Štednja penzionera u Srbiji: Preko 600 miliona evra deponovano u jednoj banci

Štednja penzionera u Srbiji: Preko 600 miliona evra deponovano u jednoj banci

U jednoj srpskoj banci penzioneri su deponovali više od 600 miliona evra, pri čemu čak 90 odsto ušteđevine čuvaju u devizama. Ovi podaci otkrivaju fascinantnu sliku finansijskog ponašanja najstarijih građana Srbije, koji i pored relativno skromnih penzija uspevaju da akumuliraju značajne iznose štednje. Četvrtina ukupne štednje u bankama pripada penzionerima, a svaki od najstarijih štediša u proseku na računu ima oko 15.000 evra, što pokazuje da penzioneri i te kako znaju da čuvaju novac za crne dane.

Struktura štednje penzionera

U jednoj poslovnoj banci ističu da od ukupne štednje od 3,7 milijardi evra čak 17 procenta čini štednja penzionera, što znači da su samo u ovoj banci najstariji sugrađani deponovali 629 miliona evra. Ovaj podatak govori o izuzetnoj finansijskoj disciplini i dugoročnom planiranju penzionera u Srbiji. S više od 700.000 poverenih depozitnih računa, u ukupnoj vrednosti od preko 3,7 milijardi evra, Banka Inteza ostvaruje gotovo petinu tržišnog učešća u ukupno deponovanim sredstvima građana u našoj zemlji.

Dominacija devizne štednje

Udeo štednje penzionera u ukupnoj štednji Banke Inteza je značajan i iznosi 17 odsto, dok u strukturi senior štednje dominira ona u stranoj valuti sa čak 85 procenta, od čega je preko 90 odsto u evrima. Prosečan iznos štednje naših najstarijih klijenata iznosi 16.000 evra. Penzionerima je pre svega dostupna klasična oročena štednja s pripisom kamate po dospeću, po uslovima koji su univerzalni za sve klijente, a zavise od iznosa depozita, valute i ročnosti.

Posebne ponude za penzionere

Do kraja oktobra ova ponuda im je na raspolaganju uz specijalnu kamatnu stopu i do tri odsto za oročenje novih depozita, odnosno uvećanja već postojećih ušteđevina u evrima, i to na period od devet meseci. Ova ponuda pokazuje da banke prepoznaju značaj penzionera kao klijenata i nude im posebne uslove koji podstiču dodatnu štednju. Značajno poverenje starijih građana, posebno penzionera, kada je reč o štednji beleže i druge banke.

Podaci iz Erste banke

Oko 5,2 odsto od ukupnog broja penzionera ima štednju. Oročena štednja najstarijih čini približno 26 odsto ukupne štednje svih klijenata. Medijalni iznos štednje penzionera iznosi oko 10.500 evra. Prema strukturi, penzioneri dominantno štede u stranim valutama, koje čine oko 90 odsto ukupne štednje ove populacije, dok je 10 procenta u dinarima. Ovi podaci pokazuju da penzioneri preferiraju deviznu štednju, verovatno zbog veće stabilnosti evra u odnosu na domaću valutu.

Ekonomska analiza štednje penzionera

Za ekonomistu Aleksandra Stevanovića nije nikakvo iznenađenje što penzioneri imaju veliku ušteđevinu u bankama jer, kako kaže, u Srbiji ima oko 20 odsto ljudi koji su dobro zarađivali tokom svog života. Penzioneri su štedeli i dok su radili. Nije to nešto da neko za ceo život uštedi 15.000 evra. To je očekivano. Oni štede i danas, bez obzira na visinu penzije. Strah od nekih nepredviđenih situacija i bolesti ih tera da štede. Ova analiza pokazuje da je štednja penzionera motivisana pre svega sigurnošću i strahom od nepredviđenih životnih situacija.

Istorijski kontekst štednje u Srbiji

Kroz istoriju, stanovništvo Srbije je pokazivalo različite obrasce štednje. Tokom perioda visoke inflacije devedesetih godina, štednja u domaćoj valuti bila je praktično nemoguća, što je verovatno uticalo na preferiranje devizne štednje među starijim generacijama. Današnji penzioneri su proživeli period ekonomske nestabilnosti, što je oblikovalo njihov odnos prema novcu i štednji. Ovaj istorijski kontekst objašnjava zašto penzioneri preferiraju štednju u evrima i zašto imaju toliko visok nivo finansijske opreznosti. Više o ekonomiji Srbije

Socijalni aspekti štednje penzionera

Štednja penzionera ima i značajne socijalne implikacije. Mnogi penzioneri štede ne samo za sebe, već i za svoju decu i unučad, što predstavlja oblik međugeneracijske solidarnosti. Ova praksa je posebno izražena u kulturama gde se porodične veze visoko vrednuju. Pored toga, štednja penzionera može biti i pokazatelj njihovog straha od budućnosti i nesigurnosti u penzioni sistem. Ovi socijalni aspekti su važni za razumevanje šire slike o štednji penzionera u Srbiji.

Bankarski sektor i penzioni štediša

Bankarski sektor u Srbiji prepoznaje značaj penzionera kao klijenata i razvija specijalizovane proizvode i usluge za ovu populaciju. Penzioneri često imaju stabilnije finansijske tokove od drugih grupa stanovništva, što ih čini poželjnim klijentima za banke. Bankarska industrija se prilagođava potrebama starijih građana nudeći im jednostavnije proizvode, bolju podršku i prilagođene uslove štednje. Ova prilagođenost je ključna za održavanje poverenja penzionera u bankarski sistem. Više o bankarstvu u Srbiji

Budući trendovi u štednji penzionera

Sa starenjem stanovništva Srbije, očekuje se da će značaj penzionera kao štediša rasti. Demografske projekcije pokazuju da će se udeo starijih stanovnika u ukupnoj populaciji povećavati, što će imati direktan uticaj na strukturu štednje u bankama. Poboljšanje zdravstvene zaštite i produženje životnog veka takođe će uticati na obrasce štednje penzionera, jer će im trebati sredstva za duži period penzionisanja. Ovi trendovi će oblikovati budućnost štednje penzionera u Srbiji i zahtevati dodatne prilagođavanje bankarskog sektora. Više o penzijama