Jedna od najkontroverznijih pesama Bohemian Rhapsody, poznata i kao Bo Rap, grupe Queen, koju je napisao Freddie Mercury, danas puni 40 godina.
Pesma se nalazi na albumu „A Night At The Opera“. Objavljena je 31. oktobra 1975. i odmah dospeva na prvo mesto britanskih top-listi na kojima ostaje devet nedelja. Ponovo je objavljena posle smrti kompozitora 1991. kada se ponovo penje na liste. U prvobitnoj verziji pesma je trajala 7 minuta. Kenny Everett ju je na prvo slušanje smatrao predugom, no vrlo brzo je promenio mišljenje te izjavio: „Zaboravite, može trajati i pola sata, biće broj jedan vekovima!“
Pesma je takođe značajna zbog prvog pravog video klipa koji je pratio pesmu što se pokazalo kao jako dobra investicija benda. Godine 2004. BBC radio je proglašava najemitovanijom pesmom svih vremena dok se u Ginisovoj knjizi rekorda nalazi kao najbolja pesma svih vremena.
Sam naslov pesme ukazuje na raznolikost muzičkih žanrova koji su uklopljeni u kompoziciju pesme: od balade preko solaža na gitari i opere do hard roka. Raznolikost muzičkih žanrova oslikava i dopunjuje kolaž od emocija koje je Freddie utkao u svoje stihove pa se u emotivnom vrtlogu Boemske rapsodije srećemo sa zbunjenošću, žaljenjem, kajanjem, ljutnjom i konačno sa rezignacijom ili pomirenjem sa situacijom, kakva god ona bila. Rapsodija kao muzički izraz označava muzičku vrstu koja je slobodnog toka, naizgled spontana, sačinjena od epizoda ujedinjenih u celinu. Nije slučajno da je Freddie izabrao upravo ovaj muzički izraz da izrazi nemir i uzburkane emocije jednog umetnika ili boema.
Tumačenja značenja i simbolike koji stoje iza stihova ove pesme su takođe raznovrsni i dan danas ova pesma privlači pažnju kako obožavaoca grupe Queen, tako i muzičkih kritičara i predstavlja izazov koji i 40 godina nakon objavljivanja pesme ne gubi na snazi. Po mišljenju mnogih, za razmevanje stihova ove pesme ključno je poznavanje života samog autora, pogotovo iz perioda njenog nastanka. Naime, u to vreme Freddie je imao aferu sa muškarcem sa kojim je prevario dugogodišnju devojku Mary Austen i ova pesma bi mogla da predstavlja njegov pokušaj da izrazi sav spektar emocija koje je osećao u tom periodu svog života, s obzirom da je morao da se suoči ne samo sa svojom devojkom i sa drugim ljudima nego, što je još teže, sa samim sobom. Zbunjenost, osećaj griže savesti, ljutnja i strah od osude okoline – sve su ovo emocije sa kojima je Freddie tada pokušavao da se izbori.
U medijima su se nedavno pojavila nova saznanja koja bi mogla da rasvetle ovakav način tumačenja stihova ove, verovatno najkontroverznije, pesme.
Takođe je zanimljivo tumačenje koje poreklo stihova povezuje sa romanom Albera Kamija Stranac koji je mogao da posluži kao inspiracija za nastanak pesme. Po verovanju mnogih, stihovi opisuju sucidalne misli ubice koga progone demoni njegovog zločina pre nego ga stigne kazna.
Pristupiti analizi ove pesme uzimajući u obzir samo lično iskustvo samog autora možda nije pogrešno, ali možda je isuviše ograničavajuće s obzirom da pesma može da predstavlja opis borbe sa samim sobom, uopšteno govoreći, ili prihvatanje onoga što neko odistinski jeste pa makar se to kosilo sa očekivanjima društva.
Sasvim nasuprot tome stoje mišljenja onih koji veruju da su stihovi pisani naknadno da bi se prilagodili muzici i samim tim se negira postojanje bilo kakvih namernih dvosmislenosti.
Sam Freddie Mercury nikada nije želeo da otvoreno kaže bilo šta što bi potvrdilo ili negiralo bilo kakva tumačenja ove pesme: “To je jedna od onih pesama koje obavija aura mističnosti. Mislim da bi ljudi samo trebalo da je slušaju, razmišljaju o njoj, a onda da sami odluče šta im ona govori.”
I možda je najbolje da pesmu Bohemian Rhapsody prihvatimo kao mistični dar genijalnog umetnika koja nastavlja da živi kroz sva naša individualna tumačenja i odbija bilo kakav pokušaj demistifikacije.
Tekst pesme: http://www.azlyrics.com/lyrics/queen/bohemianrhapsody.html
Izvor: Remixpress, tekst: Danka Džida, Tijana Sredojević
