Odlazak na koncertni dan Park Festa 2014 nesumnjivo je zavisio od vremenskih prilika koje čak ni Kamenko Katić ne bi mogao da previdi. Čekajući da već jednom dođe to leto, Užičani, većim delom bez kišobrana, zaputili su se da čuju staru gardu ju rocka, potpomognutu od strane lokalnih, neafirmisanih bendova.
Taman, kad je zagrevanje uspešno prošlo nastupima Vuloma, Veselih lepotana i Ars nove, i kada je fest ubacio u petu brzinu nastupom Jurice Pađena i Aerodroma eto nama – kiše. „Kap po kap, kiša spremaaa see…“ čekaj čekaj nisu ovo Divlje Jagode! Pa nisu, al kap po kap stvarno kiša poče. „Običnu ljubavnu pjesmuuuu“ grmi iz zvučnika a lije ko iz kabla. I znate šta, nikome ne smeta! „Običnu ljubavnu stvaaaar“ odgovara publika. Fratello, Stavi pravu stvar a onda i obrada A šta da radim uz horsko pevanje publike stavljaju tačku na sjajan nastup, a i kiša vidi da ne može da upropasti dobru atmosferu pa odustaje.
Posle kratke pauze, dobro poznati bariton uzviknuo je „DOBRO VEČE UŽICEEE“!!! Alen Islamović i bend Kad bi bio bijelo dugme nastavili su da grade atmosferu. Aida, Alcatraz, 30 kvadrata, originalne pesme Alena Islamovića a između njih hitovi Bijelog dugmeta, uz koje su Užičani najviše uživali. Alen nas je svojim magičnim glasom, koji se ni malo nije izmenio, podsetio zašto je bio pevač jedne od najboljih jugoslovenskih pa i evropskih grupa u to vreme. Lipe cvatu, Ružica, Ako ima Boga, Evo zakleću se, Lažeš zlato lažeš dušo, Bitanga i princeza … sve perfektno odpevano i pored problema sa ozvučenjem (problemi sa monitorima). Da je nekadašnji vokal Bijelog dugmeta i dalje popularan dokazuje velika gužva u backstage-u za slikanje i autograme.
Nova pauza i već primetno osipanje publike, postavila je pitanje da li je vrhunac večeri prošao? Na pitanje smo dobili odgovor kada su Boban, Miroslav, PJ i Saša iz grupe Ritam Nereda odsvirali prvu „žestinu“ od svojih pesama. Nizali su se rifovi hard rocka, a publika kao da je samo to i čekala celo veče. Skakanje, šutke pa čak i baklje, bile su vid podrške momcima iz Novog Sada, koji su na to odgovarali sve boljom svirkom, i vrhuncem uz pesmu Put beznađa.
Na kraju umorni od skakanja,ali i zadovoljni zbog prisustva kvalitetnim koncertima krenuli smo kućama, pod utiskom još jednog Park festa. Da li je moglo bolje? Moglo je, uvek postoje stvari koje se mogu unaprediti (backstage, akreditacije za novinare, rasveta) ali ćemo u opštoj rock oskudici zažmuriti na jedno oko i pohvaliti organizatore.
N.Hobetko
