Cene goriva u Srbiji
U vreme kada svetske berze beleže rekordne volatilnosti, vest da će cene dizela i benzina u Srbiji ostati nepromenjene do 19. decembra donosi retku meru predvidljivosti. Prema saopštenju Ministarstva trgovine, od danas popodne litar evrodizela neće prelaziti 198 dinara, a benzin evropremijum BMB 181 dinar. Ova odluka nije izolovan čin, već direktna posledica uredbe koju je Vlada donela u julu ove godine, produžavajući meru ograničenja cena goriva na pumpama. U svetlu globalnih pritisaka na energetska tržišta, od geopolitičkih tenzija do kolebanja cena sirove nafte, ova stabilnost predstavlja ključni faktor za planiranje budžeta kako domaćinstava, tako i celokupne privrede.
Istorijski kontekst i razvoj mere ograničenja cena
Mera ograničenja maksimalnih maloprodajnih cena goriva nije novina u srpskoj ekonomskoj politici. Njen koren seže u periode visoke inflacije i snažnih spoljnih šokova koji su direktno uticali na cene energenata. Donašenje uredbe u julu 2025. godine, sa produžetkom na šest meseci, predstavlja strateški korak ka amortizaciji uticaja globalnih tržišnih turbulencija na domaće potrošače. Ova politika se zasniva na složenom proračunu koji uključuje praćenje svetskih cena nafte, kursa evra, ali i domaćih poreskih obaveza. Kroz istoriju, slične intervencije su se pokazale kao dvosečno oružje: sa jedne strane štite kupce od naglih skokova, a sa druge mogu da uspore neophodne strukturne promene u energetskom sektoru. Ipak, u trenutnom makroekonomskom okruženju, fokus je jasno stavljen na neposrednu socijalnu i ekonomski stabilnost.
Struktura konačne cene goriva: Šta se krije iza broja na pumpi?
Da bismo potpuno razumeli značaj ove odluke, neophodno je raščlaniti od čega se sastoji cena litra goriva na pumpi. Konačna cena nije samo odraz svetske cene barrela nafte. Ona je složeni mozaik koji čine: cena sirove nafte na svetskim berzama (npr. Brent), troškovi rafinisanja i transporta, zatim akcize koje utiču države, PDV, i na kraju, marža distributera i prodajnih mesta. U slučaju Srbije, značajan deo čine i poreski prihodi. Tabela ispod prikazuje približnu raspodelu za evrodizel po ceni od 198 dinara po litru, ilustrujući koliki deo odlaže državnom budžetu, a koliki pokriva troškove i maržu naftne industrije.
| Element cene | Procenat ukupnoj ceni | Aproksimativni iznos (din/l) |
|---|---|---|
| Cena sirove nafte i rafinisanje | ~40-50% | 79 – 99 |
| Akciza | ~25-30% | 50 – 59 |
| PDV (20%) | ~20% | ~40 |
| Marža distribucije i prodaje | ~5-10% | 10 – 20 |
Ova struktura objašnjava zašto državna intervencija ima ograničen domet bez revizije poreskog sistema. Zaleđivanje konačne cena na određeni period često podrazumeva podešavanje nekih od ovih komponenti, posebno marži, kako bi se osiguralo da distributeri ostanu na tržištu. Ovo je delikatan balans između zaštite potrošača i održavanja zdravstvene tržišne konkurencije.
Globalni uticaji na domaće cene goriva
Iako lokalna uredba definiše cenu na pumpi, srpsko tržište goriva je duboko povezano sa globalnim tokovima. Ključni faktor je, naravno, cena sirove nafte, koja zavisi od odluka OPEK+ zemâlja, globalne potražnje (posebno iz velikih ekonomija poput Kine i SAD), geopolitičkih događaja u naftnim regionima, i čak vremenskih nepogoda koje mogu da ometu proizvodnju. Kurs evra prema dinaru je takođe od suštinskog značaja, jer se nafta uglavnom kupuje u američkim dolarima, a rafinisani proizvodi često dolaze iz evropskih rafinerija. Sve ovo čini da predvidljivost bude izazov. Mera zaleđivanja cena upravo služi kao tampon, štiteći domaće tržište od naglih dnevnih i nedeljnih skokova koji se dešavaju na svetskim berzama, dajući privredi i građanima vremena da se prilagode.
Implikacije za domaćinstva i transportni sektor
Za prosečno domaćinstvo u Srbiji, troškovi goriva predstavljaju značajan deo mesečnih izdataka, posebno za one koji zavise od automobila za svakodnevna putovanja na posao ili u školu. Stabilna cena goriva do decembra omogućava preciznije planiranje budžeta, što je od posebnog značaja u uslovima opšte ekonomske nesigurnosti. Za transportni sektor, koji je okosnica svake privrede, predvidljivost troškova goriva je od vitalnog značaja. Dostavne službe, taksiji, autobuski i teretni prevoznici mogu da formiraju stabilnije cenovne politike i ponude za svoje klijente kada znaju da im glavni trošak neće naglo poskakuvati. Ovo indirektno doprinosi kontroli inflacije, jer se troškovi transporta robe i usluga ne povećavaju, što bi se prenelo na konačne potrošače.
Perspektive naftne industrije i distributera
Dok su potrošači privremeno zaštićeni, pitanje je kako mere ograničenja cena utiču na naftne kompanije i distributere. Ove kompanije takođe trpe uticaj globalnih kretanja cena, ali im je marža ograničena zakonom. U nekim slučajevima, to može da dovede do smanjenja profita ili čak privremenih gubitaka na nekim linijama proizvoda ako svetska cena nafte naglo poraste. Dugoročno, previše kruta kontrola cena može da obeshrabri investicije u modernizaciju pumpi, uvođenje novih, ekološki prihvatljivijih proizvoda ili čak da izazove nestašice ako distributerima postane nepotpuno da rade na određenim lokacijama. Stoga je od suštinskog značaja da se mere kao što je ova smatraju privremenim instrumentom stabilizacije, a ne trajnim rešenjem. Zdrava konkurencija na tržištu, uz fer regulativni okvir, dugoročno je najbolji garant razumnih cena i kvaliteta usluga za potrošače.
Energetska tranzicija i alternativa tradicionalnim gorivima
Diskusija o cenama fosilnih goriva neizbežno otvara i pitanje energetske stabilnosti. Svetski trend ka elektrifikaciji transporta i razvoju vozila na vodonični pogon polako menja pejzaž. Iako je tržište električnih vozila u Srbiji još u začetku, stabilnost, odnosno nestabilnost, cena benzina i dizela može da utiče na odluke potencijalnih kupaca da razmotre alternative. Visoke i nepredvidljive cene tradicionalnih goriva bi mogle da budu katalizator za brži razvoj infrastrukture za električna vozila, kao i za podsticaje od strane države. Istovremeno, investicije u javni prevoz, koji je masovno efikasniji po ljudi i po kilometru, predstavljaju još jedan odgovoran na izazove cene goriva i klimatske promene. Razvoj ovih alternativa dugoročno smanjuje zavisnost od uvoza nafte i stvara otporniju ekonomsku strukturu.
Do 19. decembra, potrošači u Srbiji imaju garantovanu cenu na pumpama. Međutim, ekonomski život se nastavlja i posle tog datuma. Ključno pitanje na koje stručnjaci traže odgovor je kakva će biti politika nakon isteka ove mere. Da li će se ograničenje ponovo produžiti u zavisnosti od svetske situacije, ili će se tržište vratiti slobodnijoj regulaciji? Odgovor na ovo pitanje zavisiće od mnoštva faktora: kretanja svetskih cena nafte, zdravstvena državnog budžeta, inflatornih pritisaka i strateških prioriteta u energetskoj politici. Jedan od mogućih scenarija je postepeno vraćanje tržištu uz određene bezbednosne mreže ili mehanizme zaštite od ekstremnih skokova, što bi osiguralo ravnotežu između stabilnosti i tržišnih principa. Svestan razgovor o ovim opcijama, zasnovan na podacima i dugoročnoj viziji, biće neophodan kako bi se osiguralo da energetska sigurnost i ekonomski opstanak građana ostanu u centru donošenja odluka.