Psorijaza u Srbiji
Prema globalnim procenama, psorijaza pogađa između 125 i 150 miliona ljudi širom sveta, što je otprilike populacija dve države veličine Srbije. Ovaj podatak nije samo statistika, već i snažan podsetnik na rasprostranjenost ove bolesti koja, uprkos tome, često ostaje u senci stigme i nepotpunog razumevanja. U našoj zemlji, procenjuje se da se sa ovim hroničnim stanjem suočava oko 140.000 ljudi, što čini približno 2% populacije. Ovim brojevima otvara se priča koja prevazilazi čistu dermatologiju, priča o zdravstvenom, psihološkom i socijalnom blagosostanju desetina hiljada pojedinaca.
Psorijaza: Više od bolesti kože
Psorijaza je, pre svega, hronična sistemska bolest sa autoimunim poreklom. Njena najvidljivija manifestacija su crvene lezije prekrivene srebrnastim ljuspicama koje se najčešće javljaju na laktovima, kolenima, skalpu i donjem delu leđa. Međutim, fokus isključivo na kožne promene predstavlja nepotpunu i često štetnu sliku. Bolest ima sposobnost da značajno naruši kvalitet života na više nivoa. Fizički simptomi, kao što su svrab, bol i ukočenost zglobova, samo su jedan deo mozaika. Psiho-socijalni uticaj može biti podjednako težak, obuhvatajući osećaj stida, smanjeno samopouzdanje, socijalnu izolaciju i anksioznost. Važno je razumeti da psorijaza nije “samo osip” niti je prenosiva; to je kompleksno zdravstveno stanje koje zahteva sveobuhvatan pristup.
Pridružena stanja i sistemski uticaj
Jedan od ključnih razloga za ozbiljan stav prema psorijazi je njena veza sa brojnim drugim zdravstvenim problemima. Kod značajnog broja pacijenata, hronična upala koja karakteriše psorijazu može uticati i na druge organe i sisteme. Procene govore da se kod oko 30% obolelih razvije psorijazni artritis, bolno zapaljenje zglobova koje može dovesti do trajnog oštećenja ako se ne leči na vreme. Pored toga, oboleli imaju povećan rizik od razvoja metaboličkog sindroma, gojaznosti, dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti i nealkoholne masnoćne bolesti jetre. Ovaj fenomen, poznat kao “psorijatična mara”, naglašava potrebu za multidisciplinarnim pristupom lečenju, koji uključuje ne samo dermatologa već i reumatologa, kardiologa i internistu.
Terapijske mogućnosti u srpskom zdravstvenom sistemu
Dobra vest za pacijente u Srbiji je da savremeni tretmani za kontrolu psorijaze nisu nedostupni ili daleki. Naprotiv, zdravstven sistem nudi strukturisan put lečenja, podržan od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Terapijski arsenal je podeljen na nekoliko nivoa, počevši od lokalnih sredstava (kreme i masti) za blaže oblike, preko konvencionalnih sistemskih lekova (kao što su metotreksat ili ciklosporin) za umerene do teške slučajeve, pa sve do vrhunca moderne medicine – biološke terapije.
Biološka terapija: Revolucija u lečenju
Biološka terapija predstavlja prekretnicu u upravljanju teškim oblicima psorijaze. Za razliku od tradicionalnih lekova koji deluju na ceo imunski sistem, biološki lekovi su “pametna” sredstva koja ciljano blokiraju specifične molekule upale (kao što su TNF-alfa, interleukin-17 ili interleukin-23) koji su ključni u razvoju bolesti. Ova preciznost rezultira izuzetnom efikasnošću – veliki procenat pacijenata postiže potpuno ili skoro potpuno čišćenje kože – uz generalno bolju podnošljivost i manje neželjenih efekata. U Srbiji, pravo na ovu vrstu terapije imaju pacijenti sa srednje teškim i teškim oblicima bolesti koji nisu adekvatno odgovorili na bar jednu konvencionalnu sistemsku terapiju, kao i oni kod kojih je bolest, bez obzira na površinu, značajno narušila kvalitet života.
| Tip terapije | Namena | Primer lekova |
|---|---|---|
| Lokalna terapija | Blaži oblici, lokalizovane promene | Kortikosteroidi, analozi vitamina D, tazaroten |
| Konvencionalna sistemska terapija | Umereni do teški oblici | Metotreksat, Ciklosporin, Acitretin |
| Biološka terapija | Teški oblici, neodgovarajući na konvencionalnu terapiju, psorijazni artritis | Infliksimab, Adalimumab, Ustekinumab, Sekukinumab |
| Fototerapija | Umereni oblici | UVB zračenje (uzakospektralno) |
Put do dermatologa: Prvi i najvažniji korak
Kao što je naglasio Vladimir Kecić, predsednik Udruženja 3P, pacijenti sa psorijazom nemaju razloga da očavavaju ili izbegavaju zvaničnu dijagnozu i lečenje. Prvi i najkritičniji korak je konsultacija sa dermatologom u osnovnim zdravstvenim ustanovama. Ovaj specijalista će, na osnovu pregleda i istorije bolesti, postaviti tačnu dijagnoza, proceniti težinu stanja (često koristeći indekse kao što je PASI – Psoriasis Area and Severity Index) i predložiti individualizovani plan lečenja. Često se dešava da pacijenti dugo vremena trpe simptome ili se oslanjaju na nepotpuna rešenja zbog straha od stigme ili verovanja da efikasna pomoć nije dostupna. Međutim, samo kroz stručnu pomoć moguće je zaustaviti napredovanje bolesti, sprečiti komplikacije poput artritisa i vratiti kožu u stanje remisije.
Komunikacija sa lekarom: Ispričajte celu priču
Uspeh terapije ne zavisi samo od propisanog leka, već i od kvaliteta partnerstva između pacijenta i dermatologa. Kecić ističe da je od suštinske važnosti da pacijent lekaru prenese ne samo fizičke simptome (gde su promene, koliko svrbi, da li ima bol), već i potpuni uticaj bolesti na život. Kako psorijaza utiče na vaše raspoloženje? Da li izbegavate određene aktivnosti, nošenje odeće ili socijalne situacije zbog promena na koži? Da li utiče na vaše radno mesto ili odnose? Ovi psihosocijalni aspekti su ključni za pravilnu procenu “težine” bolesti i mogu biti odlučujući faktor pri izboru intenzivnije terapije, kao što je biološka. Pacijent koji je dobro informisan i aktivan u procesu donošenja odluka ima značajno veće šanse za uspešan ishod.
Uloga pacijentskih organizacija i javne edukacije
Udruženje 3P, kao i slične organizacije, igraju nezamenljivu ulogu u podizanju svesti i podršci obolelima. Njihov rad se ne ogleda samo u pružanju emocionalne podrške, već i u edukaciji javnosti i samih pacijenata. Kroz kampanje na društvenim mrežama, organizaciju tribina i pružanje proverenih informacija, oni rade na razbijanju predrasuda i stigme. Javnost se edukuje da psorijaza nije prenosiva, da oboleli nisu “zarazni”, i da je to medicinski uslov koji zahteva razumevanje, a ne izbegavanje. Za pacijente, znanje je moć: razumevanje prirode svoje bolesti, dostupnih opcija lečenja i svojih prava u zdravstvenom sistemu omogućava im da preuzmu kontrolu nad svojim zdravljem i budu ravnopravni partneri u terapijskom procesu.
Život posle dijagnoze: Očekivanja i realnost
Dijagnoza hronične bolesti kao što je psorijaza može inicijalno biti zastrašujuća. Međutim, sadašnjost lečenja nije realnu perspektivu normalnog života. Cilj savremene dermatologije nije samo “smiriti” simptome, već postići potpunu ili skoro potpunu remisiju – stanje u kome je koža čista ili skoro čista. Ovo omogućava pacijentima da se vrate svojim uobičajenim aktivnostima, hobijima, poslu i socijalnom životu bez stalne brige o izgledu kože ili bolu. Ključno je imati realistična očekivanja: psorijaza je trenutno izlečiva, ali je upravljiva. Sa pravilnom terapijom, redovnim kontrolama i zdravstvenom sviješću, većina pacijenata može ostvariti dugotrajne periode bez simptoma i voditi ispunjen, produktivan život. Promovisanje ove poruke nade i činjenično zasnovanog optimizma jedna je od najvažnijih odgovornosti zdravstvenog sistema i pacijentskih zajednica.
