Narodna banka Srbije ukida proviziju za evro
U trenutku kada su informacije o deviznim kursevima ponekad brže od same tržišne promene, Narodna banka Srbije (NBS) je intervenisala sa odlukom koja direktno utiče na svačiji džep. Prema podacima sajta o finansijskoj pismenosti, preko 65% građana Srbije svoju uštedevinu drži u stranoj valuti, uglavnom u evrima, što čini ovu temu od vitalnog značaja za široke narodne mase. Donesena je privremena mera kojom se u potpunosti ukida mogućnost naplate provizije u menjačnicama prilikom prodaje evra građanima. Ovaj potez nije samo tehnička regulisa, već snažna poruka usmerena ka očuvanju poverenja i sprečavanju paničnih reakcija na osetljivom deviznom tržištu.
Detaljna analiza tržišnih kretanja koja je prethodila odluci
Narodna banka Srbije nije donela ovu odluku na brzinu ili kao reakciju na izolovane medijske naslove. Izvršni odbor centralne banke preduzeo je meru nakon duboke i pažljive analize stvarnih kretanja na deviznom tržištu. Ključni nalazi ove analize bili su trostruki. Prvo, srednji kurs dinara prema evru pokazao je iznenađujuću stabilnost, bez značajnih oscilacija koje bi opravdale drastične promene na maloprodajnom nivou. Drugo, komercijalne banke, kao glavni igrači na tržištu, nisu menjale raspon svojih kupoprodajnih kurseva na digitalnim platformama i u filijalama, što je jasan indikator da osnovni tržišni uslovi nisu pretrpeli zemljotresne promene. I treće, većina menjača je i dalje primenjivala prodajne kurseve koji su bili značajno ispod onog nivoa koji se povremeno, i vrlo glasno, pojavljivao u javnosti. Ova disparitet između stvarnog stanja i pojedinačnih, ekstremnih primera, bio je ključni pokretač za intervenciju.
Mehanizam stvaranja “fantomskog” kursa od 120 dinara
Kako je uopšte bilo moguće da se pojavi brojka od 120 dinara za jedan evro, kada zvanični i tržišni kursevi to nisu podržavali? NBS je u svom obrazloženju rasvetlila tačno koji su se faktori kombinovali da bi stvorili ovaj, kako ih oni nazivaju, “psihološki okidač panike”. Prema važećim propisima, menjačnicama je bilo dozvoljeno da odstupe od srednjeg kursa NBS za maksimum 1,25% prilikom formiranja prodajnog kursa. Paralelno sa tim, zakon im je dozvoljavao da na taj iznos naknadno dodaju i proviziju od maksimum 1%. Aplikacija ove dve maksimalne margine istovremeno, na određenim, povoljnim srednjim kursevima, teoretski je mogla da rezultira cenom od oko 120 dinara. Međutim, važno je naglasiti da se taj kurs nije formirao organskim tržišnim putem, već isključivo maksimalnim iskorišćavanjem regulatornih okvira od strane pojedinačnih menjača, često u specifičnim, lokalnim uslovima. Ovaj kurs nikada nije bio reprezentativan za celo tržište, ali je njegovo pojavljivanje na pojedinim menjačkim tablama, a potom i viralno širenje putem medija i društvenih mreža, imalo destabilišući efekat.
Direktne posledice mere: Šta se menja za građanina?
Za prosečnog građanina koji želi da kupi evre, ova odluka NBS ima veoma konkretne i pozitivne posledice. Ukidanjem provizije, konačna cena koju će platiti za evro u menjačnici biće jednostavnija i transparentnija. Neće više morati da računa na dva skrivena troška – odstupanje od srednjeg kursa i zasebnu proviziju. U praksi, to znači da će prodajni kurs vidljiv na tablama menjačnica biti konačan i da će razlika između njega i kursa u bankama biti svedena na minimum. Ovo eliminiše prostor za zabunu i osećaj da građani mogu biti “preplašeni” dodatnim troškovima. Najvažnije, nestaje mogućnost da se javno ističu kursevi od 120 dinara, jer bez provizije, matematički gubi jedan ključni element za njihovo formiranje. Građani sada mogu da imaju veće poverenje da kurs koji vide predstavlja realniju sliku tržišta.
Tabela ispod prikazuje poređenje moguće strukture cene pre i posle mere NBS, na hipotetičkom primeru:
| Element cene | Pre mere (primer) | Posle mere |
|---|---|---|
| Srednji kurs NBS (primer) | 117.20 RSD | 117.20 RSD |
| Maks. dozvoljeno odstupanje (+1.25%) | +1.47 RSD | +1.47 RSD |
| Maksimalna provizija (+1%) | +1.19 RSD | 0.00 RSD |
| Konačna prodajna cena za 1 evro | ~119.86 RSD | ~118.67 RSD |
Šire ciljevi i kontekst dosledne politike NBS
Ova mera ne stoji izolovano, već predstavlja logičan nastavak dosledne politike Narodne banke Srbije usmerene ka očuvanju makroekonomske stabilnosti. NBS je u prethodnim periodima već preduzela niz koraka da bi se osigurala povećana dostupnost likvidnosti u evrima na tržištu i olakšalo poslovanje menjača, naročito u vremenima pojačane tražnje. Sve ove aktivnosti su deo šire strategije koja ima dva stuba: održavanje stabilnosti dinara i zaštita potrošača. Centralna banka jasno poručuje da neće dozvoliti da pojedinačni, marginalni slučajevi ili senzacionalističko izveštavanje pojedinih medija oblikuju javno mnjenje i izazivaju panične kupovine, koje na duge staze štete kako pojedinačnim građanima, tako i celokupnom finansijskom sistemu zemlje.
Trajanje mere i buduće praćenje situacije
Jedna od ključnih karakteristika ove odluke je njena privremena priroda. NBS je naglasila da mera nema unapred određeno vremensko ograničenje. Ona će se primenjivati onoliko dugo koliko to zahtevaju tržišne okolnosti i dok se ne konsoliduje potpuna stabilizacija na deviznom tržištu. Ova fleksibilnost je od suštinskog značaja, jer omogućava centralnoj banci da bude agilna i da odgovori na promene u realnom vremenu. NBS će, naravno, kontinuirano pratiti sve relevantne pokazatelje: kretanje srednjeg kursa, ponašanje banaka i menjača, obim transakcija i raspoloživost deviza. Odluka o ukidanju ove privremene mere doći će onda kada eksperti NBS procene da su uslovi zreli i da ponovno uvođenje provizije ne bi predstavljalo rizik po ponovno pojavljivanje psiholoških pritisaka i obmanjujućih cena.
Implikacije za menjačke radnje i tržišnu konkurenciju
S druge strane, ova mera unosi novi dinamiku i u poslovanje samih menjačkih radnji. Ukidanjem provizije kao zasebne stavke, menjači su primorani da svoj operativni trošak i maržu uključe direktno u kurs koji nude. To može podstaći zdravstvenu tržišnu konkurenciju, gde će se menjačnice takmičiti na osnovu što povoljnijeg kursa u odnosu na srednji kurs NBS, a ne na osnovu komplikovane kombinacije kursa i provizije. Za poštene menjače koji nisu koristili maksimalne margine da bi stvorili senzacionalne kurseve, ova promena predstavlja očišćenje tržišnog ambijenta. Međutim, može izazvati pritisak na njihove marže, naročito za one koji su se oslanjali na proviziju kao značajan izvor prihoda. Dugoročno, ovo može dovesti do konsolidacije na tržištu i jačanja pozicije onih igrača koji nude najbolje uslove i rade na velikim obimom.
Konačno, ovaj potez NBS treba posmatrati i kroz prizmu jačanja finansijske pismenosti i zaštite potrošača. Uklanjanjem jednog sloja kompleksnosti iz procesa kupovine deviza, građanima se omogućava da lakše upoređuju ponude i da donose informisane odluke. To je korak ka transparentnijem i poštenijem tržištu, gde je fokus na stvarnoj vrednosti valute, a ne na psihološkim manevrima. U vremenu globalnih nesigurnosti, takve mere doprinose očuvanju ekonomski i socijalnog mira, pokazujući da institucije rade na zaštiti interesa svojih građana od potencijalnih manipulacija i tržišnih nemira.
