Bajina Bašta – Endemska vrsta u nestajanju, Pančićeva omorika, prema dosadašnjim naučnnim saznanjima smatra se “vrstom katasrofe”, što znači da uspeva da opstane samo na ekstremnim staništima gde drugim, konkurentskim vrstama drveća ponestaje snage za obnovu i razvoj. Međutim, iako je prošlog leta bilo strašno gledati kako u plamenu nestaju predivna staništa omorike smatra se da će kataklizmični uslovi koji su nastali nakon požara stvoriti optimalne stanišne preduslove za prirodnu obnovu Pančićeve omorike na ovim lokaltetima.
“Nakon prošlogodišnjih požara ove godine je zabeležen znatno veći broj suvih i oborenih stabala, ali je na pojedinim lokalitetima takođe zabeležen i podmladak Pančićeve omorike. Na sve načine se trudimo da Pančićeva omorika opstane u svom prirodnom staništu, a upravo zbog toga Zavod za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa Republike Srpske uz podršku devet partnerskih organizacija već punu godinu uspešno implementira projekat „Podrška u restauraciji i konzervaciji najstarije evropske vrste drveća – Pančićeve omorike”, rekao je za RINU Ranko Milanović iz NP Tara.
Tačno pre godinu dana, kada je projekat i odobren od strane švajcarske fondacije „Franklinia“, najvrednija staništa Pančićeve omorike su bila pogođena jakim požarima. U dva navrata krajem 2021. godine projektni tim, na čelu sa ekspertima Milanom Matarugom i Đorđijem Milanovićem, je obišao odabrane sastojine Pančićeve omorike i postavio 7 oglednih ploha. Postavljeni instrumenti imaju cilj da mere temperaturu i vlažnost zemljišta i vazduha. Pored toga pri svakom terenskom obilasku prebrojano je i opisano stanje vegetacije, stabala i podmlatka na oglednim plohama, a sve sa ciljem dugoročnog praćenja.
“Krajem jula 2022. godine projektni tim je obišao postojeće ogledne plohe, preuzeo prikupljene podatke i postavio dodatne instrumente. Takođe, su postavljene i tri dodatne ogledne plohe u NP „Tara“, jedna na lokalitetu Trenice i dve na lokalitetu Studenac. Time je ukupan broj oglednih ploha zaokružen na deset, od čega je šest u Bosni i Hercegovini i četiri u Republici Srbiji”, dodaje Milanović.
Rad na terenu su organizovali voditelji projekta ZZKIPNRS (Ana Ćurić, Dragan Kovačević, Darko Jovanić), uz podršku eksperata (Milan Mataruga, Đorđije Milanović) i Centra za životnu sredinu (Aleksandra-Anja Dragomirović). Terenski rad je realizovan uz podršku partnerskih preduzeća i institucija na čijem terenu se nalaze objekti istraživanja: JPŠ „Šume Republika Srpske“ i JP „Nacionalni park Tara“.
U narednom periodu će se pristupiti obradi prikupljenih podataka te kroz naredne dve godine trajanja projekta nastaviti pratiti i analizirati stanje i raditi na povezivanju upravljača staništa Pančićeve omorike, razmeni znanja i preporuka za dugoročno održivo upravljanje ovom vrednom drvenastom vrstom.
IZVOR: GZS
Za još vesti pratite ERO
