Azra

Danas kada je potrebna akcija poput „Provetravanja” da bi oživela rok scena u Srbiji, u javnosti se posle dužeg vremena pojavljuje ime osnivača grupe Azra Branimira Štulića. Azra je ostavila neizbrisiv trag otvarajući novi pristup rok muzici zahvaljujući tekstovima koji ni tada nisu bili razumljivi svima, zbog Štulićevog filozofskog pristupu životu, ljudima, situacijama i društvu. Bez obzira što Azra zvanično ne postoji od 1990. godine, njihove pesme žive i sviraju se, tekstovi su aktuelni i sada. Kao da se ništa nije promenilo jedino što Štulića mnogo bolje razumemo.

Život u Zagrebu i studiranje na Filozofskom fakultetu, po želji roditelja, buntovnika sa razlogom je odvelo na put na kome je često nastupao sam sa gitarom svirajući sve. U tom periodu su i nastale mnoge pesme koje je Azra kasnije snimila. Originalan i svestran Branimir Štulić je proces stvaranja Azre započeo osnivanjem Balkan Sevdah Benda koji je na repertoaru imao sevdalinke, narodnjake, Bitlse i Džonijeve pesme. Pod uticajem tadašnjeg novog talasa više se okreću rok muzici i menjaju ime u Azra po istoimenoj poemi Hajnriha Himlea. Jedan deo tadašnje postave ga je ubrzo napustio i sa Jurom Stublićem oformio grupu Film. Džoni je na kratko postao član Parnog valjka, ali se ubrzo vratio Azri.

Prvi singl iz 1979. godine donosi ozbiljne i pozitivne kritike o stvaralaštvu benda. Pesme Balkan i A šta da radim koje su u studiju odradili Boris Leiner bubnjar Haustora, Husein Hasanefendić gitarista Parnog valjka, prateći vokali Mladen Juričić gitarista Filma, Zlatko Mikšić Fuma basista Parnog valjka. Balkan je Džoni napisao još 1974. godine po povratku iz vojske i originalni tekst je zvučao kao sevdah. Promenjen je posle nastupa Pankrta u Zagrebu čime su postavljene smernice za budući rad. Pored Džonija i bubnjara Borisa Leindera stalni član postaje i basista Mišo Krnjak. Formirajući stalnu postavu isprobali su šta mogu svirajući po trgovima na moru u želji da imaju što više kontakta sa publikom.

Njihov debi album Azra iz 1980. godine se smatra najjačim debijem u istoriji YU roka. I pored zastupljenosti snažnog zvuka gitara, Džonijevog pomalo neobičnog načina pevanja, ljubavne pesme, tekstove o potrebi za komunikacijom sa albuma koje je posvetio devojci Graciji publika je naučila i pre nego što je album stigao u prodavnice. Odlični koncerti su rezultirali saradnjom sa Jugotonom tako da Štulić ubrzano počinje da prerađuje svoje stare pesme i da piše nove.

Singl  Lijepe žene prolaze kroz grad iz 1981.godine je bio uvod u dupli album Sunčana strana ulice objavljen iste godine. Pored ljubavnih pesama  u taj album je uvrstio i nekoliko sa političkim komentarima, obrađujući sopstvenu paranoju i društvenu svest. Iste godine objavljen je i trostruki živi album Ravno do dna u koji je pored starih pesama uvrstio i neke nove, pružajući pravu sliku Azre.

U međuvremenu 1982.godine objavljuju za Jugoton Singl Ploče 1979 –1982.

Filigranski+Plonici+filigranski+plocnici

Na drugom duplom albumu Filigranski pločnici iz 1982. godine više dočarava svoje emotivno stanje kroz ljubavne pesme, kritikovanje društvenih normi, ali i tekstove o politici.

Po odlasku Miša Hrnjaka iz benda 1983. godine, Štulić i Leiner sami snimaju dva albuma u Nemačkoj. Albumima Kad fazani lete i Krivo srastanje publici donosi teži zvuk gitara, zalazi u dubinu ljudskih misli, buni se protiv standardnog načina razmišljanja i prvi put obrađuje jednu narodnu pesmu. Zatim odlazi u Holandiju u pokušaju da snimi album sa novim pesmama i prevodom starih pesama na engleski jezik. Posle neuspeha ipak snima album kod nas 1985. godine pod nazivom It aint like the movies at all.

Sledi još jedna singl ploča izdata za Jugoton 1986.godine pod nazivom Kao i jučer-Singl Ploče 1983-1986.

azra

Album Između krajnosti objavljuje za Jugoton 1987. godine a zatim sledi Zadovoljština sa manjim brojem njegovih pesama. Urađene su uglavnom obrade stranih izvođača u saradnji sa Leinerom, Juricom Pađenom i Stivenom Kipom iz Holandije. Godinu dana kasnije izdaje četvorostruki živi album takođe pod nazivom Zadovoljština koji je u stvari snimak skoro celog koncerta u Zagrebu 1987. godine.

Tada praktično Azra prestaje da snima albume jer Džoni počinje da radi solo. Dvostruki album Balkanska rapsodija za Jugoton 1989. godine gde pored pesama na engleskom jeziku eksperimentiše zvukom makedonskog melosa i domaće pop muzike. Na albumu Balegari ne veruju sreći izdatom za Jugoton 1990. godine nastupa pod svojim imenom uz  pratnju Sevdah šatl benda koji prestaje sa radom posle koncerta na Hvaru. Sevdah za Paulu Horvat 1991. godine  objavila ga je Komuna 1995. godine, a pored narodnih pesama uradio je pesme na tekstove Milovana Vitezovića, Ljubivoja Ršumovića i Lenarda Koena. Dvostruki album Anali objavila je Komuna 1995.godine, zatim snima spot za pesmu Mokre ulice sa Dejanom Cukićem, i album Blase za Hi Fi Centar 1997.godine.

Krajem 2001. godine je radio materijal kojim je obuhvatio narodnu makedonsku muziku i obrade narodnjaka pevača Tome Zdravkovića i Hašima Hučuka-Hokija.

spek-dzoni-stulic-mala

Pored autorskih knjiga, objavljivao je i prevode sa grčkog. Onima koji su kritikovali njegov prevodilački rad je poručio da je „uzeo sebi slobodu da se tokom prevoda ne drži kao pijan plota”. Izvorno prozna dela je prevodio u stihu, napisao je ep o antičkoj istoriji Srba i Hrvata, a autobiografske zapise „Smijurija u mjerama” je 2005. godine napisao u petnaestercu.

Za mnoge pesme je našao inspiraciju u realnom vremenu i ljudima. Ljubavne pesme je posvećivao svojim devojkama Graciji Pedić-Gracija, Austrijanki Suzi iz Beča-Suzi F. i Hladan kao led, Odlazak u noć svojoj devojci Branki Bakarić kćerki političara Vladimira Bakarića. Lokalni anarhista Đoko Grgac je na poklon dobio pesmu Jablan, ali je umeo i da bude osvetoljubiv kao u slučaju Jure Stublića za napuštanje grupe pesmom Roll over Jura. Govorio je da je sevdah naš autentičan zvuk koji najbolje dolazi do izražaja u makedonskim pesmama. I ne poznajući note samouki gitarista je danonoćno vežbao sviranje gitare, otac ga je izbacio iz kuće pa je prijatelje kod kojih je živeo izluđivao sviranjem.

Branimir Džoni Štulić već godinama živi u Holandiji u mestu u kome se već u 19 časova zatvaraju radnje i kafići. Jedno vreme je vozio taksi, ali nema stalan posao. Noću prevodi sa grčkog, spava do podne, a stan retko napušta. Godinama pokušava da naplati honorare zarađene muzikom ili prevođenjem knjiga. Protivio se nastupu benda Pozdrav Azri u beogradskom Domu omladine i izvođenju svojih pesama iako bivši član Mišo Hrnjak smatra da je to samo kompliment za Džonija. Od nedavno na Jutjubu se pojavila kolekcija pesama pod nazivom „Gozba”  u kojoj su obrađene poznate narodne pesme. Pojedine pesme imaju milionske preglede zahvaljujući armiji njegovih fanova sa prostora bivše Jugoslavije. Kao razlog odbijanja za pravljenje povratničkog koncerta Džoni je rekao:„Stalno me zovu da okupim bend i ponovo zasviram u gradovima bivše Jugoslavije, međutim, ja nikad ne bih svirao u Zagrebu, možda eventualno u Beogradu. A i ko bi slušao moje nove pesme i narodnjake koje sada obrađujem. Ne pada mi na pamet da ponovo izvodim stare hitove Azre, to je davno prošlo vreme”.

johnnystulic-BLIC625uzgfug

A da to vreme nije prošlo dokazuju pesme koje se još uvek slušaju, samouki mladi gitaristi koji, kao i Džoni nekada, uče da sviraju i to Azrine melodije. Mnogi bendovi na repertoaru imaju hitove koji su davno snimljeni i sad već legendarni. Zaboravlja da na Jutjubu njegove nove pesme slušaju upravo oni koji se nadaju povratku Azre!

Mirjana Milićević

Related Posts

Leave a Comment


Notice: ob_end_flush(): failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/erors/public_html/wp-includes/functions.php on line 5107