Posle nevremena i bujičnih poplava od sinoć je vanredna situacija na snazi u mestima Bogdanica i Družetići u opštini Gornji Milanovac. Vanredna odbrana od poplava uvedena je u Užicu i Čačku. Najveća šteta je na poljima u priobalju Zapadne Morave i Đetinje, i na putnoj infrastrukturi. Vodostaji su u blagom opadanju. Nadležne ekipe rade na otklanjanju štete, a iz Vlade najavljuju pomoć ugroženima.
Dva dana nakon nevremena saniraju se oštećenja i procenjuje šteta. Prema prvim podacima poplavljeno je više kuća i vikendica, voćnjaci i oranice.
„Katastrofalno je. Samo čistim po kući blato da se ne zarazim. Dolazili su iz komisije, popisali su sve“, dodaje Čolovićeva.
Rade Bogdanović iz Rožaca navodi da je voćnjak pretrpeo veliku štetu.
„Voćnjak je gotovo uništen. Trenutno ne može da mu se priđe mehanizacijom. Naneta mu je velika šteta, dosta mulja, granja“, ističe Bogdanović.
U bujicama su stradali pojedini putevi i mostovi. Nekoliko domaćinstava u okolini Požege odsečeno je od sveta, kao posledica nevremena.
„Radili smo moj otac, komšija i ja tri godine, sve ručno. Nakon što je urađen malo mašinama, ali do sad se nije dogodilo takvo nevreme da voda ovako sve odnese“, kaže Stanko Milinković iz Tometinog Polja.
Zora Milinković iz Tometinog Polja kaže da su i suprug i ona bolesni i da ne zna kako će do lekara sada kad je oštećen put.
„Stanko mora na operaciju u Beograd, kako da pređe most? Treba da ide po rezultate. Kuda će, šta će? Da ode peške ne može“, dodaje Milinkovićeva.
Miroslav Dukić iz Beograda kaže da je u selu ostao jedino automobil porodice Milinković.
„Moj automobil je ostao na onoj strani. Tako da sad više ne može tamo da se prilazi, ne može da se radi ništa oko kuće i tako“, kaže Dukić.
Kako sprečiti štetu ili učiniti da ona bude manja
Komunalne ekipe su na terenu i pokušavaju da osposobe prilaze, za početak, bar pešacima. U poslednjih osam godina Republika je, podsećaju nadležni, finansirala gradnju 140 lokalnih mostova koji su oštećeni u ranijim poplavama
„Lokalni putevi, dužine se mere u hiljdama kilometara i takvih mostova ima više hiljada, trebalo bi pretresti svaki od njih, videti u kakvom su stanju, kakvim su tačno rizicima izloženi. To je posao koji bi u principu trebao da bude odgovornost lokalnih samouprava, pa ukoliko nemaju novca za sve u ovom trenutku onda da rade po prioritetima – po stanju mosta, broju korisnika koji koriste most“, kaže Marko Blagojević, direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjim.
Ulagalo se i u regulaciju lokalnih vodotokova i u bujične brane. Zahvaljujući tome, kažu u Vladi, štete je sada daleko manja. Kao primer ističu Lučane koji su 2014. čak sedam puta plavljeni, a sada su bez štete iako su imali istu količinu padavina kao i Čačak, Užice, Požega. Ulaganja se nastavljaju ali kažu nekada rešenje može da bude i samo promena ponašanja.
„Kada pričamo o uređenju vodotokova, kada pričamo o čišćenju vodotokova mi pričamo o tome da neko baca đubre u reke. Naravno, kada se dese ovakve stvari da nastaju problemi. Molio bih ljude da to ne rade, da čuvaju svoju prirodu, okolinu“, kaže Tomislav Momirović, ministar saobraćaja.
Vodostaj reka je u opadanju, kažu hidrolozi, i dodaju da će nakon vraćanja reka u korita – stagnirati. Ipak, zbog uvedene vanredne odbrane od poplava u pojedinim delovima države, dežurne ekipe su i dalje u pripravnosti.
IZVOR: RTS
Za još vesti pratite ERO
