Prekid isporuke gasa u Zlatiborskom i Moravičkom okrugu
Prema saopštenju JP „Srbijagas” iz Novog Sada, preko 9 opština i gradova u dva okruga biće bez isporuke prirodnog gasa tokom celog dana 12. februara 2026. godine. Ovakve objave, iako redovne u kontekstu održavanja kritične infrastrukture, uvek pokreću pitanja o efikasnosti, planiranju i uticaju na domaćinstva i privredu. Radovi na gasovodima, kao što su oni najavljeni za Zlatiborski i Moravički okrug, predstavljaju složenu logističku i tehničku operaciju čiji je cilj dugoročna bezbednost i stabilnost energetskog sistema.
Detalji najave: Koji krajevi i koliko dugo ostaju bez gasa?
JP „Srbijagas” je precizirao da će prekid isporuke prirodnog gasa zbog radova na gasovodima trajati u četvrtak, 12. februara 2026. godine, sa početkom u 06:00 časova i planiranim završetkom u 24:00 časa. Potpunim prekidom gasa biće pogođeni svi potrošači u navedenim gradovima i opštinama: Čačak, Gornji Milanovac, Užice, Lučani, Požega, Kosjerić, Ivanjica, Arilje i Čajetina. Ova lista uključuje značajne urbane centre i brojna seoska domaćinstva, što ukazuje na obim intervencije na distributivnom sistemu. Takvi planovi radovi se ne planiraju ovako dugo unapred bez ozbiljnog razloga, što naglašava njihovu preventivnu ili hitnu prirodu u cilju osiguranja bezbednog funkcionisanja gasovodnog sistema.
Šta se zapravo dešava tokom radova na gasovodima?
Radovi na gasovodima koji zahtevaju potpuni prekid isporuke gasa, kao što je ovaj u Zlatiborskom i Moravičkom okrugu, obično podrazumevaju jednu od nekoliko složenih intervencija. To može biti zamena delova cevovoda koji su dospeli u krajnji vek trajanja ili su oštećeni korozijom, ugradnja novih segmenata za proširenje mreže, instalacija ili servis kritične opreme kao što su ventili, redukcioni punktovi ili stanice za merenje pritiska. Tehničari moraju prvo osigurati da se cevovod potpuno isprazni od gasa i provetri, što je sam po sebi vremenski zahtevan proces koji zahteva strogo pridržavanje protokola bezbednosti. Nakon toga sledi fizički rad na cevima, zavarivanje, testiranje završenih spojeva pod pritiskom i konačno ponovno punjenje cevovoda i vraćanje sistema u pun funkcionalan režim.
Zašto je ovakav prekid gasa neophodan?
Ključna fraza u saopštenju JP „Srbijagas” je „u cilju osiguranja bezbednog funkcionisanja gasovodnog sistema”. Gasovodi su kritična infrastruktura koja, kao i svaka druga, zahteva redovno održavanje i nadogradnju. Odlaganje planovanih intervencija može dovesti do havarija koje bi imale daleko ozbiljnije posledice od jednodnevnog prekida – mogući curenja gasa, eksplozije, dugotrajniji i neplanirani prekidi, kao i potencijalni gubici ljudskih života. Prekid gasa u Zlatiborskom i Moravičkom okrugu je preventivna mera. Planiranje radova mesecima unapred omogućava operateru da obavesti sve korisnike na vreme, kako bi se pripremili, a takođe omogućava i sinhronizaciju sa drugim službama, kao što su hitne službe i lokalne samouprave.
Struktura distributivne mreže prirodnog gasa u Srbiji je složena i često se sastoji od međusobno povezanih cevovoda. Rad na jednom segmentu, posebno na onom koji predstavlja glavni „grana” ili prsten, može zahtevati isključenje čitavog područja koje se od njega snabdeva. To je verovatno slučaj sa ovim radovima, koji pogađaju dva cela okruga. Investicije u održavanje mreže su u stvari investicije u energetsku sigurnost regiona, sprečavajući buduće, nepredvidive krize.
Kako se domaćinstva i privreda mogu pripremiti za prekid gasa?
Za domaćinstva, jedan dan bez prirodnog gasa predstavlja pre sveg neugodnost, ali se ona može ublažiti adekvatnom pripremom. Ključno je da se svi potrošači u pogođenim opštinama – Čačku, Užicu, Gornjem Milanovcu i ostalim – na vreme pripreme. Grejanje je najveći izazov, posebno u februaru. Preporučuje se korišćenje alternativnih izvora grejanja kao što su električni grejači (šporeti, tep-grejači, klima uređaji na funkciju grejanja), uz maksimalnu pažnju na bezbednost da se izbegnu požari ili strujni udari. Važno je osigurati da su ovi uređaji u ispravnom stanju i da se ne preopterećuju električne instalacije. Za pripremu hrane mogu se koristiti električni šporeti, šporeti na čvrsto gorivo (ako ih domaćinstvo ima), ili eventualno privremeni uređaji kao što su električni roštilji ili lonci.
Za privredne subjekte, posebno one koji gas koriste kao primarni energent za proizvodnju (npr. pekare, restorani, male industrije), prekid gasa može imati finansijske posledice. Idealno je da takvi potrošači imaju razvijene kontingentne planove, kao što su rezervni bojeri na struju ili čvrsto gorivo, ili da planiraju pauzu u radu za taj dan. Lokalne privredne komore i opštinske administracije mogu igrati ključnu ulogu u pružanju informacija i podrške preduzećima u ovoj situaciji.
Uloga JP „Srbijagas” i komunikacija sa korisnicima
Objava o prekidu isporuke gasa ukazuje na standardnu proceduru koju JP „Srbijagas” sprovodi. Komunikacija sa krajnjim korisnicima je ključni deo procesa. Objava se daje dovoljno unapred – u ovom slučaju sa velikim vremenskim oprezom – kako bi svi imali priliku da se pripreme. Osim objave na zvaničnim kanalima i medijima, distributivni operater obično direktno obaveštava velike potrošači, dok se mali potrošači i domaćinstva oslanjaju na javnu objavu. Efikasnost ove komunikacije može se meriti upravo brojem prijava o problemima ili nesporazumima na dan radova. Jasna, precizna i blagovremena informacija smanjuje nelagodu i potencijalne konflikte.
Takođe, JP „Srbijagas” ima obavezu da osigura da radovi budu završeni u najavljeno vreme, odnosno do 24:00 časa. Produžavanje radova izvan tog roka predstavljalo bi ozbiljniji problem i zahtevalo bi hitnu i jasnu komunikaciju. Po završetku intervencije, tehnički timovi proveravaju celokupnu mrežu na ispravnost i bezbedno vraćaju pritisak na operativni nivo, pre nego što se isporuka gasa potrošačima u Zlatiborskom i Moravičkom okrugu potpuno obnovi.
Šire posledice i kontekst energetske infrastrukture
Ovakav događaj stavlja u fokus stanje energetske infrastrukture u Srbiji. Gasovodi su često „nevidljivi” građanima dok funkcionišu normalno, ali takve intervencije podsećaju na njihovu ključnu ulogu. Investicije u modernizaciju i održavanje ove mreže su od vitalnog značaja za ekonomski razvoj regiona. Područja kao što su Zlatiborski i Moravički okrug imaju mešovitu privredu koja se oslanja na gas za grejanje, domaćinstvo i delom industriju. Stabilna energetska snabdevenost je preduslov za dalji razvoj turizma, poljoprivrede i malog privrednog sektora.
Tabela ispod prikazuje ključne podatke o najavljenom prekidu i pogođenim opštinama:
| Datum prekida | Vreme trajanja | Broj pogođenih opština/gradova | Ključni gradovi |
|---|---|---|---|
| 12. februar 2026. | 06:00 – 24:00h | 9 | Čačak, Užice, Gornji Milanovac |
Ovakve intervencije takođe otvaraju diskusiju o diverzifikaciji energetskih izvora na lokalnom nivou. Podsticaj za korišćenje solarnih panela za grejanje vode, ili razvoj lokalnih sistema na biomasi ili geotermalnoj energiji, mogla bi biti jedna od strateških lekcija iz ovakvih situacija. Iako je prekid privremen, on istakne zavisnost od jednog centralizovanog izvora energije.
Bezbednosni aspekti za stanovništvo tokom i nakon radova
Nakon što se isporuka gasa obnovi, postoji niz bezbednosnih mera koje domaćinstva moraju preduzeti. Najvažnije pravilo je da se nikako ne pali plamen (šporet, bojler, grejač) dok se gas ne vrati u cevi i dok se ne proveri da li postoji curenje. Standardna procedura je da, nakon uključivanja, domaćinstvo proveri da li se gas pojavio tako što će pokušati da zapali šporet na nekoliko sekundi. Ako se gas ne pojavi, ne treba nastavljati sa paljenjem, već prijaviti problem distributeru. Takođe, preporučuje se provetravanje prostorija u slučaju da je bilo manjeg curenja tokom procedure punjenja sistema.
Lokalne vlasti i vatrogasne jedinice obično budu upozorene na vreme o ovakvim radovima, kako bi bile spremne za reagovanje na bilo kakve incidente, iako je verovatnoća za njih izuzetno mala kada se radovi profesionalno izvode. JP „Srbijagas” ima obavezu da obezbedi tehnički timovi na terenu koji će biti dostupni za hitne intervencije ili konsultacije tokom celog dana radova i perioda ponovnog pokretanja sistema. Ovaj sloj bezbednosti je ključan za javno poverenje u ceo proces.
