Prelevmane za mleko
U trenutku kada se evropsko tržište mleka suočava sa značajnim izazovima i padom cena, srpska vlada je odlučila da preuzme proaktivnu ulogu u odbrani domaćeg stočarstva. Najnoviji sastanak na najvišem nivou između predsednika Vlade Đura Macuta, relevantnih ministara i predstavnika proizvođača mleka rezultirao je jasnom porukom: država neće dozvoliti da se kriza sa evropskog tržišta „prelije” na srpske farmere. Ključni instrument u toj zaštiti biće uvođenje prelevmana, specijalne zaštitne takse na uvoz, ako se pojavi prekomeran uvoz po damping cenama. Ova odluka nije samo tehnička mera; ona predstavlja strateški korak u osiguravanju dugoročne hraniteljske bezbednosti i ekonomski opravdane proizvodnje mleka u Srbiji.
Šta su prelevmane i kako funkcionišu?
Prelevmane, ili zaštitne takse, predstavljaju ekonomski instrument koji države koriste kako bi zaštitile domaću proizvodnju od nepoštene međunarodne konkurencije. U suštini, to je carina koja se dodaje na uvezenu robu kada je njena uvozna cena niža od određene referentne ili „prave” vrednosti na domaćem tržištu. Razlika između te niže uvozne cene i više domaće cene se upravo nadoknađuje ovom taksom. Cilj je dvojaki: sprečiti da strani proizvođači, koristeći subvencije ili druge prednosti, „zatrpaju” domaće tržište jeftinom robom i osigurati da domaći proizvođači mogu da konkurišu pod fer uslovima. U kontekstu mleka, ovo bi značilo da uvoz mleka i mlečnih proizvoda iz zemlje koja nudi izuzetno niske, damping cene, postaje ekonomski manje isplativ, čime se stvara prostor za opstanak srpskih farmi.
Evropski kontekst i pritisak na srpsko tržište
Trenutni poremećaji na evropskom tržištu mleka su rezultat spleta više faktora, uključujući opadanje potražnje u nekim zemljama, visoke troškove energije i hrane za stoku tokom prethodnih perioda, kao i opšte ekonomski pritisak. Kao posledica toga, pojedini evropski proizvođači imaju viškove proizvodnje koje mogu ponuditi po znatno sniženim cenama. Za mala tržišta kao što je srpsko, takva pojava predstavlja egzistencijalnu pretnju. Masovan uvoz jeftinog mleka mogao bi da obori otkupne cene kod kuća, što bi dovelo do finansijske neodrživosti farmi, smanjenja stada i, na kraju, dugoročne zavisnosti od uvoza. Stoga je najava prelevmana preventivna mera, dizajnirana da deluje kao „branobena linija” čim se uoči znak takve nelojalne konkurencije.
Reakcije i zahtevi proizvođača mleka
Predstavnici udruženja proizvođača mleka i odgajivača goveda na sastanku su izneli niz konkretnih zahteva koji oslikavaju duboke probleme u sektoru. Oni nisu tražili samo jednokratnu pomoć, već sistemske promene. Ključni zahtevi uključuju očuvanje sigurnosti otkupa mleka, što podrazumeva garanciju da će sva proizvedena količina biti otkupljena po predvidljivoj ceni. Takođe, istakli su potrebu za sprečavanjem neopravdanih pritisaka na otkupne cene od strane prerađivača i trgovinskih lanaca. Još jedan ključni aspekt bio je zahtev za jačom i efikasnijom kontrolom uvoza i suzbijanjem šverca mlečnih proizvoda, koji često zaobilazi zvanične kanale i dodatno destabiliše tržište. Ovi zahtevi pokazuju da proizvođači vide rešenje ne samo u zaštitnim merama, već i u jačanju celokupnog institucionalnog okvira koji podržava stočarstvo.
Stav države: Podrška bez „prelamanja tereta”
Odgovor ministara bio je uravnotežen i usmeren ka dugoročnoj održivosti. Ministarka privrede, Andrijana Mesarović, jasno je istakla da će država podržati dogovore koji vode ka većoj potrošnji mleka i stabilizaciji tržišta, ali „bez prelamanja tereta krize preko leđa poljoprivrednika”. Ova formulacija suptilno ukazuje na želju da se pronađe balans između interesa potrošača (koji žele pristupačne cene) i proizvođača (kojima su neophodne ekonomski opravdane otkupne cene). Ministarka je navela i da će nakon praznika biti omogućen pristup sredstvima za osavremenjavanje farmi, što ukazuje na strategiju koja kombinuje trenutnu zaštitu sa dugoročnim ulaganjima u modernizaciju i povećanje efikasnosti primarne proizvodnje.
| Akter | Ključna poruka / Mera | Cilj |
|---|---|---|
| Ministarstvo poljoprivrede | Uvođenje prelevmana pri prekomernom uvozu | Zaštita domaćih proizvođača od damping cena |
| Proizvođači mleka | Zahtev za sigurnošću otkupa i kontrolom uvoza | Očuvanje ekonomski opravdane proizvodnje |
| Ministarstvo privrede (Mesarović) | Podrška dogovorima za veću potrošnju; sredstva za modernizaciju | Stabilizacija tržišta i dugoročna konkurentnost |
| Ministarstvo trgovine (Lazarević) | Sprovođenje uredbe o maržama | Sprečavanje prekomernog bogaćenja na račun proizvođača i potrošača |
| Policija (Vasiljević) | Pojačana kontrola na granicama i u unutrašnjosti | Suzbijanje šverca i nelegalnog prometa |
Uloga kontrole i institucionalno jačanje
Posebna pažnja na sastanku posvećena je operativnim merama kontrole. Najava direktora policije, Dragana Vasiljevića, o pojačanoj kontroli na graničnim prelazima i u unutrašnjosti zemlje, direktno se odnosi na zahteve proizvođača za suzbijanjem šverca. Nelegalni promet mlečnih proizvoda predstavlja trostruki problem: lišava državu prihoda, podriva legalne proizvođače i može predstavljati zdravstvenu opasnost po potrošače. Još jedan značajan potez je najava postavljanja novog direktora Uprave za veterinu „koji zadovoljava stručne kriterijume”. Ovo ukazuje na prepoznavanje da efikasna veterinarska služba nije samo bitna za zdravstvenu bezbednost hrane, već i za kontrolu tržišta i sprovođenje propisa o kvalitetu, što direktno utiče na konkurentnost domaćih proizvoda.
Uredba o maržama kao komplementarni instrument
Ministarka trgovine, Jagoda Lazarević, podsetila je na postojeću uredbu o maržama kao dokaz da država ima alat za sprečavanje neopravdanog povećanja cena u trgovinskim lancima. Ova uredba ograničava maksimalnu maržu (procenat dobiti) na određenim osnovnim životnim namirnicama, uključujući i mlečne proizvode. Njena poruka da država neće dozvoliti „bogaćenje na račun potrošača, ali ni poljoprivrednika” suštinski objašnjava fiskalni pristup: osigurati fer profit za sve učesnike u lancu od farme do trgovinskog rafta. U kombinaciji sa prelevmanama, ova mera stvara složeniji okvir za upravljanje tržištem, koji se bava i spoljnim pretnjama (uvoz) i unutrašnjim disbalansima (prekomerne trgovinske marže).
Dugoročni izazovi i perspektive
Iako su prelevmane i druge najavljene mere neophodan odgovor na trenutnu krizu, dugoročni opstanak srpskog mlekarstva zavisi od rešavanja strukturnih problema. Prosečna veličina farmi, produktivnost po kravi, troškovi proizvodnje i stepen prerade i dodate vrednosti ostaju ključni faktori. Sredstva za osavremenjavanje farmi, koja je ministarka Mesarović pomenula, ključna su za poboljšanje efikasnosti. Međutim, podjednako je važan i razvoj mreže malih i srednjih prerađivača koji mogu da plaćaju bolje cene za kvalitetno mleko i da razvijaju proizvode sa većom dodatom vrednošću za specifična tržišta. Povećanje domaće potrošnje, koje je takođe pomenuto kao cilj, zahteva i edukaciju potrošača o značaju kvaliteta i domaćeg porekla, kao i inovacije u ponudi proizvoda koji odgovaraju savremenim navikama.
Strategija koja se izvlači iz ovih sastanaka i najava nije izolovana ili protekcionistička radi samog zaštitništva. Ona se čini kao pokušaj da se, u vremenu globalnih nestabilnosti, stvori kontrolisani prostor za domaće proizvodnje da se konsoliduje, modernizuje i pripremi za fer konkurenciju. Uspeh ove politike neće se meriti samo sprečavanjem uvoza u narednih nekoliko meseci, već i time da li će srpski proizvođači mleka, uz ovu kombinaciju zaštite i podrške, imati kapacitet da u narednim godinama proizvode ekonomski i kvalitativno konkurentno mleko za srpsko i regionalno tržište.