Legalizacija objekata u Srbiji
U Srbiji je danas, 5. januara, otvorena digitalna platforma za prijavu nelegalnih objekata, pokretajući jedan od najambicioznijih procesa u pravnoj istoriji zemlje. Prema podacima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, cilj je da se u narednih 60 dana evidentira čak 4,8 miliona objekata koji nisu upisani u javne evidencije. Ovaj masovni poduhvat, vođen Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, poznatijim kao zakon “Svoj na svome”, predstavlja istorijsku priliku za milione građana da legalizuju svoj stan, kuću ili poslovni prostor, ali i ultimativni rok za one koji odluče da oklevaju.
Šta tačno znači zakon “Svoj na svome” i ko je obuhvaćen?
Zakon “Svoj na svome” je specijalni pravni okvir koji ima za cilj da reši decenijama akumulirani problem bespravne gradnje i neupisanih objekata u Srbiji. On se ne odnosi samo na “šatorice” ili male dogradnje, već na sve objekte podignute bez građevinske dozvole ili upisa prava svojine, bez obzira na njihovu veličinu ili namenu. To uključuje stambene zgrade, porodične kuće, poslovne prostore, garažne boksove, kao i privremene objekte poput kontejnera ili mobilnih kuća. Suština zakona je da se omogući brza i pojednostavljena administrativna procedura kojom će vlasnici tih objekata moći da ih evidentiraju i, u većini slučajeva, konačno upisuju kao svoju legitimnu svojinu, čime se rešavaju dugogodišnji imovinsko-pravni problemi.
Kako funkcioniše proces prijave i koja je procedura?
Prijava se obavlja isključivo na digitalni način, preko centralizovane platforme dostupne na sajtu svojnasvome.gov.rs. Procedura je dizajnirana da bude što jednostavnija. Građani koji imaju e-građanstvo i osnovno tehničko znanje mogu ceo postupak obaviti od kuće. Za one koji nisu u mogućnosti da to sami urade, država je obezbedila mrežu od preko 700 lokacija širom zemlje, uključujući sve pošte, opštinske službe i posebne punktove, gde će ovlašćeni službenici besplatno popuniti elektronsku prijavu umesto podnosioca. Ovakva organizacija ima za cilj da osigura da niko ne bude isključen zbog digitalne pismenosti ili tehničkih prepreka.
Dokumentacija potrebna za prijavu je minimalna i većinu građana neće opteretiti. Neophodno je priložiti kopiju lične karte ili pasoša, dokaz o osnovu sticanja imovine (što može biti ugovor o kupoprodaji, sudska presuda, poravnanje ili ostavinsko rešenje), kao i broj katastarske parcele na kojoj se objekat nalazi i osnovne podatke o samom objektu (namena, površina). Ključni deo prijave je izjava pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su svi dati podaci tačni i potpuni, što ubrzava dalju proveru.
Koliko košta legalizacija? Detaljan pregled naknada
Naknada za upis prava svojine kroz ovaj postupak nije jedinstvena, već je diferencirana prema lokaciji i veličini objekta, sa ciljem da bude socijalno prihvatljiva. Iznos se ne plaća unapred prilikom podnošenja prijave, već nakon što Agencija za evidentiranje obradi zahtev i dostavi konačni račun podnosiocu. Plaćanje se vrši u dinarskoj protivvrednosti, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan dospeća.
| Lokacija (prema broju stanovnika) | Opseg naknade (u eurima) | Napomena |
|---|---|---|
| Beograd | 100 – 1.000 € | Visina zavisi od površine objekta. |
| Gradovi preko 100.000 st. | 100 – 500 € | Visina zavisi od površine objekta. |
| Mesta od 50.000 do 100.000 st. | 100 – 300 € | Visina zavisi od površine objekta. |
| Mesta ispod 50.000 stanovnika | fiksno 100 € | Jedan iznos za sve objekte. |
Posebna pravila važe za poslovne objekte poput magacina i proizvodnih pogona. Za njih se primenuje prag od 500 kvadratnih metara. Objekti do te površine su oslobođeni naknade, dok se za svaki kvadrat iznad tog praga obračunava dodatnih 10 evra. Ovakav pristup stimuliše legalizaciju malih preduzeća i zanatskih radnji.
Ko ima pravo na potpuno oslobođenje od plaćanja naknade?
Zakon predviđa širok spektar socijalno osetljivih kategorija građana koji imaju pravo na potpuno oslobođenje od plaćanja naknade. Ovo oslobođenje nije automatsko, već se mora dokazati odgovarajućom dokumentom prilikom podnošenja prijave. Pravo na oslobođenje imaju primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci i nosioci određenih priznanja, samohrani roditelji, porodice sa troje i više maloletne dece, kao i domaćinstva koja u objektu koji legalizuju i žive, a pri tome nemaju upisanu nijednu drugu nepokretnost na svoje ime. Ova odredba ima jasnu socijalnu dimenziju i štiti najranjivije slojeve stanovništva.
Šta se dešava nakon što podnesete prijavu?
Nakon uspešno podnete elektronske prijave, ceo proces prelazi u ruke Agencija za evidentiranje. Prvi korak je uporedna provera podataka iz prijave sa postojećim javnim evidencijama, pre svega katastru i drugim registrima. Ako provera pokaže da nema prepreka (nema sukoba sa drugim pravima, objekat je na zemljištu namenjenom gradnji), Agencija će izdati pismenu potvrdu o prihvaćenoj prijavi, a katastar će upisati pravo svojine po olakšanoj, prioritetnoj proceduri.
Međutim, ako se utvrdi da objekat stoji na tuđem privatnom zemljištu, podnosilac prijave biće pozvan da reše imovinsko-pravni odnos sa vlasnikom te parcele, najčešće putem ugovora o otkupu ili zakupu. Znatno teža situacija nastaje ako se utvrdi da je objekat podignut na zemljištu namenjenom javnoj upotrebi (na primer, park, šuma, ulica) ili u zaštićenoj zoni. U takvim slučajevima, objekat će biti ili uklonjen, ili će automatski preći u državno vlasništvo, bez naknade za građanina. Ovo je možda najkontroverznija odredba zakona, koja izaziva najviše pitanja i zabrinutosti.
Šta se dešava sa privremenim objektima i kakva je budućnost za novu gradnju?
Zakon jasno razlikuje trajne i privremene objekte. Privremeni objekte, kao što su kontejneri, mobilne kuće ili lake konstrukcije, biće evidentirani, ali se na njih neće upisati pravo svojine. Oni će dobiti neku vrstu legalnog statusa, ali njihovo korišćenje ostaje regulisano drugim propisima, posebno pravilima o građevinskoj i prostornoj regulativi. Što se tiče budućnosti, zakon uvodi režim “nulte tolerancije” za novu bespravnu gradnju. To znači da će svaki objekat koji počne da se gradi bez dozvole od dana stupanja zakona na snagu, biti automatski evidentiran kao vlasništvo Republike Srbije. Ova drastična mera ima za cilj da trajno prekine praksa bespravne gradnje i u potpunosti uvede red u ovo područje.
Rokovi, izuzeci i ono što morate imati na umu
Glavni rok za podnošenje prijave je 60 dana od dana otvaranja platforme, odnosno do 5. februara. Međutim, zakonodavac je predvideo i dodatne rokove za specifične situacije. Nakon isteka ovih 60 dana, postoji još 30 dana za podnošenje prigovora na odluke Agencije. Najvažniji izuzetak je mogućnost kasnijeg podnošenja prijave u roku od jedne godine od dana isteka glavnog roka, ali samo za građane koji to nisu mogli učiniti na vreme iz “objektivnih razloga”. Ovaj izraz će se verovatno tumačiti veoma strogo, a dokazivanje opravdanosti ležaće na građaninu. Stoga je od suštinske važnosti da se prijava podnese u osnovnom roku i izbegnu svi rizici.
Proces legalizacije objekata kroz zakon “Svoj na svome” je složen i nosi sa sobom brojne pravne i finansijske implikacije. Iako je procedura pojednostavljena, svaki slučaj je unikatan i zavisi od konkretne situacije na terenu. Građanima se savetuje da pažljivo prikupe dokumentaciju, konsultuju dostupne video-materijale i uputstva na zvaničnom sajtu, a u slučaju sumnje da traže stručnu pomoć u opštinama ili poštama koje su ovlašćene za podršku. Ovo je prilika koja se ne sme propustiti, jer posle isteka roka, objekti koji ostanu nelegalni mogu biti izloženi oduzimanju ili drugim teškim posledicama po vlasnike.
