Korisno

Štednja u Srbiji: Dinar premašuje evro u isplativosti poslednjih 13 godina

U vreme kada se širom sveta obeležava Svetski dan štednje, podaci Narodne banke Srbije otkrivaju fascinantnu priču o finansijskom ponašanju građana. Tokom poslednjih 13 godina, dinarska štednja je porasla više od 11 puta, dosegnuvši impresivnih 206 milijardi dinara krajem oktobra 2025. godine. Ovaj trend ne samo da pokazuje rastuće poverenje u domaću valutu, već i fundamentalnu promenu u finansijskoj kulturi srpskog društva.

Rast dinarske štednje: Od 18 milijardi do 206 milijardi dinara

Strategija dinarizacije domaćeg finansijskog sistema, koja se primenjuje od 2012. godine, pokazala se kao izuzetno uspešna. U periodu od septembra 2012. do septembra 2025. godine, štednja stanovništva u domaćoj valuti je porasla za neverovatnih 187 milijardi dinara. Samo u tekućoj godini, rast dinarske štednje iznosi 14,5 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 7,6 odsto. Ovakav dinamičan rast posebno je impresivan uzevši u obzir globalne ekonomske izazove i pojačanu neizvesnost koja je karakterisala poslednjih nekoliko godina.

Struktura dinarske štednje u prvih devet meseci 2025. godine pokazuje zanimljive obrasce. Štednja ročnosti do godinu dana je povećana, dok je štednja oročena na rokove duže od godine dana smanjena. Najizraženiji rast zabeležen je kod štednje po viđenju (7,4 milijarde dinara), štednje ročnosti od tri do šest meseci (6,7 milijardi dinara) i one oročene od šest meseci do godine dana (pet milijardi dinara). Ova poslednja kategorija je ujedno i najzastupljenija u ukupnoj dinarskoj štednji, sa udelom od 52,5 odsto.

Prosečni iznosi štednje: Od 198.000 do 1,2 miliona dinara

Analiza prosečnih iznosa štednje otkriva značajne razlike u finansijskim navikama građana. Krajem septembra 2025. godine, prosečan iznos dinarske štednje po partiji iznosio je gotovo 198.000 dinara. Međutim, ova brojka krije značajnu nejednakost u raspodeli štednih sredstava. Ako se izuzmu štedne uloge do 10.000 dinara, koje čine čak 83,3 odsto ukupnog broja partija, ali samo 0,3 odsto iznosa ukupne dinarske štednje, prosečan iznos dinarske štednje po partiji iznosio je 1.183 hiljade dinara, odnosno gotovo 1,2 miliona dinara.

Ovakva distribucija ukazuje na postojanje dve jasno definisane grupe štediša: onih koji štede manje iznose, verovatno radi tekućih potreba i nepredviđenih troškova, i onih koji štedu značajne iznose, verovatno radi dugoročnih ciljeva kao što su penzija, kupovina stana ili obrazovanje dece. Ova druga grupa pokazuje izuzetno visok nivo finansijske discipline i planiranja.

Devizna štednja: Sporiji rast sa svojim karakteristikama

Iako dinarska štednja beleži impresivan rast, devizna štednja takođe pokazuje pozitivne trendove, mada nešto sporijim tempom. Od septembra 2012. godine, devizna štednja se udvostručila – sa 7,9 milijardi evra na 15,9 milijardi evra u septembru 2025. godine. Za prvih devet meseci 2025. godine, rast devizne štednje iznosio je 492,1 milion evra, što je u najvećoj meri rezultat značajnog rasta štednje po viđenju (494,8 miliona evra).

Štednja po viđenju čini dve trećine (66,7 odsto) ukupne devizne štednje, što ukazuje na to da građani uglavnom drže deviznu štednju kao likvidnu rezervu, verovatno za hitne potrebe ili kratkoročne planove. Najveći pad su zabeležile štednje oročene na rok od jedne do dve godine (282,4 miliona evra) i na rok od dve do pet godina (135 miliona evra), što sugerira da se građani okreću kraćim rokovima oročenja u uslovima ekonomske neizvesnosti.

Makroekonomski uslovi koji podržavaju štednju

Uspeh dinarske štednje u poslednjih 13 godina direktno je povezan sa očuvanom makroekonomskom i finansijskom stabilnošću u Srbiji. Međugodišnja inflacija u Srbiji je u septembru ove godine usporila i iznosila je 2,9 odsto, nalazeći se unutar granica ciljnog raspona Narodne banke Srbije (3±1,5%). Prosečna inflacija u prvih devet meseci 2025. godine iznosila je 4,3 odsto, što predstavlja značajno poboljšanje u odnosu na prethodne periode visoke inflacije.

Relativna stabilnost kursa dinara prema evru očuvana je i tokom 2025. godine, u uslovima preovladavajućih aprecijacijskih pritisaka. Narodna banka Srbije je u prvih devet meseci ove godine intervenisala neto kupovinom 430 miliona evra, čime je uticala na povećanje deviznih rezervi na nivo od 29,1 milijardu evra krajem septembra. Ovaj iznos deviznih rezervi pokriva gotovo sedam meseci uvoza roba i usluga, što je više nego dvostruko iznad minimuma predviđenog međunarodnim standardima.

Dinarska štednja isplativija od devizne: Analiza 13 godina

Jedan od najznačajnijih nalaza analize Narodne banke Srbije je činjenica da je štednja u dinarima bila isplativija od štednje u evrima kako u kratkom, tako i u dugom roku tokom poslednjih 13 godina. Ovakvom rezultatu su doprinele više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, neoporezivanje prihoda od kamate na dinarsku štednju (nasuprot oporezivanju prihoda od kamate na deviznu štednju po stopi od 15 odsto), kao i postignuta i očuvana makroekonomska i finansijska stabilnost već dugi niz godina.

Oročavanjem štednje od septembra 2012. na godinu dana i njenim reoročavanjem u periodu od 13 godina, štediša bi na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja, u septembru 2025. godine, dobio više od 60.000 dinara (više od 500 evra) više od štediše koji bi u tom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa. Ovaj podatak jasno pokazuje dugoročnu prednost štednje u domaćoj valuti.

Kratkoročna i dugoročna perspektiva

Analiza pokazuje da je štednja u dinarima, koja je oročena na period od godine dana (bez obnavljanja) u periodu od 13 godina, bila isplativija od štednje u evrima u čak 99 odsto posmatranih godišnjih potperioda. Čak i u kratkom roku, dinarska štednja pokazuje superiornost. Naime, ukoliko bi štediša oročio iznos od 100.000 dinara u septembru 2024. godine u dinarima, na kraju perioda oročenja (u septembru 2025. godine) dobio bi preko 1.800 dinara (16 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.

Kada je reč o drugim rokovima oročenja, štednja u domaćoj valuti oročena na rok od tri meseca, bila je isplativija od takve štednje u evrima u 92 odsto posmatranih tromesečnih potperioda, dok je dinarska štednja oročena na dve godine bila isplativija od iste štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja, posmatrajući period od septembra 2012. godine.

Dinarizacija finansijskog sistema: Od 18,8% do 46,3%

Dinamičan rast dinarske štednje u prethodnih 13 godina pozitivno se odrazio i na pokazatelj dinarizacije depozita privrede i stanovništva. Ovaj pokazatelj je više nego udvostručen i u septembru 2025. godine iznosi 46,3 odsto, dok je u septembru 2012. godine iznosio samo 18,8 odsto. Ovakav napredak predstavlja značajno poboljšanje u strukturi finansijskog sistema i ukazuje na rastuće poverenje u domaću valutu.

Narodna banka Srbije će i u narednom periodu ostati posvećena daljem unapređenju procesa dinarizacije finansijskog sistema, kontinuiranom praćenju i analizi štednje, kao i ukazivanju na značaj štednje i njenom podsticanju, pre svega štednje u domaćoj valuti. Ovakav pristup ne samo da podstiče finansijsku stabilnost pojedinaca, već i doprinosi zdravom razvoju celokupne privrede.

Finansijska edukacija i budući pravci

Narodna banka Srbije, kao društveno odgovorna institucija, sprovodi programe finansijskog obrazovanja za sve uzraste. U okviru finansijske edukacije dece i omladine, Narodna banka doprinosi unapređenju informisanosti i razumevanju finansijskih proizvoda i usluga, počev od najmlađih do najstarijih, jer je finansijsko opismenjavanje jedan od preduslova za jačanje poverenja u finansijske institucije i razvoj finansijskog sektora.

Tokom Svetske nedelje štednje, od 27. do 31. oktobra, Narodna banka Srbije tradicionalno učestvuje u programima finansijske edukacije, što predstavlja važnu priliku za podizanje svesti o značaju štednje i racionalnog upravljanja ličnim finansijama. Ovakve inicijative posebno su važne u kontekstu savremenih ekonomskih izazova i potrebe za građenjem finansijske otpornosti pojedinaca i društva u celini.