i transparentnijeg poslovnog ambijenta, ali kratkoročni troškovi tranzicije mogu biti izraziti za mnoge sektore.
Konačno, produženje rokova za određene obaveze, kao što je preliminarna PDV prijava ili otpis dugova, pokazuje da država ima svest o složenosti implementacije i daje dodatni prostor za pripremu. Ovo je ključno za izbegavanje haosa i osiguravanje glatkog prelaska na nove sisteme. Uloga poreskih savetnika i stručnih udruženja postaje nezamenljiva u procesu tumačenja novih propisa i pružanja praktičnih smernica preduzetnicima i građanima. Sveukupno, period 2025-2026. predstavlja prekretnicu u modernizaciji srpskog poreskog sistema, čiji će puni efekti biti vidljivi u narednim godinama.
